недеља, 24. јул 2011.

2. КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА 2011.





У организацији нашег Књижевног клуба, а под покровитељством општине Смедеревска Паланка 23. 07. 2011. године у великој сали Скупштине општине одржани су 2. Књижевни сусрети који су ове године окупили књижевнике из 16 градова Србије и то: Алексинац, Београд, Ваљево, Велика Плана, Житковац, Земун, Јагодина, Крагујевац, Лапово, Нови Сад, Панчево, Пожаревац, Смедерево, Сокобања, Суботица и Ћуприја. Сусрети су одржани под геслом: "Тамо где је љубав никад није мрак", у славу Иве Андрића и 50 година од када је добио Нобелову награду за књижевност. За разлику од прошле године када су сусрети били ревијалног карактера, у маниру доброг домаћина побринули смо се да одемо корак даље и организујемо књижевни маратон у коме је учешће узело 40 књижевних стваралаца из следећих Књижевних клубова: "Велимир Рајић"-Алексинац, "Соколово перо"-Сокобања, "Поета"-Београд, Савез књижевника из отаџбине и расејања-Београд, "Црњански"-Београд, "Душан Матић"-Ћуприја, Књижевна заједница-Ваљево, Удружење писаца-Крагујевац, Српски културни центар "Св. Сава"-Суботица, "Орфеј"-Суботица, Удружење књижевника и преводилаца-Панчево, КК Дома културе-Јабука, "Слово"-Лапово.
Спонзори којима се овим путем још једном захваљујемобили су: ДМинвест, Мегамаркет, Водотермика, Паланачки кисељак а.д., Пекаре "Швабић" и "Неца", СУР "Ловац", Фото Бора, а медијски су све ово пратили: РТВ "Девић", ТВ "Јасеница и Паланачке новине. Посебно се захваљујемо Милану Милошевићу чије смо видео и фото снимке овде користили.
Жири у саставу Биљана Михајловић Петровић, Анђелка Васиљевић и Стеван Шиљић (сви професори књижевности) 1. награду је доделио Снежани Чкојић из Ваљева, 2. награду Бориславу Благојевићу из Ћуприје, а 3. награду Јелени Ћирић из Пожаревца.
Поред награде жирија, додељене су и награде самих учесника који су своје гласове поделили овако: 1. награду је освојио Драган Петковић из Јабуке (Панчево), 2. награду Мајо Даниловић из Београда, а трећу Хранимир Милојковић из Сокобање.

1. НАГРАДА ПО ОЦЕНИ СТРУЧНОГ ЖИРИЈА:

СНЕЖАНА ЧКОЈИЋ-КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА ВАЉЕВО

ПОЧЕЛО ЈЕ (*РАГНАРОК)

Кренули смо нерадо

У нека боља времена

Погрбљени и тужни

Прешли реку и оставили

Прах и трулеж

Похлепних створења

купљених светлом блица и аплаузом руље.

Одрпани као просјаци

Светлимо златним Сунцем

На грудима кријемо знак

Одабраних да оду.

Звали су нас сенкама-када смо их посматрали

Звали су нас манекенима-када смо показивали велелепна лица и тела

Тровачима-кад смо у песме уткали мудрост.

Кренуло је. Богови су отишли.

Животиње су слободне

једне другима кидају трбухе

и једне друге тапшу по рамену.

За ситне новце-велике речи

нерадо служе некадашњим људима

малим песмама и малим делима.

*Рагнарок („судбина богова“) је у Нордијској митологији битка за крај света. Один против злог Локија. Не само да ће сви из борбе преминути, и нека недужна бића него ће готово цели свет бити уништен.

