недеља, 24. април 2011.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Понизно клечим
испред олтара

молећи свемогућег

за просветљење ума

Није ме саслушао

већ ме је вратио

да потражим пут

без ичије помоћи

јер само онај који жели

сигурно ће и наћи

залутати никад неће


недеља, 17. април 2011.

Љиљана Милосављевић-И бог се уморио

Само корак

од мене оста

лелујав све краћи

учини ми се понекад

да одлазим


Мисли путују

обилазе места

нашег настајања

на промаји дана

чујем само сат


Ти нестанеш

па се јавиш

у трептају

као врата

живота и смрти


И слова се уситнила

нестају људи

нестаје земља

тражећи се

нестајем и ја


Ти ћутиш

отвореног ока

као риба зевам

једино жижак

непрестано ради


Велики четвртак

отвориће се небо

плакаћу сутрадан

бојећи јаја у црвено

Празник ће а мени свеједно


Лазерева субота – Врбица – 16.4.2011. у 4.05

понедељак, 04. април 2011.

Песничка сусретања у организацији Клуба писаца "Чукарица"

КК 21 је у уторак 29. марта учествовао на 2. Песничким сусретањима које је и ове године организовао Клуб писаца "Чукарица". У пријатном амбијенту Културног центра "Чукарица" поред наших песника (Љиљана Милосављевић, Данијела Глишић, Нена Радуловић, Милош Сакић и Милован Мићо Петровић) присутнима су се својим радовима представили и песници клуба домаћина, као и песници из Панчева и Бјељине.
Нена Радуловић

Молитва Десанки Максимовић

Док свето време великог поста тече,
Осећам вечера благост што нас греје.
То добротом својом испуњаваш вече.
Све је твоја љубав, твоја душа све је.

Осећам вечерас на заласку сунца
Како с младим биљем дишем у цвету,
Како васељеном твоје срце куца
И пролећну песму поклањаш свету.

Док звездано јато сакупљаш у крило,
Молитвом те зовем, изађи из сене,
Да ми пут обасја твоје лице мило,
Да лепотом песме додирнеш и мене.

Данијела Глишић

Пољарица
С пролећа прошета пољима растварајући бусење бритком фигуром. Стрништа услед њеног хода траже уточишта утапајући се у пренетост. Тако настају претапања. Под њеном цветном хаљином латице сусрећу босоноги ход и нагост бутина зарања у тренутак. Разуздани коњаници назиру топљивост док бере смиље. Роса се огледа по њеним прстима. Боје се нагну-ливаде окончају. Светлуцају из даљине њени увојци и коса приближавајући се, овлаш, додирује коњанике. Набравши цвеће одлази у непрегледност за коњанике, односећи капи росе по својим скутима. С јесени заигра коло са вилама невидљивим, њишући кораке и цветни јој шешир на глави сажима ветрове.



Милош Сакић

ВРАТА

У овом глибу животном тражим врата,

која ће уз шкрипу, да ме извуку из тмине,

и одведу до неког мени блиског брата...

Иза, чекам загрљај да ко муња сине.


Тумарам, исцрпљен, скинут до гола,

рањеног срца, са пелином у души,

идем, и мирно проматрам како се руши,

цела моја кула, саздана од животног бола.


И нема ту дела, где бар сумње није,

болних очекивања остављених криомице,

у том телу лелујавом, са модрицама од прије,

што пева гласом на умору птице.


Мисао ми је песма, што одзвања храмом,

на длану кобна ћутња, коју нудим себи,

а иза врата немих, запечаћених тамом,

нешто ме од преосталог живота пита: Где си?

Милован Мићо Петровић

Загрли ме дан

Ноћна тама
Грли ме сан.
Мртва тишина
На путу
Од неба до земље
Шаље ме
У светлост дана...
Летим кроз таму
Без крила
Непозната путања...
Падам, падам
Да ли је то сан?
Будим се...
У наручју, загрли ме дан.


Љиљана Милосављевић

Љубавна

Песник ми не треба

поезија си у мени

Речи бацамо у ветар

осмехе и ћутњу

Мисли путују

кроз време

Време промиче

не зауставља се

ми у њему


Ко помиње љубав

погледај ме

трајемо у њој.

недеља, 03. април 2011.

Промоција Књиге љубавних и других песама Живомира Миће Стевановића
















Субота, 02. април 2011. године био је дан за промоцију Књиге љубавних и других песама, једног од најстаријих чланова КК 21 Живомира Миће Стевановића. Промоција је одржана у великој сали СО Смедеревска Паланка, а употпунили су је Хор "Јасенички бисери" и КУД Станије Главаш из Глибовца. Стихове Живомира Миће Стевановића рецитовали су Мирослав Јозић и Јелена Живановић, кроз промоцију нас је водила Радмила Танасијевић, а реч је добила и председница нашег клуба Љиљана Милосављевић.
"Овом књигом се не јуриша на небо, али се и не стрмоглављује у амбис, нити се пак лута кроз лавиринте посрнућа. Све време су ове песме ту, уоколо, на светлости, на површини, и поред нас." Ова реченица из рецензије професора Мирослава Јозића можда најбоље одсликава ову збирку песама, коју је аутор поделио у пет целина: "Љубавне", "Патриотске", "Портрети", "О деци и за децу" и "Шаљиво али и није".
У својој рецензији професор Јозић иде и даље, па каже: Књига љубавних и других песама појавила се, у ери тамних тонова доживљаја слике света и стварности, када се поезија, парадоксално или не, оберучке и будзашто нуди али се тешко прихвата и узима. Но било како било, појава било које, чак и било какве књиге поезије сасвим је добар знак и ваљан разлог да поверујемо да нам дух није сасвим затајио, да га још увек има, и да има и оних који га имају.
ВОЛИМ


Волим кад је небо светло-плаве боје,
као што су душо дивне очи твоје.

