среда, 18. децембар 2013.

Данијела Васиљевић у Ивањици

Промоција књиге песама „СНАГА РОСЕ“
песникиње Данијеле Васиљевић
У четвртак 5. децембра 2013.године у 18 сати у Плавој сали 
Дома културе у Ивањици, промоција књиге песама 
„СНАГА РОСЕ“ песникиње Данијеле Васиљевић, победнице 
јубиларног двадесетог конкурса за најлепшу љубавну 
песму „ ЖУБОРИ СА МОРАВИЦЕ “, коју организуује 
Дом културе Ивањица.
О поезији песникиње Данијеле Васиљевић на промоцији ће 
говорити Драган Јовановић Данилов, песник, селектор 
конкурса. Стихове казују: Милан Зарић, ученик 
Гимназије и Ана Радоњић, ученица Гимназије. Музичка 
пратња на гитари: Јован Аџић.
“Пред нама је књига песама пуна страсти и полета, 
збирка у којој се све песме на један природан начин 
заобљавају у смисаону целину. Данијела Васиљевић 
уме да у својим песмама постигне сензуалност, чулност 
и еротску музику“, каже Данилов.
„Уместо хаљине
облачим радост
да ти радост учиним“

Песме Данијеле Васиљевић настале „љубави у аманет“ зраче у правцу нашег срца.
Позивамо Вас да присуствујете промоцији.


четвртак, 28. новембар 2013.

ПОЗАЈМЉЕНЕ БОЈЕ - ДАНИЈЕЛА ГЛИШИЋ (1976)


Сва сам од потока
од река, од вила
створена.
За твој додир саткана
од чежње распета...

Да теби поклоним благо вековно
бићу опора за свакога
и бићу награђена наменски
чекајући тебе...

И бићу дах, јецај и бол
принцеза и светковање.
Сва сам за тебе у себи
и себе у теби, рођена...

СЛИКАР И ЗВЕЗДЕ
Када је излазећи из куће, једне вечери, угледао звезде на небу приметио је ту симфонију боја. Небо је необична творевина! Осмишљена и исказана, звездаста. Те вечери пренео је илузију на платно. Плаветнило и сјај. Раскош боја. Ништа није варљиво. Чула изоштрена, ствара се компактна маса. Слика је, много година доцније, названа сазвежђе.

СЕНКА
Једна патка са својим пачићима плови Сеном, врцаво, тамо амо, лагано, опуштено, не журе. Леп призор. Са моста човек баца сенку на њих и патка као да се љути врти мален крило.

ПРОЗОР
Прозор на тој кући отворен је два и по века. Кроз прозор јасно видим коње, вране, разуздане. Галопирају. Када нестане коња враних, нестаће предела, нестаће галопа. Тад затворићу прозор два и по века отворен.

СУСРЕТ
Доле у воденици млинар обрће точак. Извор студен. Она ломи пределе пречицом, да је не ухвати ноћ. Прелази поток. Камен белутак памти прелажења. На другој страни коњаник утапа поглед у њен. Повечерје стражари, а ноћ је близу.

ВОДА ВОДИ

Посматрам сједињење. Кап води, вода потоку, поток реци, река мору, море океану, кап океану. Вода нагриза дане и године, време је приближава, остаје! Гомила ствара реч. У раскошној хаљини и рити, пред каменом и бисером, под грмљавином и одсјајем, док имам вере, љубави и наде, иста сам.


Објављене збирке: Baskground noise, Сањало ми се, Кад дође девојка на коњу.

уторак, 26. новембар 2013.