2. НАГРАДА ПО ОЦЕНИ СТРУЧНОГ ЖИРИЈА

БОРИСЛАВ БЛАГОЈЕВИЋ-КЊИЖЕВНИ КЛУБ „ДУШАН МАТИЋ“ ЋУПРИЈА

КАКО СЕ ПИШУ УСНУЛЕ ПЕСМЕ

Уснула ме у по ноћи студен зима окована снеговима

У амбаре и кошеве сјатиле се птице сојке

Крај лисице чучи пилеж у тору се близне овце

Месец оштрим српом српи лепе жене и девојке


Изнад села бесни вуци и вампири зубе оштре

Ђаво се на оџак криви устремио па таласа

Небо још не раздањава маглу бритвом да засечеш

Виле косе не чешљају сем тишине нигде гласа


У штали ми краве музне све у јасле поседале

Из рогова тече млеко да котлајке све прелије

Теле сису и не тражи кратку штрангу замашћује

У коломаз црни тонем све ми јесте и што није


На троношцу деда седи, лулу пуши, браду брије

Жезлом струшком ватру џара, разбуктава старе бриге

Шљивова му грана за врат ижџикљала од раније

Из варница пишти багрем и пење се на вериге


Баба ми је крај губера и свилену бубу свлачи

Плетићкама задње клубе на разбоју плете нити

Утулила светлост лампе боранију љуска жуту

У вариво воду сипа кад једемо да смо сити


Отац је на дрвљенику у пањеве будак тупи

И разапет у две бразде од вечери до сванућа

И у јарам поломљени бичују га старе газде

На три ћошка подупире на четвртом пукла кућа


Мајка ми је на потоку из кладенца скупља сузе

Обрамицом јури змије даждевњаке да затрује

У купице да пресипе белим платном да покрије

Умива се. Сва у црно обучена и шамију забрађује


У прашини брат се тражи од шишарке бунар прави

Око ногу котур бачве, из панице на главу му пепо сиви

А колико лета има. Дал` је млађи ил` старији

Ни ја не знам. Нико не зна. Ама нико. ни Бог живи


Још се није ни родила а сестра ми од рођења

Тражи цуцлу само плаче и са момком разговара

У блато јој пала проја од сириња и сурутке

Њега нешто и не чујем све јој нешто одговара


У војску ме испраћала љубила ме до раскршћа

И у ревер посадила да шарени неко цвеће

Ал` не памтим не сећам се, без ракије шљивовице

Под пазухом дал` још чува оно рано прам пролеће


На бојишту бомбе бацам. У ров скачем. Гинем мртав

Крв ми липти на све стране из шајтова капље чокот

Написана на мом челу дал` ће песма да остане

Како кучка пред свануће све низ длаку лиже окот


Коц из плота глогов шиљим а опет се крстом браним

Крај иконе мио мирис, тамјаном се светац кади

У десној ми руци колач славски а у левој гори свећа

Зобим уста, очи гладне, док се песма не заслади


Само моје драге нема остала је голих груди

да ме тражи недодиром у распуклом стању свести

Овијена око пупка под чаршавом разасута

Пола риба пола жена у кревету да се мрести


И ујутру питала ме где сам сву ноћ боравио

Грдила ме и молила да баталим што се не сме

Ја ћутањем правдао се да не умем да објасним

Можда неће разумети да се тако пишу песме

3. НАГРАДА ПО ОЦЕНИ СТРУЧНОГ ЖИРИЈА

ЈЕЛЕНА М. ЋИРИЋ-ПОЖАРЕВАЦ

ЊИВЕ

Прескочио си забран

и ушетао у моје њиве,

носећи на врату обрамицу

са ведрима,

пуним чистог, здравог живота,

на оба краја...

У ходу си ме

слободном руком

дохватио око струка;

ја хватала

корак и дах,

спремна да годим

да плодим,

да родим.


Корачамо ка западу,

једно крај другог,

са одбљеском

велике наранџасте кугле у зеницама,

располућене линијом хоризонта,

а живот нам се

са рамена просипа

и поји птиће

и храни дедовину.

1. НАГРАДА ПО ОЦЕНИ УЧЕСНИКА

ДРАГАН ПЕТКОВИЋ-КЊИЖЕВНИ КЛУБ ДОМА КУЛТУРЕ ЈАБУКА (ПАНЧЕВО)

ВОЈВОДА ВОЈВОЂАНСКИ (Мики Антићу)

Ако ми јаве, умро мика

рећи ћу им да греше.

