среда, 27. јун 2012.

Небојша Ђорђевић, Књажевац



STOPALO no 36
Znam, znam da si tu
sa svojim stopalom broj 36,
takvu meru nosim na dlanu
i ne moram da čujem
korak, niti glas
da bih u prstima osetio
tvoje prisustvo,
auru smirenosti i nervoze,
promenu boje očiju,
to nesalomivo jedinstvo
preokreta raspoloženja
svojstveno ženi sa stopalom
broj 36.

четвртак, 21. јун 2012.

Марија Поповић, Смед.Паланка



СТИЛСКИ ПЛАЧ

У пупку царске деве су светле воде. Воде
куљају царским баштама. Баште
негују пролеће за царске очи. Очи
држе кормило напрегнутих хтења. Хтења
кључају иза седам хаљина. Хаљине
зготовљене чине чистим. Чистим
се чине подови царски. Царски
се врагови носе под кључем. Кључем
се забављају одаје девичанске. Девичанске
очи слуте брежне одроне понизних. Понизни
су смели да падају ничице. Ничице
је поза клеветања царског скута. Скути
су топлији од јужног мора. Мора
не дотичу прстиће нежне. Нежне
су царске уши које чују баштенске птице. Птице
су јунаци крвавих места. Места
су крвавија од малина на марамицама. Марамице
плачу у слободном лету пред ногама хватача. Хватачи
гоне дивљач да је досадом умртве. Умртве
се тела у високим креветима.
Њима дугују ороз, чежњу, о, несвестице.


понедељак, 18. јун 2012.

Ратка Богдан Дамњановић, Флорида



КИША ПОНОРНИЦА

Сагнута над радним столом
белином листа омамљена
пишем невидљива слова
из дна моје подсвести.
Тишину ремети
крик белих птица
помешан шуштањем
ветра који удара
у прозорски капак
и одзвања
у ушним опнама.
Док киша лије
низ витражна окна
раширених зеница
и понире у сваки процеп
моје душе
набрекле од
непрестаног потопа.

петак, 15. јун 2012.

Енес Халиловић



ПУЖ У ВРЕМЕ СУШЕ

Кад гледам у пужеве мислим на песнике.

Не зато што их је лако згазити,
не зато што морају кућу да носе.

Кише доносе пужеве
као што ратови наносе песнике.

Зато, кад дође суша
шетам пољима и сатима тражим пужа.

Кад га угледам, мислим на оне ретке примерке,
на Елиота,
на Бодлера.

Колико воде од киша нестане.
Колико мало стихова остане.

Па опет, дрзак,
желим да певам.

(Из збирке ,,Песме из болести и здравља“)

Овогодишњи добитник награде Ђура Јакшић, за најбољу књигу поезије. У конкуренцији тридесетак збирки, у најужи избор су ушли и песници Дејан Алексић, Зоран Ђерић, Владимир Копицл, Радивој Шајтинац, Момчило Бакрач.
Енес Халиловић је рођен 1977. године у Новом Пазару.

петак, 08. јун 2012.

Мирослав Јозић



ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА: ПОРТА,
ПРИЗОР С ХУЈАЊЕМ

Сажиг прошао, стали суноврати,
хука се слегла, утихнули вртлози
грануло сунце Немањиној лози
(благо га с фреске теши Богомати);
- а хујним пољем стрепња стрепњу прати
и видокругом капљу страха мрље;
мир је, а миром камење и дрвље.

Минуле распре, минуле омразе,
клонуле језе, замрле олује,
русваји стали, ноћ умакла злу је,
зрак јутру клизи низ плаве образе;
- а хујним пољем гује мрсе стазе
и видокругом капљу страха мрље:
мир је, а миром камење и дрвље.

Кроз тамјан капље молитва о слози
круни се суза, цакћу зебњом сати,
плам свећин трепће: остати, опстати,
кроз шаптав вапај – Боже, Ти помози;
- а хујним пољем глиб се руга нози
и видокругом капљу страха мрље:
мир је, а миром камење и дрвље.