ПРЕ ДВА ВЕКА

13. новембра 1813. године рођен је српски писац Петар II Петровић Његош, црногорски владар и владика, према већини књижевних критичара највећи српски песник, чија је круна стваралаштва ненадмашни драмски спев "Горски вијенац". У основи је рефлексивно-лирски песник, што је уочљиво и у његовим најважнијим делима, иако она имају епско-драмски облик, а његов језгровити стил обојен је снажним елементима мирног класичног стиха и свежином народне песме. Глорификовао је хероизам и осећање за слободу Црногораца, које је у националном погледу посматрао као део српског народа. Раде Томов Петровић - из породице која је Црној Гори више од једног века давала владике - монашко име добио је по стрицу, владици и владару Црне Горе Петру I, познатом и као свети Петар Цетињски, који га је одредио за наследника. Школовао се у Цетињском манастиру и у Топли код Херцег Новог, а учитељ му је био и Сима Милутиновић Сарајлија, који га је упутио у историју, филозофију и књижевност. Као државник је положио темеље модерне црногорске државе, установио извршну власт и сенат, организовао судове, увео порезе и издејствовао већу помоћ Русије, али није остварио сан да заједно са Србијом ослободи Босну и Херцеговину. Такође је подигао прву основну школу, а 1834. основао је штампарију. Притиснут болешћу, умро је 1851. у 38. години. Остала дела: филозофски еп "Луча микрокозма", спев "Лажни цар Шћепан Мали", мисаоне и лирске песме.
У добру је лако добар бити,
на муци се познају јунаци!

Страх животу каља образ често.
Ко на брдо, ак и мало, стоји
више види но онај под брдом.

Очи зборе што им вели срце.

Тешко земљи куда прође војска.

Тврд је орах воћка чудновата,
не сломи га, ал зубе поломи!

Свак је рођен да по једном умре,
част и брука живе довијека.

Вук на овцу своје право има
ка тиранин на слаба човјека;
ал тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветлија!

Самообмана је убитачна и за људе и за народе.

Што људи хоће, то и време трпи.

Будале су с очима слепе
које виде, а залуду виде.

Иза туче ведрије је небо,
Иза туге бистрија је душа,
Иза плача веље појача.

Коме закон лежи у топузу,
 трагови му смрде нечовјештвом.

Без муке се песма не испоја,
без муке се сабља не сакова!

Јунаштво је цар зла свакојега,
а и пиће најслађе душевно,
којијем се пјане покољења.
Благо томе ко довијек живи,
имао се рашта и родити!

Вјечна зубља вјечне помрчине
нит догори нити свјетлост губи. 

среда, 6. новембар 2013.

PROMOCIJA ZAPALJENIH PEJZAŽA U SMEDEREVSKOJ PALANCI


POPRAVNI ISPIT

Brojimo u sebi
proživljene dane
a noćima ostavljamo
da ispravljaju
naše dnevno posrnuće


ONA SANJA

Ona sanja
u sobi pomešanih osećanja
Sveća je ugašena
Ruže u flaši popijenog vina
šire miris
njenog unutrašnjeg bića
U ogledalu ona sanja
a ja gledam
i kradem je neprimetno
u jednoj noći
koja je kao sveća ugasla



UGASLA RASKOŠ

Gledali smo noćas u nebo
i bilo je zvezda
Jedan tren je bio dovoljan
da ugasi
njihovu treperavu raskoš
i da sve postane tamno


Iz zbirke pesama "Zapaljeni pejzaži"

уторак, 5. новембар 2013.

Tatjana Debeljački, Užice ,,Kuća od stakla”

* * *
Da si preko puta i da sam drvo u
tom dvorištu,
da te voćem sladim,
da pogledom zalivena budem,
pogledaj me sa još više žara,
tebi najlepšu voćku rodiću.

* * * 
Tražim u nemanjima, a imam u traženjima.
Među oblacima,
a nisam među njima.
To samo sreća odlazi
dok spavam i dalje dok spavam
izbor je san.
A ima me među svim potrebama.

GREŠKE

Greške se više ne sećamo,
naša kuća poče da se ruši,
dodaj još jednu varnicu.
Čekaš li čast za sav trud i vatru?
Da li smo išta osećali?
A rodili smo se . . .

Najgore je unutrašnje umiranje,
lagano odumiranje . . .

NEOSTVARENA  LJUBAV

Zaboravi šta sam rekla.
I ovaj put prosta stvar.
Oštra reč ima slobodan pad.
Dugo smo išli ovim stazama,
krupnim koracima, teškim uspomenama,
beskrajnim korovima.
Suprotstavljali se olujama,
tražili smo svoje ja.
Neuspeli pokušaj, ljubavi,
ne idi lokalnim bojama.
Zaboravi šta sam ti rekla,
neostvarena ljubavi . . .