Негде на небу пише и слика

и опет први танго плеше.


Мокрински сокак корак му памти

и сва његова дечачка лета,

плава му звезда у оку пламти,

босоног стигао на „Крај света“.


Иако лично није ме знао,

велики боем гос`н Мика,

плави чуперак с длана ми дао,

док је мирисала тамјаника.


Равницом кренем низ Дунав плави,

док он до зоре минуте броји,

један ми талас дунавски јави

да морнар Мика на прамцу стоји.


Хвала ти, старији по перу, брате

што не знам живети на брзину,

што, док ме у сну тамбуре прате,

јездим за тобом кроз Војводину.


Хвала што остах велико дете,

што душом чистом стихове нижем,

што сам кроз песму, баш к`о ти, мико,

за корак Богу пришао ближе.


Ако ми јаве, умро Мика,

рећи ћу, оре небеске њиве,

последњи војвода војвођански

од оних вам је, што вечно живе.

2. НАГРАДА ПО ОЦЕНИ УЧЕСНИКА

МАЈО ДАНИЛОВИЋ-САВЕЗ КЊИЖЕВНИКА У ОТАЏБИНИ И РАСЕЈАЊУ БЕОГРАД

ТИ НИКАД НЕЋЕШ БИТИ МОЈА ЖЕНА

Ти никад нећеш бити моја жена,

јер, кажу, нисам човек за тебе

(и ко зна како ће мене теби још блатити).

На твојој венчаници писаће цена

коју не могу песмама платити.

И сву ту параду кича и параноје,

гомилу меса и скупих пића,

сватове-бучне ти земљаке,

у колу што претерано се зноје.


Само сам лош песник, уз то романтичар,

теби дражи сурови прагматичар.

Његов прстен силних је карата фузија,

а ја за тебе имам онај од целофана са Дрине,

сав од песничких илузија.


Нећеш ти са мном, нећеш ми бити женом!


А ја бих против себе, за твојом ја бих сеном,

у твоје ја бих царство,

на страну снобизам твој и помодарство.

Одрпанац, без цвоњка и филера,

у друштво би мајке ти-госпође министарке

и оца-кванташког дилера.

Крв само, могу да вам поправим,

нулта Рх негативан-универзални давалац,

пристајем, покондирених апетита бићу вам талац.


Ал` нисам онај каквог бегенишеш,

ма, знам те драга како дишеш!

Твој будући биће од титулара,

син предузимача ил` перспективног политичара.


Ја нисам човек за тебе, ти ниси жена за мене.


Никада, ти и расејани поета! Баш каква штета!

Каква драма! Неузвраћену љубав слави,

скоро би могла у песму да се стави.

3. НАГРАДА ПО ОЦЕНИ УЧЕСНИКА

ХРАНИМИР МИЛОЈКОВИЋ-КЊИЖЕВНИ КЛУБ „СОКОЛОВО ПЕРО“-СОКОБАЊА

БАЛАДА О СТАРОМ ВИШЊАРУ

Прадеда Јован остави у наслеђе мом оцу трифуну

крчевину, претворену у њиву растреситу и плодну,

а трифун засади вишње, остави плугове да труну,

хвалећи се свима: Ево, засадио сам воћку благородну!


Љутио се прадеда Јован, јер вишња није као шљива.

Од вишања се никад добра ракија не може испећи!

Зашто засад киселог воћа нову крчевину да покрива?

Ал` никада то свом унуку Трифуну не хтеде рећи.


У старом вишњару, као усред кошмарних снова,

сад господаре: павит, коприва и багрем бели;

Царство опорих трава, лептира и гуштерова...

Пауци мрежама премрежили вишњар цели.


Црвени плодови побегли у свод небески,

што даље од давно некошених високих трава,

жудња за сунцем, препуна зелених арабески,

биљним кодом записана моја црта заборава.


На уласку у запуштен вишњар-два лептира.

Облећу око мене, разгледају ме са свих страна

и као да ме благи пролећни ветар по лицу дира:

Јесу ли то душе оца Трифуна и прадеде Јована?


