четвртак, 31. мај 2012.

ВРШАЧКО ПЕРО 2012



У Зборнику ,,Вршачко перо 2012" међу 173 аутора из 69 места, заступљени су и наши чланови својим радовима:
                      
Огледам се
Љиљана Милосављевић

Криза
кажу коме је до песме
криза

Размеравам пробушени чаршав
направићу мањи
што претекне јастучницу
погледам у рупу
срце сам могла да извезем
и да траје песма

Место бираш за крај
кажеш и споменик ћеш
себи за живота да поставиш
упиши и мене
на надгробну плочу
оставићу те у песми

Огледам се
у осмеху угледах
песму.


ЉУБАВ И ВИНО 
Живомир - Мића Стевановић

Љубав и вино, нису само речи
које изговоримо тек тако,
љубав и вино су оно што лечи
или што боли подједнако.

Вино и љубав, нису речи само
које се у стиху песме нађу,
то је истина, за коју знамо
када нас туга ил’срећа снађу.

Љубав и вино, само речи нису,
нису то слова неког слога,
једно и друго кушали сви су,
к’о дар ђавола, ил’ дар од Бога.

                      
             АФОРИЗМИ 
             Илија Веселинов 

Ако смо оваквог изабрали, какви смо тек ми?
Стварно је изузетан. Министар, а не краде.
После избора, партије више не интересује бирачко тело него бирачки џеп.
Кажу: ,,У вину је истина" а ја стално пијем и лажем.
Немам ништа, а свега ми је доста.
Док сам ја жив, коњ ми не треба.
На младе се ослањамо тек кад остаримо.
Доста сам ја брисао гузу својој деци дошло је време да она бришу мени!
Онај ко има нешто против жена углавном нема ништа за жене. 
Мушкарац који не гледа туђе жене, не види ни своју.


Трајање
Љиљана Милосављевић

Прође неки воз. Огласи се у глуво доба. Још није свануло. Успављујући унучице преварио ме сан. Најмлађа се разбашкарила посебно. Мајка ми је у гостима. Слушам, дише. Звук мотора пара ноћ.
Чекам птице да се пробуде. Ту чаролију треба доживети. Већ чујем једну. Можда је угледала светло мога прозора па сам јој пореметила сан. Сад ће и остале.
Погледам небо, јутро се плави. СТИЖЕ НОВИ ДАН! 

SNEŽANA NEGOVANOVIĆ-SUMNJA (potraga za smislom)






Jednom kad umom željnim istine i saznanja
Otvoriš vrata nepoznatog
Iz potrebe da istražiš svoj početak i kraj
Iza tih vrata zateći ćeš bespočetak i besprestaj

Težnja i ljubav ka mudrosti vodiće te čudnim putevima
Saplitaćeš se o reči velikih mislilaca
I padati
Sve dok ne shvatiš da te od pada spasiti može samo sumnja

Jednom kad na njihove misli budeš odgovorio sa da ili ne
Zatvorićeš vrata
Onaj koji u sebi sumnju nosi bliža mu je istina
Bez nje
Potraga za sobom i smislom nije ni počela
Zato sumnjaj
Jer sumnjajući Tajna prestaje da bude tajna


 SMRT SE NE POBEĐUJE SMRĆU

Tumaram po svojoj unutrašnjosti
Ne gubeći iz vida spoljašnji svet
Po prvi put istinski uplašena
Da neću moći da se setim
Zašto sam baš sada ovde
Ni da li sam sama birala ove oči
I ko je nebo smestio u njih
Lako je to pripisati
Nekoj višoj sili
Ili univerzumu samom
Iako verujem u njegovu savršenost i preciznost
I da bi on mogao tako nešto da učini
Ipak mi nešto u meni govori da to nije tačno
Moja radoznala priroda
mi ne da da se pomirim sa tim
Da je dovoljno samo prihvatiti
Prihvatiti šta?
Ako verujem
Hoću da znam u šta verujem
Hoću da dokažem da sam sama
Izabrala da nebo nosim u očima
Ne postoji neobjašnjivo a ni slučajnost
Ona pripada nezainteresovanima
Onima što ne vole da razmisljaju
Što ne poznaju snagu i moć čuđenja
Uplašeni pretrče kroz život
Zauzeti mišlju kako preživeti
Sa svakim uzdahom
Jedan su korak bliže smrti
Zato se čudim nad činjenicom postojanja
Istražujem raskorak između odlaska i povratka
Da bih mogla sebe pre smrti da rodim
Da život u zaboravljeno udahnem i oživim sećanja
A kad sam već ovde sad
Za svaki slučaj ostaviću trag za sobom
Pa kad odem i vratim se ponovo
Neće mi biti teško da ti dokažem
Da nisam bila slučajno ovde baš tad kad i ti
I onda se usudi da kažeš da nisam nadvremena
Moje će ti prisustvo razbiti ubeđenje i pojesti prazne reči
U sopstveni vid ćeš posumnjati
I tako nem započeti istinski da živiš
Otkrivajući sebe u tišini
Moje ćeš misli pokušati da misliš da ih odgonetneš
Postavljaćeš pitanja koja sam ja postavljala
Ali ne prihvataj olako moje odgovore
Suprotstavi mi se
Izazovi me da se vratim
I opovrgnem sve tvoje teorije
Sumnju da ti posejem po umu
Kao što to sa mnom čini
ova mudra stara duša
Što me vekovima neumorno prati
I ne da mi da stanem
Kaže: uvek ima još
I od najdalje daljine postoji dalje
Ako me ne prepoznaš ne brini
Navešću te da shvatiš
da je pred tobom tek odricanje od zaborava
Posmatraću tvoj rast iz daleka
Samo zato što si se odvažio da posumnjaš
A kad budeš bio spreman
Srešćemo se
Prepoznaćeš me po plavetnilu
Što isijava iz mog oka
Sa ciljem da se besmisao zameni smislenom prazninom
Udružićemo svetlost naših umova
Upotrebljavajući istinu na pravi način
Gluvog i slepog čoveka ću zauvek lišiti straha
Dokazujući mu i nema da je smrt u životu pobeđena

петак, 18. мај 2012.

Прва награда Јелени Живановић, други пут

Поводом манифестације ,,Дани Пере Тодоровића" и расписаног конкурса за литерарне радове ученика основних и средњих школа Смедеревске Паланке, Прву награду у категорији средњошколаца, освојила је Јелена Живановић, по други пут, иначе члан Књижевног клуба 21. Поносни смо!





недеља, 6. мај 2012.



У Удружењу књижевника Србије, 4. маја одржана je промоција књиге песама Мирослава Јозића "Камење и дрвље". На промоцији су говорили  песник и преводилац, Миљурко Вукадиновић,  издавач Данило Јокановић, а своју поезију је читао Мирослав Јозић. Промоцији су присуствовали, поред поштовалаца и љубитеља лирике, и бројни писци.