RUŽA VETROVA

Na čvrstom tlu
fatalno i opasno
reč, dve
između četiri strane sveta.
Na severu vetar blag,
na jugu prolazi jugoistočni,
i severozapadni.
Onda, sa svih strana stvori se i ruža vetrova,
i smisao avanture.
Vratite ružu vetrova.

SLIKE

Obećaj da me nećeš nikada ostaviti,
čoveče sa slike.
Sutra će mi tvoj osmeh ispuniti dan.
I nisi san, istina si.
Živa slika, meni draga, slika puna sadržaja.

недеља, 27. октобар 2013.

Милош Црњански (Чонград, 26. октобар 1893 – Београд, 30. новембар 1977)

Прича

Сећам се само да је била
невина и танка
и да јој је коса била
топла, ко црна свила
у недрима голим.

И да је у нама пре уранка
замирисао багрем бео.

Случајно се сетих невесео,
јер волим
да склопим очи и ћутим.

Кад багрем до године замирише,
ко зна где ћу бити.

У тишини слутим
да јој се имена не могу сетити
никад више.


Један од најзначајнијих стваралаца српске литратуре XX века. Истакао се као песник, приповедач, романсијер и публициста. Бавио се и ликовном критиком.

недеља, 20. октобар 2013.

58. МЕЂУНАРОДНИ БЕОГРАДСКИ САЈАМ КЊИГА


Међу причама пристиглим на ХII конкурс за најкраћу кратку причу, који је организовала издавачка кућа „Алма” у сарадњи са „Беографитима”налазе се и приче чланова нашег клуба.
А поменута књига ,,Хиландар" у Хали 1, АЛМА - штанд 1422 (као и прошле године).

Ладислав Варга

ОРЛОВО ПЕРО
Кад сам једном фрушкогорским ливадама јурио,
још као дете, нађох перо од орла. Велико, лепо орлово
перо. Нико од мене срећнији није био! Дигох га високо
тада у руци и потрчах свом својом снагом. Чинило ми
се да летим лакоћом орла.
Постадох младић. Тад орловим пером свој шешир
закитих и заволех најлепшу девојку на свету. Ко тада од
мене срећнији је био!? Сиромах бејах, не имадох ништа
осим оног орловог пера. И моје љубљено девојче изне-
вери ме. Рекли јој да се на овоме свету не живи лепо са-
мо са једним орловим пером. Њена добра женска душа
прими ово срцу лако и остави ме. Нико тад од мене не-
срећнији не беше!
Сакрих орлово перо, јер срце ми већ не допушта-
ше да га носим. И у душу ми се усели нека туга и ни-
чим је не могадох отерати. Отад почех да увиђам да сви
људи на овоме свету страдају као ја, неки чак и више.
Зашто ми је живот тако невесео?
Поново изнесох орлово перо, али не бејах ни дете
да се њиме играм, ни младић да се китим њиме. Тада га
зарезах тако да од њега писаљку направим.
И пожелех да напишем нешто весело, али, ето, ис-
паде тужно.

АНДРИЋ КОД МИХИЗА
Посетивши „Гибралтар на Дунаву“ односно Пе-
троварадинску тврђаву, наш једини нобеловац Иво Ан-
дрић по повратку за Београд обрео се у Иригу на Фру-
шкој гори. У друштву са хрватским писцем Ели Финци-
јем посетио је елоквентног Борислава Михајловића Ми-
хиза, тадашњег најбољег књижевног критичара тада-
шње државе. После послужене сремске супе Андрић се
захвалио Михизу на добрим критикама у листу НИН, а
Ели Финци, очито љубоморан на славног писца, обрати
се критички Михизу:
„Данас се мора писат' сасвим другачије нег' почет-
ком вијека, јер прије полак вијека од Загреба до Београ-
да путовало се пак 24 уре, а данас се стиже влаком за
неких 6 ури, а авионом чак шест пута брже!“
Схвативши алузију и поруку хрватског писца,
славни нобеловац луцидно му узврати:
„Да, драги мој Финци, возови и авиони јуре све
брже, али жене још увек носе дете у стомаку девет ме-
сеци!“
Сви су се само слатко насмејали и наставили с

ручком у кући иришког проте.