Шта тражиш овде, у вишњару, власниче вајни?

Пита ме свака травка и свака плодоносна грана.

Скрушено ћутим ко испред највећих светских тајни,

слушајући галаму узбуђених птица са свих страна.


Ово нису плодови намењени теби и твојој деци!

Колико година овај вишњар не виде твоје лице?

Од стида су поново пресвисли твоји давни преци!

Не улази! Ово је станиште и трпеза за дивље птице!


Постиђен изађох из таме вишњара на светлост дана,

праћен невидљивим презиром оца Трифуна и прадеде Јована,

ја, нови власник вишњара, витез поезије без страха и мана,

а туга беше толика да не би стала у књигу од хиљаде страна.

Фото албум 1 са Књижевних сусрета Смедеревска Паланка 2011.
Фото албум 2 са Књижевних сусрета Смедеревска Паланка 2011.
Фото албум 3 са Књижевних сусрета Смедеревска Паланка 2011.
Видео снимци 1 са Књижевних сусрета Смедеревска Паланка 2011.
Проглашење победника


четвртак, 21. јул 2011.

КЊИЖЕВНИ КОНКУРС "ЈУТРО НАД ОЗРЕНОМ" 2011.

у недељу, 3. јула 2011.године, поделом награда награђеним и похваљеним учесницима, завршен је шести књижевни конкурс „Јутро над Озреном 2011“. На овогодишњем конкурсу учествовало је укупно 257 песника из Србије али и из дијаспоре ( Пољска, Чешка, Аустрија) као и из бивших југословенских република (Хрватска, Босна и Херцеговина и Црна Гора). Жири у саставу: Добрица Ерић, књижевник из Београда, Хранимир Хране Милојковић, књижевник из Сокобање, Слађана Милијић и Предраг Виденовић, песници из Сокобање, имао је доста проблема да одабере најбоље песме у скупини од скоро 800 радова. Одступајући од почетних пропозиција датих у конкурсу, жири је под утицајем најискуснијег међу њима - Добрице Ерића, одлучио да ове године додели једну прву награду, две друге и три треће награде. Осим тога, уместо уобичајених пет похвала, ове године додељено је 15 похвала и 3 специјалне похвале. То само сведочи да је квалитет песама достављених на овогодишњи конкурс био изузетан.

С обзиром на чињеницу да Књижевни клуб „Соколово перо“, иако један од стубова културе у општини Сокобања, ове године није наишао на разумевање локалне самоуправе, за званично проглашење и поделу награда и похвала позвани су само награђени и похваљени песници. Манифестацији су присуствовали награђени песници Каја Николић – Стојановић, Борисав Благојевић, др Љиљана Фијат, Власта Ценић и Миодраг Милуновић, док је Олгица Цице Стефанија била оправдано одсутна. Похваљене песнике заступао је Слободан Ганић.

У првом делу програма песници су обишли Етно кутак „Грудоњске воденице“где је, осим упознавања са овом туристичком дестинацијом, организован и ручак за госте. С обзиром да је књижевни конкурс „Јутро над Озреном“ саставни део шире културне манифестације „Свети Јован Биљобер“ женском делу награђених песника подељени су венчићи од ивањског цвећа. После обиласка града у 20,оо сати одржана главна манифестација у атријуму испред Народног музеја. Свим награђеним и похваљеним песницима подељене су одговарајуће дипломе, комплети књига и комплети чајева од лековитог биља које пројизводи предузеће „Адонис“ из Сокобање. Победник Каја Николић- Стојановић добила је победнички пехар, многорафију Сокобање и уметничку слику, дар академске сликарке Лелице Милосављевић из Сокобање.

У програму су учестовали и песници „Соколовог пера“, музички састав „Сокобањски квартет“ и први ансамбл КУД „Соко“ из Сокобање. Програм је трајао око 90 минута на задовољство око три стотине гледаоца, мештана и туриста. Програм је снимала и Телевизија „Соко“ из Сокобање.