Волим када ветрић тихо пољем пири,
као кад се дрхтај твој код мене смири.

Волим када падну те ђурђевске росе,
као златне твоје расплетене косе.

Волим када дан се обуче у бело,
као што је драга твоје нежно тело.

И још много тога волим, волим, волим

ЉУБАВ СЕ НЕ КУПУЈЕ

Љубав се не купује
нити се продати може,
"љубав за љубав само"
рек`о си хваљени Боже.

Па кад си тако рек`о,
љубљени Господе Боже,
како ова злодела
свет разумети може.


ВИНО

Волим када вино пијемо удвоје,
лепо и румено као лице твоје.

И када заискри у стакленој чаши,
као што погледи засјаје се наши.

Увек сам те јаче и више волео
када сам уз вино крај тебе седео.


ПОСЛЕ ЛЕТЊЕ КИШЕ

Драга моја лепа си ми
све више и више,
као дуга кад се јави
после летње кише.

Као дуга део неба
што бојама краси,
и ти мени тако лепа
сваког дана да си.

ДАН НИ ЈЕДАН НА ДРУГИ НЕ ЛИЧИ
Дан ни један на други не личи
нити који зна да се понови,
време тече стално пролази
сви гледамо како крај долази.

Кад земаљски живот се оконча
други ваљда горе се наставља,
па на земљи што је доживљено
на небу се, ваљда, заборавља.

Кад се скрсте у ковчегу руке
и престану све земаљске муке,
као што је ништа бити неће
то ти кажу запаљене свеће.

Светски дан шале 1. април
















У сарадњи са КУД-ом Абрашевић КК 21 је у клубу овог КУД-а обележио 1. април Светски дан шале. У опуштеној атмосфери испуњеној шалама, досеткама и пошалицама, посетиоцима који су присуствовали овом догађају представили су се афористичари и сатиричари Драгић Јевтић, Славко Митровић, Желимир Стефановић, Боривоје Андрић, Илија Веселинов, Славица Николић и Слободан Тодоровић-Токи.

Славица Петровић

Оне ноћи кад се рушило Краљево, Краљевчани су се одмах пробудили и поустајали. Србија се руши 20 година, али народ се још није пробудио.

И над "Великим братом" има-ВИКИЛИКС!

И "жути" и "црвени" су намазани свим бојама.

Локални функционери дословно испуњавају своје обавезе: за свога мандата обезбеђују атрактивне локале својим ближњима по повољним (?!) условима.


Постоје две врсте мушкараца: једни су штетни, а други бескорисни.



Боривоје Андрић

Иронија је да и привезани за стуб срама стоје усправно!!

Све увреде сам истрпео, али када ме је назвао политичарем...!

Лако је њему да буде поштен кад није на власти.

Тако је храбро погинуо да је за собом оставио сумњу у самоубиство.

Нема сагињања. Већ бауљамо!


Лепо сам му објаснио порекло другог, петог, шестог и свих осталих милиона, а он запео за онај први!!!



Славко Митровић

Сви они који кажу да су заборавили урадити оно што су обећали, признају да нису заборавили да не ураде.

Од лажи може да буде гора само истина, ако се каже погрешном човеку, на погрешном месту у погрешно време.
Права љубав је неограничена. И мржња такође.

Кад учинимо нешто добро, никада се сви не сложе у оцени. Кад учинимо нешто лоше, сви се брзо сложе у осуди.

Истине се многи боје, мада истина не може да буде опака, може само последица.



Желимир Стефановић

Ево како неки схватају ''Шведски пут у социјализам'': Прво се напијеш ко' летва, а потом те таксијем или фериботом одвезу кући.

Прођоше ''грађански'' ратови. Сељаци можете мирно спавати – све су то закували они из града.

Хвала Богу, не постасмо грађанска држава, јер шта би са толиким сељацима.

Дарвине, Дарвине, од мајмуна никако (још) не постадосмо људи.

''Историју пишу победници!'' повикаше многи. ''Први мачићи се у воду бацају!'' шапћу они ређи.


Драгић Јевтић

Не могу се жалити на сиромаштво, тешко онима што пуне џепове.

Где влада поштење, ту нису чиста посла.

Када су у чопору, опасна су руља, што је најгоре, после се хвлале личним заслугама.

Нема потребе да нас одвајате, и овако не можемо да се нађемо.

Маса је мудрија од вође, нико никога не познаје.

Жене су смисао мога постојања, рече самоубица.

Можеш бити паметан, а опет да не знаш.