Љиљана Милосављевић

О РАТУ 
О рату! Не дозивам га. Не треба мислити ружно.
О ружном никако. О могућности ратовања никад! Гле-
дано из мога искуства.
Говорио је мени мој свекар када су ми деца била
мала: Немојте продавати, децо, земљу, никад! Шта ћете
ако се зарати? – мислила сам тада, боже о чему човек
прича – после страшног Другог светског, коме би на ум
пало више да ратује?!
А људи негде сваки дан ратују. Колико знам, ни
на нашим просторима ниједну генерацију не омаши
рат, многе преживеле и два. А ја, сваког дана кад осва-
нем, помислим, само да не буде рата. Страшно!
А то страшно је још страшније него што изгледа.
Чујем свакодневно: страшно те волим, страшно је лепо,
страшно је добро, страшно... страшно... постало описни
придев уз најлепше и највеличанственије речи. Е, то је
оно најстрашније, ако још увек постоји сазнање шта реч
страшно, значи.
Изокола испитујем многе и оне што верују у Бога
и атеисте и младе, мисле ли они да ће бити рата? Свет-
ског! И бојим се, нећу да лажем. Бојим се највише да га
којим случајем и ако се догоди, преживим. Страшно?!

Зоран Тодор

ЗАЛЕЂЕНЕ РЕЧИ
У ноћи када је температура била сасвим ниска ку-
пио сам флашу „Јack Danijelsa“. Неки човек певао је ле-
пу љубавну песму на телевизији.
Отворио сам прозор да речи излазе напоље и па-
дају залеђене у снег. Покупио сам лед и целе вечери
хладио чашу распеваног вискија.

ДУША МИЛОРАДА ПАВИЋА
Павић устаде једне ноћи. Устаде и ноћ да га слу-
ша.
Милорад – прочита на надгробној плочи. Слова су
била свежа.
Чудно – помисли – па то је било недавно. Умро
сам, а да ми нико није рекао да ли је умрла моја мушка
или женска душа.

ИВО И ГОЈА
Маја гола, опружена на уштирканом чаршаву,
ноктом одлепљује латице белих ружа на којима је пре-
спавала ноћ.
Андрић је и даље у положају посматрача. Не жели
да је узнемири, али она је уочила његово присуство.

Саша М. Угриnић

ЉИГ-АВ МУТАНТ 
Последњих година појавила се специјална врста
двоножаца. Климатске турбуленције и хемијска загађе-
ност планете створили су погодне услове за њихов раз-
витак, па се рапидно намножише. Природа још није
стигла да створи за њих непријатеље и предаторе. Брзо
мутирају, мењају боју коже, начин кретања, хране се
отровима, бактеријама из покварене хране, а здрава им
не смета.
Неки биолози сматрају да је то последица експе-
римента клонирања, или покушаја да се створи напред-
но биће синтезом гена креативног човека и паметног и
отпорног пацова. Антрополози доказују да је то од по-
следица зомбирања, а пре неки дан објављено је у јед-
ном часопису, у колумни из психологије – да због поти-
снуте савести кожа лучи смрдљиве сокове.
Углавном, примећено је да такве пси не лижу. По-
реде их са изметом или истреском желуца, а, по казива-
њу старина, било их је и раније и у широком луку их
треба заобилазити.
  
У ЧЕКАОНИЦИ
Говорио им је истину, нису му веровали. Пошли
су од себе. Што их је више убеђивао, то су му се више
подсмевали. Онда их је лагао. Нису му веровали. Боље
лажу од њега. Кренуше путем својих начела. Воз беше
стигао.

уторак, 15. октобар 2013.

MILOŠ SAKIĆ - KONJ PRED DRUMSKOM KAFANOM


Prašnjave i dronjave zavese drumske kafane,
vino kiselo zaudara.
Tu ispred snatri umrtvljena griva konja.
Prigušena voštanica klizi po mršavom dlakavom skeletu,
on čeka da labavim kopitom kamenje iza sebe satera,
da umorno zavrluda niz kaljavu ulicu,
niz ulicu zamagljenu, sivu.
Podrhtavaju senke,
u krugu turobne, mlitave , tužne zenice.
I čeka pod žmirkavom svetlošću,
zajedno sa devojkama noćnim.
Zaklanjaju lice potrošenim krznom.
A konj u svojoj ćutnji, postiđen,
i dalje čeka ko zna koga....