Текст је у целости пренет са Facebook профила Књижевног клуба "Соколово перо" из Сокобање, а фотографије нам је уступио Власта Ценић, један од награђених на овом књижевном конкурсу.
Пошто је песма нашег члана Миодрага Милуновића "Јужно од Ибра", награђена трећом наградом већ објављена на овом блогу и сви посетиоци је могу прочитати на посебном посту објављујемо диптих песму прво награђене песникиње из Ражња Каје Николић Стојановић.

понедељак, 11. јул 2011.

2. КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА 2011.


Књижевни клуб 21 је и ове године домаћин књижевне манифестације на којој се окупљају љубитељи писане речи из целе Србије. За разлику од прошле године када су ови сусрети били ревијалног карактера, овога пута ће бити такмичарски. Наиме сви гости моћи ће да се пријаве за књижевни маратон, где ће се представити својим радовима, које ће оцењивати стручни жири, али и сами учесници. Сусрети се одржавају под геслом "Тамо где је љубав никад није мрак" у част Иве Андрића и 50 година од његове Нобелове награде за књижевност. У жељи да у Смедеревској Паланци окупимо што већи број наших пријатеља из свих крајева Србије, кратко ћемо само рећи ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

среда, 6. јул 2011.

ПОХВАЛА




КАРАЂОРЂЕ ВОЈВОДЕ ЗОВЕ
Радослав – Мића Ђорђевић

Достојанство, образ и част –
Те златне свете јуначке речи
Од живота му беху пречи,
Сунчева жижа осветли храст!
У судњем трену зла коб одлучи,
Од братске љубави издају разлучи.
И покида танане живота нити!
Савет стараца, у страху одлучи:
Дошао на побуњеније и упропашћеније,
Лишити га жизњи Вожда – убити!
Пирову победу однесе српска неслога.
Радовањским лугом птице занемеше!
Може ли Србин од Турчина бити гори?
Звери гледаху из густе горе,
Ока ужарена и белих очњака!
Никола учини секиром и мржњом,
Што турска сабља учинила није!
Кликћу виле са Рудник планине,
Нису биле бајковите виле –
Биле јесу Србијанке миле,
Све војводе Карађорђу зваше.
Коекуде, на Опленац ми дођте!
Да вас питам шта се сада ради:
Десна руко Станоје Главашу –
Кажи мени имадеш ли знака,
Изнад главе име уклесано?
Дели Марка, Ђушу и Ивана,
Обрадицу из Велике Крсне?
Дал Азања Ђуши бисту постави,
Науму Крнари тикву код извора стави?
О, Станоје, обезглављени небу смо отишли!
Само ликом споменици вечно трају!
Хајдук Вељко с Кушљом – да ли језди?
Синђелићу Стеван на Чегру бакљу запали,
Танаско Рајић на Љубићу топове не даје!
На Опленцу ми смо на вечитој стражи
Све војводе с устаницима својим –
Ником зала не смеју чинити, коекуде,
Србију мајку од туђина бранит –
Од Лазара аманет Косова остаде,
Од јуначке крви – црвени божури –
Од имена Србин – само је јунаштво,
За Србина и другог сваког.

31.07.2010.

Ова песма је на конкурсу Савеза потомака ратника 1912 – 1920 године, уврштена у најужи избор од 15 песама за награде, од укупно 129 приспелих.

недеља, 3. јул 2011.

ПЕСНИЧКО ПРОЛЕЋЕ ЋУКАРИЦЕ


ЉУБАВНИ ПРЕПЛЕТИ

Нена Радуловић

КОЈИМ СИ ТО ТАЈНИМ
ОЗРАЧЕНА ЗРАКОМ
(I награда за љубавну поезију)

Путујеш кроз време
Док плаветна јутра
Додирујеш руком
Отменом и лаком
Па се питам госпо
Из кога си света
Којим си то тајним
Озрачена зраком.

Из дна твоје душе
Изгрејава љубав
Са сунчаних цвасти
Наду враћаш сваком
На ком углу света
Закључаваш тугу
Којим си то тајним
Озрачена зраком.

