субота, 29. јун 2019.

ШЕСТИ ПЕСНИЧКИ КОНКУРС КК 21


КЊИЖЕВНИ КЛУБ 21 ИЗ СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ РАСПИСУЈЕ
ШЕСТИ ПЕСНИЧКИ КОНКУРС ,,ПАЛАНАЧКО ПОЕТСКО ЛЕТО” 2019.

Пропозиције:
-тема конкурса: слободна
-песме доставити до 2. августа 201
9. године
-слање на електронску адресу:  

  kk21.palanka@gmail.com
Упутство за слање песама:
-песме се шаљу у Word документу
-слати до три
необјављене песме
-фонт слова 1
2
1. песме потписати шифром
2. у једном документу слати песме и тај документ насловити шифром
3. разрешење шифре (име, презиме, контакт и краћу биографију) слати у посебном
    документу
4. документ који садржи разрешење насловити: РАЗРЕШЕЊЕ ШИФРЕ
5. један аутор може да учествује само са једном шифтом

Награђени и одабрани радови биће објављени у зборнику ,,Изворник 9” који ће бити представљен на песничким сусретима у Смедеревској Паланци.

Све информације о учесницима и награђенима ће бити постављене 21. септембра 2019. год. на блогу и фејсбук страници Књижевног клуба 21.
Контакт телефони: 064/252 99 40; 064/318 48 13

Организациони одбор
           28.6.2019.


уторак, 25. јун 2019.

Србијанка Громовић Јелић (1975)



























БЕСМРТНА

Туга због губитка траје четрдесет дана – прочитах негде.

Можда...

Само ако знаш када је био први дан,
знаћеш када је и последњи.

Ако не знаш...

Ако губиш данас, сутра,
свакога дана помало...
Када је четрдесети дан?
Ако крај траје дуже од почетка,
када туга престаје?
Ако јесен траје дуже од пролећа,
када ће коначно доћи и зима?
Ако смрт не служи обнови и регенерацији,
како нови живот може да се зачне?

И када?


СТИKС

"Спаковала сам ти све, надам се..." - рекла сам.

У кутији су

сва јутарња слова, 
када нисмо заједно пили кафу
сви загрљаји које смо пропустили
ноћи кошмарних снова
и уморних буђења
замагљена стакла и огледала
потамнеле звезде и камење
разилажења
(не)долажења
беле заставе
и заустављени сатови...

Молим те, спусти поклопац!

Ја немам оно што је Пандори остало, 
када је пустила зло...

Однеси је, молим те!

Стави јој крваво црвену машну 
спусти је лагано на површину воде
дај чамџији два новчића
нека је превезе...

Он ће знати куда... 


У ЛАВИРИНТУ

На поду 
оклоп
и штит
и мач

Витез је постао човек
Тезеј
у лавиринту

Зидови и трње
укаљана душа
окрвављене руке
бесциљно лутање
празнина погледа

На крају пута
ко те чека, витеже?

Минотаур?

Или нит клупка?

Проглашене три најлепше љубавне песме конкурса Дома културе Ивањица
,,Жубори Моравице"
На 26. по реду „Kонкурсу за најлепшу љубавну песму“, који је трајао од 15. окторбра до 30. новембра 2018. године, пријавило се 148 песника са 366 песама. Учествовали су песници из Србије, БИХ, Црне Горе, Хрватске, Македоније и Бугарске. 
Селектор овогодишњег Конкурса, књижевник, Драган Јовановић Данилов, прогласио је три најлепше љубавне песме: Прво место и епитет најлепше освојила је песма „Мерење немања“, ауторке Србијанке Громовић-Јелић из Смедеревске Паланке
.

среда, 5. јун 2019.

Ружица Томић (1950), Панчево

























МАША КРОЈАЧ

Узела је Маша
маказе у руке,
да скроји хаљине,
за све своје лутке.

Сецкала је столњак
и хаљину секе,
а да их украси
чипкан' шал од тетке.

У том ушла мама
почела да виче,
„Види дете моје
на шта ствари личе!“

„Не криви ме мама,
јер сву ову штету,
урадиле су саме
маказе у лету“.

ДА САМ ПЕКАР

Да сам, да сам пекар
па да кифлу месим,
испек'о бих велику
на небу да обесим.

Уместо месеца
да се горе клати,
и свако дете гладно,
залогај да дохвати.

Објављене књиге поезије: Расуте перле (поезија за одрасле), а за децу, Унин свет, Машин свет и Да сам ветар. Активан члан панчевачког књижевног клуба Прота Васа Живковић.

понедељак, 3. јун 2019.

Чегарске ватре Ниш, двадесет девети пут 31.5.2019.



УП “ГЛАС КОРЕНА“ НИШ
Зборник радова 29. Конкурса

Ана Ђурић Миладиновић
Дах живота

Славујева песма лугом прелама пој
и дан и ноћ сећањем ум заталаса,
док свици пале светло у житу што класа,
велик и стамен јутром рани деда мој.

Лице му красе линије тешког живота,
у два три маха ливаду росну коси,
у џепу сакрио снове а само воду носи.
част и поштење његова су лепота.

На јастуку извезена ружа, оживи трен,
двоје избораних руку, лица им сен,
зором, часовник стари на рад позива.

Из рерне мирише проја, зрневља траг,
тај дах топлине зноја, премио и драг,
док хладном водом лице деда умива.


Љиљана Милосављевић
Молитва

У пролеће да умрем
Можда чак и лето
Зими никако
Испод јоргана
Са два ћебета
У вуненом прслуку
И дебелим чарапама

Са тобом у сну
Мајка моја лаконога
За руку да ме поведе

Пут наш плаветни
Најбоље ће препознати
Снено је говорила
Не окрећи се где киша пада
Гледај где сунце сија
Молим ти се Боже
Само не зими

Са тобом у сну
За руку нека ме поведе
Мајка моја лакокрила

Милко Стојковић
То што ви зовете умирање

То се зове умирање
на зиду очев сат ћути
само време стане и певање
и ништа се више не може чути

земља ће поцрвенети од стида
што ме сахрањујете недовољно мртва
не скидајте очев сат са зида
можда ћу у смрти бити победник, а не жртва

над закопом мојим јаукнуће курјака сневање
као очев сат зауставиће се моје певање
остаће отворена књига на осмој страни
згаснуће недогледане слике и стихови недопевани

Светлана Нешић
Има дана

Има дана када пишем,
има дана када волим.

Има дана – само дишем
за здравље се Богу молим.

Има дана кад утихну
звуци што се пре чуше.

Има дана кад извори
ко од шале сви пресуше.

Има дана када нада
пригрли ме изненада.

Има дана када слутња
из прикрајка се прикрада.

Има дана када лако
наоколо све се збива.

Има дана када желим
да осетим да сам жива.