недеља, 6. октобар 2013.

Ратка Богдан, Флорида


ХАРМОНИЈА СРЕДЊЕГ ДОБА

Ходам по облацима,
баш као путник
на кривудавом путу који предстоји,
лаког стопала и ваздушастог хода,
чинећи тако пут
за светлост да продре.

Сунце је у зениту
као ватрена лопта у подне
Тачно је дванаест часова
И следи одбројавање, одбројавање…

Преко брда је ВЕЋ
И морам да побегнем
од тога да будем заробљена у овом тренутку,
као Пепељуга у поноћ,
пре претварања кочије у бундеву
да се спаси оно што се спасти још може

И блажено јурим
у пољу злата
моји снови позлаћени
Осећања неподељена

Чаша до пола пуна
пенушавих перли бисера,
латица ружиних цветова
и паперја рајских птица.

Разнобојно паперје у ваздуху
попут дуге од пољубаца,
неограничени поклон љубави
и звуци божанске симфоније
сви заједно стопљени

у мојој средовечној хармонији.

уторак, 17. септембар 2013.

СЕЋАЊЕ - МИЛИЈА ЂОРЂЕВИЋ (17. 9. 2012 - 17. 9. 2013.)


16. септембар 2013. у 21:22
Кад је грунуло!
(Карађорђев пут)

          Предање. – У то време свуда су биле велике шуме око села. И кад неко обори велико дрво, оно кад падне чује се јако,чује се у селу кад груне па се о томе причало, јер било је тешко одсећи велико дрво. И Јаћим се реши да одсече најдебљи храст, да сви чују кад пукне, кад груне одсечено дрво, - почиње причуБогдан Сејић из Азање и наставља:
          ОдеЈаћим у шуму, нађе најдебљи храст, и секао, секао. Секао један дан, други дан,трећи, се-као богами недељу дана. Сваки дан секао по цео дан – од ујутру до увече. Седми дан оборио Јаћим храст, пукне оно, груне. Он сав радостан отрчи у село и питао редом: ,,Јесте ли чули кад је пукло?“ ,,Чули смо, кажу. А шта је пукло?“ ,,Ја сам, каже, оборио највећи храст у околини што је постојао.“
          Оде Јаћим кући, пошто се распитао по селу да ли су чули како је пукло.
          Али, наиђе Карађорђе! Гонио свиње тим пу-тем да их преда трговцима, шта ли, и види: оборен храст пао и препречио пут. И питао ,,Ко обори овај храст?“ Кажу Јаћим.,,Па зашто обори?“ – пита даље Карађорђе. ,,Па да пукне, кажу, да се чује далеко, кад груне, цело село да чује.“ ,,Идите и позовите га.“
          Позову они Јаћима. Дође Јаћим и јави се Карађорђу, познавали се. Ништа га Карађорђе не пита шта је и зашто учинио, него му заповеди: ,,Пут да буде ослобођен! Кад се ујутру вратим, ни гранчицу на путу да не видим!“ А Јаћим се нећкао, био већ дан одмакао, храст чудо божје – имало је ту посла за неколико људи да би га уклонили. ,,Па, ја то не могу“ каже. Онда Карађорђе окреше једну грану, превије Јаћима преко стабла и по туру: тупе, тупе! – удари му десет батина. И још нареди: ,,Кад се будем вратио, ако нађем на путу иједну гранчицу, ударићу ти још педесет по туру!“
          Вратио се сутрадан Карађорђе и видео: уклоњен храст и ослобођен пут.
          Јаћимнеко време није излазио међу људе. Док се то његово мало заборави. Па опетпочне до-лазити у село. Пред општину или пред кафану, где се обично људиокупљају. И, кад би Јаћим наила-зио, неки се као питају, један другог, алигласно, да чује цео скуп:
          -Људи, јесте ли чули кад је пукло?
          - Чули смо, кажу, али не знамо шта је и куд је пукло.
          -Пукло Јаћиму по туру.
          Итако, онај пут што води кроза шуму, између два села куд је Карађорђе прошао и где се то са Јаћимом догодило, назову Карађорђев пут. А Јаћим је био брат од стрица Среји по коме се фамилија Срејићи данас зове.