О сестро и кћери
Звездом затрепери
И обасјај небо
Твоје душе знаком
Можда ће тренутак
Светлости да ода
Којим си то тајним
Озрачена зраком.


Данијела Глишић
ПОЉАР И ПОЉАРИЦА

Седмог дана, ноћ ће прожети каруце и точкове,
ате који их вуку.
Двоје ће утихнути у погледима,
у пренетости...
Тако настају зачећа, усред гаја.

Предели згуснути, природа окончана!
Брдовља озелене, дорати галопирају!
Тако настају претапања.

Седмог дана двоје обећаних,
под поднебесјем постаће једно.
... Дуго ће природа шапутати ветровима
тајну о поднебесју, о пољару и пољарици.


Драгић Јевтић
МЕЛЕМ

Можда и јесам понекад
мада никада нисам желео
да те повредим

Било би
као сам себи
нож у срце

Оно што тебе повредило би
мене ће убити

Све што и ти
осећам

И сваки твој осмех
мелем је за моје срце


Миодраг Милуновић
СУСРЕТАЊА

Као сказаљке на часовнику
заробљене бескрајном кружницом
савршенства
тумарамо невиделом својих хтења
сакупљајући године
које су појеле време

Некада тако далеки
руку испружених
ка недодиру новог ткања
ослушкујемо испразну музику
наших стопа
страхујући да се не сусретнемо
сами са собом

А када нас игра сенки
споји у вертикалу истородности
ћутимо о себи

Преповијамо изгубљене године
у неко ново рухо
и када слутња
додирне праву реч

Време нас испрати
на ново чекање


ДУША РОДОЉУБЉА


Живомир Мића Стевановић
НЕБО МИ СЕ НОЋАС ОТВОРИЛО


Небо ми се ноћас отворило
сво црвено као ватра жива,
питало ме шта то Срби раде
и шта се то у Србији збива.

Срце ми се узбудило лудо
на до сада невиђено чудо,
смогох снаге да викнем из гласа
и потражим за Србију спаса.

Свето небо, што те Господ даде,
да ли има за Србију наде,
да сви Срби као некад живе
да се срећи и лепоти диве?

Мили сине, ниси ти једини
што за Србе тражиш сада спаса,
српски народ, небески је, знамо,
зато ћемо снагу да му дамо.

Ваше сузе тешке су и Богу
учинићу за вас све што могу,
да будете срећни и весели
и цео свет опет вас пожели.


Љиљана Милосављевић
ЗЛА ВРЕМЕНА


Сви потекли
Од Адама и Еве
Испод једног неба
И сунца што нас греје

На једној земљи
У кругу се вртимо
Као два ока завађена

Мртве птице небом лете
Скакавци године наше једу
Бујицама небо плаче
Земља се тресе и отвара

Болештине ниоткуда искоче
Празних кућа на све стране
Бескућника све више

Ниједног дана без рата
Сит гладноме не верује
Из царских палата
Чатрље се не виде

Нема мира ни спасења
А сви се кунемо
У Бога јединога


Милован Петровић Мићо
ПРОБУЂЕНЕ АВЕТИ

Домовино!
Не радујеш се небу на уранку
Уздрхтало јутро, дан, ноћ
Украден миран сан
Неисцељене ране
Од којих се тихо мре.

Домовино!
Ослушкујем тмине глас
Опомиње прети
Из сна ноћас
Пробуђене авети
Срце страх осети...

Домовино!
Небеса се сажегла у диму
Сјај међ звездама нестаје
Животи у проклетство залутали
Уздахнем, отворим душу
Срце стало, а очи плачу...


Нена Радуловић
СВЕТОВНИМ ПУТЕМ

Ако ти се путује
И пун си снова
Крени световним путем
Својих прадедова.

Пут ће ти осветлилти
Птице небеске
Што лепршају сводом
Као живе фреске.

Слушај, упијај, памти
Приче пастира
О лепоти живописа
Српских манастира.

Још ако ти се оку
Свети Лим згоди
Охлади уморне ноге
У савиној води.

Тако ће твоја душа
Милешевски чиста
На крилу белог анђела
Заувек да заблиста।