Мир је, а миром камење и дрвље:
то ђаво срећан у коприви чучи;
и све је опрез, и све надир жучи,
и невид (стегнут у мрака острвље);
- а хујним пољем језе наду прље
и видокругом капљу страха мрље;
мир је, а миром камење и дрвље.

среда, 06. јун 2012.

Вислава Шимборска


ТРИ НАЈНЕОБИЧНИЈЕ РЕЧИ

Када изговарам реч БУДУЋНОСТ,
први слог већ одлази у прошлост.

Када изговарам реч ТИШИНА,
нарушавам је.

Када изговарам реч НИШТА,
стварам нешто што се не смешта у било какво постојање.

(2. јул 1923. - 1. фебруар 2012. Пољска песникиња, есејиста и преводилац, добитница Нобелове награде за књижевност 1996.)

Милош Радовић - СТРАХ


Једини прави страх је страх од времена.
Свега ће нам донети
и свега што је већ донело.
Њега се плаше и бесмртно смртни председници
и живе легенде.
Плаше га се и сајџије у швајцарским фабрикама сатова
као и водитељи јутарњег програма локалне ТВ станице.
Плаше га се и родитељи детета које пребрзо расте,
радници док откуцавају своје картице
као и навијачи на полупразним стадионима
чекајући да потплаћени судија одсвира крај.
Плаше га се и разноразни Богови, Саи Бабе и Мухамеди,
пророчници који за утеху,
као у неком телешопу,
нуде реинкарнацију за мале паре.
Њега се плаше и хероји којима лагано одузима
тешком муком стечене привилегије...
Времена се једино не плаше лудаци.
Њима, више нема шта да узме!
Они су, све своје већ одавно дали!

Гордана Влајић - БУКЕТ


Допусти ми
Да се закитим
Твојом
љубавном песмом у боји.
Да упртим твоју ружичасту снагу
Коју са ласнооранж осмехом
У кафеним очима
Чуваш латицама свог лила имена.

Дозволи ми
да се окитим
Белим љиљаном
Из твоје беле баште
И не реци ми да бело не постоји.
Прећути ми да ћеш до ноћи свенути
Хоћу да верујем
Да ћеш се белим јутрима расцветавати
У нашој љубавној песми у боји.

Nataša Miladinović-BUĐENJE



Mirisna smokva
 u polju bosiljka.
  Stopalo moje golo
   stasale stabljike lomi.
    Trag mi vijuga kroz zeleni gaj.
     Pružam ruku,
      dugačku i tanku,
       ka sočnom plodu od mleka i mesa.
        Jednoroga ptica prhnu!
         Proguta me vrtlog zrelog vetra.

Sovin zov i pesma petla.
Vrelo čelo
od modrog sna.
Ubice stoje nad mrtvim telom.
Svakom od njih ime znam.

Bled mesec i sunce belo.
Hrastovo telo
sekirom tuku.
Rasuti ptići po travi mile.
Vile ih rogate za krila vuku.

Spakovah pero
u pregaču od zvezda
i krenuh,
neosvrćući se.



недеља, 03. јун 2012.

MARIJA MIHAJLOVIĆ DAVIDOVIĆ-ČAROBNA FORMULA

Ti bi malo od moje dečije nevinosti
ili naivnosti
zavisi iz kog ugla me posmatraš

Poverovaću ja u osmehe
pred svaku lepu reč pokleknuti
koleno će mi klecnuti od sreće

Uvij me u oblake
pa me pusti da se otisnem nebom
kao stari,umorni jedrenjak da otplovim
ka Bermudskom trouglu
i nestanem

Nije ovaj svet za mene
jer još sam fetus u stanju razvoja
Još sam nenaviknuta na život van vode i mraka