          (Забележено од Богдана Срејића, пољопри-вредника изАзање, 1987, објављено у крагујевач-ким ,,Корацима“ 1988).

          Напомена:Милан Ђ. Милићевић каже да су обарани велики грмови и ради тога да се чује,,грување“, које подсећа на топовски пуцањ, што је чинио са својим друговима.
( Из књиге ,,Реч у другим речима").

МИЛИЈА ЂОРЂЕВИЋ, (1931 – 2012). Рођен године у Ратару (заселак Ватошево).Радио као професор књижевности и новинар. Живео у Смедеревској Паланци.
Био је члан Удружењакњижевника Србије.
Објавиоје књигу о шаху ,,Екипни шампионат Југославије 1946 – 1979“. У
коауторству,,Три силе притисле Србијицу“ и ,,Србијицо, душо горка“. После
књига,,Пчелари Доње Јасенице“ и ,,Монографија села Ратара“, уследила је
,,ПрофесорГргур Миловановић“. ,,Пророштво деспота Стефана Лазаревића“(2004);
,,Реч у другим речима“ (2007) и ,,Споредовање беспобедно“(2010), ,,Домовини признак“(2011).

понедељак, 16. септембар 2013.

4. KNJIŽEVNI SUSRETI "SMEDEREVSKA PALANKA 2013."


I. NAGRADA PO OCENI ŽIRIJA I III. NAGRADA PO OCENI PUBLIKE 4. KNJIŽEVNIH SUSRETA "SMED. PALANKA 2013."
MARIJA SAVIČIĆ - KNJIŽEVNI KLUB "VELIMIR RAJIĆ"-ALEKSINAC

NISKO JE NEBO


Misli manipulišu
Nema izlaza
Drhtavi pogledi
Uzdignute rešetke tišine
Dok u tebi vrišti gluvonemi svet

Nebo te dotiče
Želiš gore
Tamo su reči
Njihova istina blješti nad okovima
Pružaš okamenjene ruke
Hodaš bez pokreta

Nema stepenica
Ni koraka koji vode
Podstaknut mirom
Pucaj na Mesec
Gazi po vatri
Zaobiđi masu
i vodim te do vrha
 II. NAGRADA PO OCENI ŽIRIJA 4. KNJIŽEVNIH SUSRETA "SMED. PALANKA 2013."
MILOŠ BLAGOJEVIĆ - SMED. PALANKA

NESPRETNA KIŠA


Jeste nekoliko lica probuđenih pogledalo u tebe
sve lutajući, odmahujući surlama nestrpljenja.
Dva su lica bila okupana a tri prljava od blata.
Nestrpljenje se pretvorilo u nestašluk, jer čak
i bogovi imaju pravo da budu nemirni, neposlušni,
ali pitanje je da li smeju da prkose?

Zato smo mi blaženi, nebesnici na zemlji od
oblaka što pozajmimo kišu nespretnu.

Logika prouči reč, ali ne kaže na koliko načina
se buđenje odvija. Tada jedino ostaje da Ganeši
ponudimo kikiriki, oljušten ali ne sasvim
prepečen.
 III. NAGRADA PO OCENI ŽIRIJA I I. NAGRADA PO OCENI PUBLIKE NA 4. KNJIŽEVNIM SUSRETIMA "SMED. PALANKA 2013."

DRAGAN PETKOVIĆ-KNJIŽEVNI KLUB "KOČO RACIN"-JABUKA (PANČEVO)

TAJNA OTKRIVENA


Od nekud opet dovukla se zora
al' ne govori nikom gde je bila,
možda je ko onda kad videh s prozora,
s mesecom negde vino pila.

Pijana zora u odeći žene
igra na molu kao da je živa,
haljina kratka od svile crvene,
od pogleda joj obline sakriva.

Zavodnik mesec dodirnu je zrakom,
od bujnih grudi, pa do golih nogu,
na pameti mu ko muškarcu svakom
da ima ono što drugi ne mogu.

