петак, 08. јун 2012.

Мирослав Јозић



ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА: ПОРТА,
ПРИЗОР С ХУЈАЊЕМ

Сажиг прошао, стали суноврати,
хука се слегла, утихнули вртлози
грануло сунце Немањиној лози
(благо га с фреске теши Богомати);
- а хујним пољем стрепња стрепњу прати
и видокругом капљу страха мрље;
мир је, а миром камење и дрвље.

Минуле распре, минуле омразе,
клонуле језе, замрле олује,
русваји стали, ноћ умакла злу је,
зрак јутру клизи низ плаве образе;
- а хујним пољем гује мрсе стазе
и видокругом капљу страха мрље:
мир је, а миром камење и дрвље.

Кроз тамјан капље молитва о слози
круни се суза, цакћу зебњом сати,
плам свећин трепће: остати, опстати,
кроз шаптав вапај – Боже, Ти помози;
- а хујним пољем глиб се руга нози
и видокругом капљу страха мрље:
мир је, а миром камење и дрвље.

Мир је, а миром камење и дрвље:
то ђаво срећан у коприви чучи;
и све је опрез, и све надир жучи,
и невид (стегнут у мрака острвље);
- а хујним пољем језе наду прље
и видокругом капљу страха мрље;
мир је, а миром камење и дрвље.

1 коментар:

  1. Из најновије збирке ,,Камење и дрвље". Наш песник је недавно ову четврту књигу представио у УКС, а кад ће својим суграђанима, видећемо...

    ОдговориИзбриши