Hirurški precizno otkloni me sa lica zemlje
kao slepo crevo nepotrebna sam
i znam da samo smetam
kada sanjam

U ovom svetu realnosti i zla
ti bi da ti malo dam
od moje dečije naivnosti ili nevinosti
zavisi iz kog ugla me posmatraš

Ja neću umreti
jer nisam ni živela
niti ću imati s kim da ostarim
jer sa svakom pesmom umirem iznova
i opet se rađam u snovima

Vidi,
ja bojim moje pejzaže
nepostojećim bojama
ja u kamen ostavljam otisak
za buduće arheologe

Kada pronađu fosilne ostatke
mojih tuga i radosti
tada ćeš i ti otkriti
čarobnu formulu moje
detinje nevinosti

MARINA MIHAJLOVIĆ ŽIVKOVIĆ-POEZIJI


po tebi su pijani dobrovoljci
na poprištu smešnih bitaka reči
balavili
jabuku sa rukom

otkinuli
mleko iz nedara

isisali
bradavicu pregrizli
i pljunuli

tebe su šutirali nevernici
cigani ispod tezge prodavali
da igraš da pevaš
kad ti do plakanja
kad ti do sna
kad ti od umora noćca nedošla
zora prebrzo svanula
našla te otvorenih očiju
kako si s osmehom na usnama
zagledana u nepovrat
umrla.




   ПРОМОЦИЈА РОМАНА "ЉУБАВ ОСТАЈЕ СА ГОСПОДАРОМ" ЈЕЛИСАВЕТЕ ДАНИЛОВИЋ
    У просторији "Књижевног клуба 21", у среду, 30. маја, одржано је књижевно вече на коме је Јелисавета Даниловић, књижевница из Београда, промовисала свој трећи роман "Љубав остаје са господаром".
    Овај роман је саставни део трилогије у којој списатељица трага за искреним, непатвореним и узвишеним људским особинама, који се преплићу  откривајући искрену и чисту љубав као врхунац сопствених и универзалних  потреба и хтења.
    - Својим лирским ткањем списатељица је застрла постељу будућности. Лепота и доброта духа је звезда водиља Јелисавете Даниловић у делима и мислима. Поштовање, уваженост, верност и искреност краси цео лирски хабитус. - Истиче у свом приказу романа Љубомир Теофанов, књижевник.   

субота, 02. јун 2012.

Филип Стојановић - СО



СО

Никад није знао кад,
Није знао како, ни колико...
А често су га виђали задиханог,
Мокрог чела и савијених леђа.

Тражио је звезде у очима које
Никад облак нису виделе.
Држао је руке које су се
Хладно играле са његовим прстима.

Јео је већ загризнуте воћке,
тек понеку целу, али трулу... или зелену.

Причао је да ће племенити красти
Да дарују безосећајне,
Да смекшају њихова срца
И да их придобију за себе.

Желео је да уместо суза
Нешто друго залије његове образе.
Прошапутао је једном, готово нечујно:

„Нисам ја солио своју питу од јабука,
Већ сам сладио своју чорбу од коприва,
А то је оно што је трбало солити,
Сада знам, скупио сам со са својих образа”

Tања Милутиновић - ЦВЕТАЈЕВОЈ



ЦВЕТАЈЕВОЈ
(Из Збирке - Шетња по собама)

Слушај Марина,
Отерај их све до сто ђавола
Изгубљеног мужа
Црвену реакцију

Али пре тога
Исцепај своје песме
(Немој ниједном
Да задрхтиш над њима)
Спали све своје
Речи без оклевања

Не остави их индолентној маси
Да дроби о катарзи
Док се наслађује - 
Није сваки дан
Песничко распеће

Не заборави
Да уништиш своја писма
Те оазе дрхтаја и лепоте
Воајери - зналци
Суде о твојим загрљајима
Цењкају се за твоје нежности
Завирују под плахте
Подижу обрве

Залупи им врата пред носем
Прокуни све
Испсуј нас
Прљаве ловце на сензације
Што њушкамо по твојој крви
По твојој утроби
По твоме труплу

А ништа
За тебе не би учинили

Само жмиркамо
И вртимо главом
Кажемо „боже”
И то је све

Зато Марина
Још једном ти кажем
Отерај их све до сто
Ђавола
Спреми се и крени,
Отпутуј заувек
У оно твоје страсно лето
В Бесконечности...