A mislio sam kako se ne vole
pobegne mesec kad god zora dođe,
gospode dragi što zablude bole
istina često mimo mene prođe.

Ljubavnici su otkad je sveta
čuvati znaju sopstvenu slobodu,
da vode ljubav niko im ne smeta
dok jedno drugo smenjuju na svodu.

Još jedna tajna je otkrivena,
večno se ništa moglo skriti nije,
i zora voli kao svaka žena
da ljubeći se vina se napije.
 III. NAGRADA PO OCENI PUBLIKE NA 4. KNJIŽEVNIM SUSRETIMA "SMED. PALANKA 2013."

GORDANA MARKOVIĆ-KNJIŽEVNI KLUB "DUŠAN MATIĆ"-ĆUPRIJA

ZAŠTITNIK


U ruci hleb obredni
sveća na stolu gori
Ko će sa mnom hleb da izlomi?
Oko mene tišina zbori.

Deca moja mila u tuđini žive.
Lepotama velegrada sad se oni dive,
a mati tamjanom dom kadi
u tišini, čežnji i osami.

Kom položajniku da se radujem?
Kome ću novčić srećna da darujem?
S kim će majka česnicu da lomi i deli?
Sa kime će prazniku da se veseli?

Deco moja mila, grli vas tuđina,
od nemila mile vi stvarate,
a majku steže čežnja, osama i tišina,
dok vam dom čuva da u njega svratite.

Oprostite, mili, za čežnju i setu
ni vama lako nije u belome svetu,
moja ljubav daje da izbor imate,
svoju sreću sami da stvarate.

Oprostite mili, za suzu u glasu
srećna što vas imam i ponosna jesam
gde god ste, nek vas sreća prati
nek vas ljubav grli ko što grli mati.

Oprosti mi Bože, na život ne hulim,
dobru decu imam i dobri su ljudi
hvala i na tome što voleti znaju
zaštitnik si njihov i drugog nemaju.

II. NAGRADA PO OCENI PUBLIKE NA 4. KNJIŽEVNIM SUSRETIMA "SMED. PALANKA 2013."
BORISAV BORA BLAGOJEVIĆ-KNJIŽEVNI KLUB "DUŠAN MATIĆ"-ĆUPRIJA

SAMO PESMA MOŽE

Kome li ja pevam pesmu mojih sanja
Gde to razum pase nadahnuća čista
Samo pesnik nikom ne priznaje zvanja
U rođenju reči svaka reč je ista

Šta li radi suncekad ostane samo
Kako santu leda smrznuti u snegu
Povrh čela moga neko šara dugu
Na temelju krsta na groblju na bregu

Zašto grane breze brane brisan prostor
Gde to kamen čuva zmiju svog rođenja
Ne gnezde se laste u kraju bez reke
U peni života istinitog htenja

Gde to nebo krije sve oblake mnoge
A srp od meseca kroz prozor što uđe
Mlekom mlečnog puta rođenče se doji
Pa da peva svoju a ne himne tuđe

Gde li život staje kada se odmara
Na zidu što visi ikona od sveca
Ja još uvek čuvam sliku pradedova
Kod ovaca belih kad su bili deca

Kako pesnik može bez pesme da stvara
Vrat na violini sam za sebe svira
U igri leptira dobitnik je vetar
Ogleda se nebo rukom nedodira

Zbog čega se varka istinom pretvara
U dimu bez praha pepeo rastura
Ne cvetaju više ni bulke kraj puta
Samo magla diže u nizu kotura

Šta bi ova brda kad bi polja bila
Kopali bi zemlju da se um zazida
I samo u molitvi drevnog manastira
I proleće umrlo bez stida

Da li može svetlost na dno same reke
Da udavi ribu koja sporo pliva
Samo pesma može u svitanja snena
Raščešljanu zoru jutrom da umiva

Gde se munja rađa kad grom zemlju tresne
Naboj ispražnjenja u bljesku šta sluti
Ne plače se uvek kada suza krene
Samo pesma može da prašta i ćuti

Zašto svaku ljubav prati koren sumnje
A o sreći lepo samo kad se sneva
U klijanju život lakši način traži
Samo pesma može da plače i peva
 
FOTO ALBUM 4. KNJIŽEVNIH SUSRETA "SMEDEREVSKA PALANKA 2013" 
FOTO ALBUM 4. KNJIŽEVNIH SUSRETA "SMEDEREVSKA PALANKA 2013"
 

понедељак, 9. септембар 2013.

