среда, 24. август 2016.

Драган Радованчевић (1979)

ИСПОВЕСТ КАПЕТАНА ЛУБИЦА

(Андреас Лубиц, копилот Луфтхансе
који је 26.марта 2015. оборио авион којим
је управљао. Постоје индиције да је мотив
овог недела била неузвраћена љубав.)

Драги путници,
молимо вас да вежете сигурносне појасеве
и да искључите своје апарате.
Јер живот је овде правило,
смрт је изузетак.

Лево од улазних врата су новине,
оне које ви пишете.
А на својим седиштима
добићете сендвиче,
оне које ви по својим радњама правите.

Говори вам ваш гладни капетан:
тренутно смо на дест хиљада метара висине.
Одавде би нам и богови
позавидели на перспективи.
Као што вам већ и завиде,
као што вам и ја завидим:

вама пекарима, вама писцима,
вама срећно ожењенима,
у морској пени освеженима.

Драги путници,
укрцавање је завршено.
Прекасно је да се предомислите.
Из неузвраћене љубави
гледам вас овде
као у Нојевој барци упарене.

Уплели сте конац и восак,
сунце је ваш друг.

Желели сте провод и одмор,
стремите новцу и слави.
Сад не знате
да ћемо колико сутра
сви ми бити славни.
Не на пет минута,
него вечно.

Из књиге песама ,,Лампедуза”, Краљево, 2016.
Песничка књига, Политика, субота 20. август 2016. (Култура, уметност, наука)





Психолог, књижевник, песник. Живео у Сремској Митровици, Београду и Бечу. Од 2012. живи у Потсдаму (Потсдам, Бранденбург) и Берлину, где ради као сарадник на Универзитету Потсдам у Лабораторији за експерименталну когнитивну психологију.
Аутор две песничке књиге: “Клатно се боји летења” (Градска библиотека Чачак, 2006) и “Глагол интимности” (2009). Превођен на немачки (преводиоци: Маттхиас Јацоб, Алида Бремер и Јан Красни), бугарски, италијански (у преводу: Патризиа Васцотто), словеначки, пољски (Агниесзка Żуцхоњска-Арендт) и енглески језик.
За књигу “Клатно се боји летења” књижевне награде: Млади Дис 2006, Бранкову награду – Друштво књижевника Војводине, 2007. Добитник престижних стипендија: КултурКонтакт Аустриа (2009), Централно-европска иницијатива (Виленица, Словенија; 2009), Литерарни колоквијум Берлин (2010).
Уврштен у мноштво антологија поезије, есеја и кратке прозе на девет језика.

понедељак, 22. август 2016.

МИРОСЛАВ ПАВЛОВИЋ, КРЊЕВО

ПТИЦА УХВАЋЕНА У ПЕСМИ

Да бих постао господар облака
морао сам да ухватим птицу
отимајући јој осећај за песму
смисао за свевидљивост ствари
алузију што јој се лепи за поглед

Дозивао сам је птичијим језиком
дешифровао њено цвркутање
разумевао вибрацију гласа
опонашајући свица у њеном оку
за свакодневном надом трагајући
А када је слетела на мој длан
са умилном песмом у кљуну
наговештавајући инстинктивни зов
додирнула је симфонију звезда
магичним певом Ане Ахматове

Слушао сам је док ми је певала
надахнута заносом Орфејеве лире
водећи ме трагом златног милогласја
да бих утонувши у стихове њене
заспао сном вечитог сневача

Ако будећи се из овог сна
уплашим причалицу лакокрилу
побећи ће лавиринту олујном
далеко од видокруга мојих рима
оставивши ме самог на раскрсници без путоказа

У знак сећања на књижевника Душана Војиновића (1952-2009), који је рођен у Банатском Соколцу, фестивал Rock Village ове године је пети пут расписао конкурс за књижевну награду „Душан Војиновић“. Члан нашег Књижевног клуба 21 Мирослав Павловић из Крњева, доби Прву награду за песму, Птица ухваћена у песми. Похваљене су и Биљана Поповић из Књажевца за песму, Реч за песму и Бранка Селаковић Милошевић из Београда за песму, Кишни дан у Београду. Како добитник награде „Душан Војиновић 2016“ Мирослав Павловић, није био у прилици да присуствује свечаности песму је пред најбројнијом публиком, коју песник може да замисли говорио, песник и бајкер Жељко Цеснак из Пландишта. Честитамо организатору, учесницима и награђенима.