Vladimir Pešić - Pola je celo

                                           
Pola je celo

Pola mene ostalo
kod tebe
u tebi
sa tobom

Pola tebe poletelo
za mnom,
u meni,
sa mnom

Osećanja se brzo množe,
U ovom jurišu se ne gine.
Nove se vatre u nama množe

Više od sebe
volim sebe
u tebi

Više od tebe
volim tebe
u sebi

Ako se duše slože,
tela se lako sjedine,
I sve se onda može,
I svaki bol umine.

Pola je celo
Ako si nečija druga polovina
Crno je belo
Ako se daje koliko se prima
Duša je telo
Ako sve moje u tebi ima 

петак, 01. јун 2012.

SNEŽANA FREYA ČKOJIĆ-UVERTIRA


Vekovima će sumnjivici pričati o velikoj laži
o zaveri skovanoj da zavede
da pevam u eter -
to nije bilo pevanje već rat violina
dok govorim o večnom rađanju
(to nisu bile arije, vec URLICI)

istine,

o svakom maslačku što sanja zrenje
i sprema se za put u visine -
prvi vetar će ga osloboditi od stabla
SVE TEŽI U VISINE!

i oči i srca,
što celivaju krst načinjen od senke
svojih malih tela
čije livade ne poznaju muziku visina
vec radjaju jedna drugu u nedogled
i pomeraju se pri svakom koraku unapred
prostor je iluzija „dalekovidih“
Moja duša je uz zbunjene maslačke
hodila kroz (v)etar...

BOGDANKA RAKIĆ-TAJNE

Volim tajne
jer me uzbuđuju.
I plaše.
One su istine koje se ćute.
Neretko i lažu.
Da bi sačuvale sebe,
lažu i ćute.
To nije zločin.
Moje su istine lepe.
I strašne.
Istine čuvane tajnama.
Ne smem ih osloboditi
jer će me načiniti masovnim ubicom.
Pravi stampedo.
Gladne ujeda,
začas bi sve izokrenule.
Ja znam njihove očnjake.
I kandže.
Teraju me da hulim i molim
u isti mah.
Zato ih volim.
O,naopakih li istina.
Ili sam ja naopaka.

ANITA TONKOVIĆ-PRESUDA KRVNIKA


Krvnik i smrtnik,
sudija i optuženi
sad smo ti i ja.
Čemu suvišno otezanje?
Umorna glava na giljotini
čeka da okončaš
davno započeto mučenje.
Oštrici dozvoli
poslednji da prereže
udah života.
Zatočena paučinom gustom
godinama pletenom
tavorim mirisom
daha ustajalog.
Sputana ne mogu
pružiti od nemira korak
izgaziti ogarake
nogama bosim
i plesati po vatri snova.

Vidim ...

Jelena M. Ćirić-U bescenje

Dodji mi.
Željama prodji.
.
Pridji mi.
Niz uzdah sidji.
.
Uzmi me.
Svu krv obuzmi.
.
Sludi me.
Pamet zaludi.
.
Ljubi me.
Da trnu zubi.
.
Voli me.
Dok ne zaboli.
.
Kaži mi.
Makar i slaži.
.
Laži me.
Bićeš još draži.
.
Vodi me
žednu po vodi.
.
Napij me,
žigoši sapi.
.
Sapni me.
S vragom razapni.
.
Sudi mi.
I bog mi budi.