Жири нашег Првог песничког конкурса 2013


Данијела Васиљевић, Славиша Крстић и Мирослав Јозић

РЕЗУЛТАТИ ПРВОГ ПЕСНИЧКОГ КОНКУРСА 2013. КЊИЖЕВНОГ КЛУБА 21 ИЗ СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ



1. Никола Стојановић, Јасика – Алигатор – прва награда
2. Армин Хусеиновић, Сарајево - Браулио Дајанара – друга награда
3. Горан Ранчић, Бабушница - Калуђеревац – трећа награда
4. Душко Бабић, Задар – Синатра – похвала
5. Љиљана Браловић, Прањани – Драга – похвала
6. Драган Марковић, Костајник, Крупањ - ЛОМ

ЗАСТУПЉЕНИ У ЗБОРНИКУ:


1. Александар Коцић, Алексинац – УНЕСКО
2. Александар Марковић, Неготин – Дионис
3. Анђелка Корчулановић, Сплит – Тратинчица
4. Аћим Тодоровић, Власеница – Лучоноша
5. Бранка Војиновић-Јегдић, Подгорица – Нове ципеле
6. Бранко Јечменица, Уб – Неум
7. Валентина С. Топаловић, Прибој – Mадругада
8. Вељко Боснић, Свилајнац – Дрвар 1956
9. Вељко Лађевац, Пожега – Гаус
10. Весна Лаудановић, Крагујевац – Лешник
11. Владан Шиповац, Зворник – Октобар
12. Владимир Дулановић, Нова Варош – Варошанин
13. Владимир Перић, Београд – Владимир де Калдера
14. Горан Гаталица, Загреб – Дегасов видиковац
15. Гордана Влајић, Панчево – Без шифре
16. Гордана Црепајац, Бан. Карловац – Свети Илија Громовник
17. Дарко Стевић, Београд – Корак
18. Драган Недимовић, Београд – Шифра 78
19. Драгана Салипуревић, Милићи – Степски вук
20. Жељко Џафић, Бања Лука – 000БОД
21. Живадинка Веселиновић, Шабац – Љубав Нада
22. Живко Продановић, Загреб – Међучин
23. Златко Васић, Апатин - Страхиња Вук
24. Зоран Миленковић, Краљево – Орфеј са Ибра
25. Зорка Чордашевић, Немачка –Тврђава
26. Иван Марјановић, Крагујевац – Жарко Христић
27. Иван Петровић, Младеновац – Гуарачон
28. Иван Тулић, Панчево – Ван Неле
29. Иванка Радмановић, Њујорк – Јанус Леон СП
30. Ирена Милетић, Параћин – Плаве даљине
31. Јелена Симанић, Пале – Пролеће
32. Јован Д. Петровић, Петровац на Млави – Гротеска
33. Јурата Богна Серафинска, Пољска – Јоргован
34. Коста Курћубић, Ужице – Створ
35. Ксенија Шупић, Ужице – Искрено
36. Љиљана Пантелић Новаковић, Београд – Инкогнито
37. Љиљана Фијат, Нови Сад – Љубав је вечна
38. Маја Миловановић, Шабац – Мартир
39. Марко Јовановић, Нови Сад – Трилобити
40. Марко Јовановић, Тешица – Спатифулум
41. Марко Цветковић, Смедерево –Агон
42. Миладин Берић, Бања Лука – Романов
43. Милица Мима Дмитровић, Чачак – Талија
44. Милојка Јововић, Подгорица – Дрина 2
45. Милош Благојевић, Смедеревска Паланка – Паулидеалисте
46. Мирослава Кућанчанин, Вршац – Пчела 53
47. Немања Драгаш, Београд – Чарличарли
48. Пеко Лаличић, Мајданпек – Шапат брезе
49. Раде Јолић, Беране – Нострадамус 72
50. Радојко Лако Веселиновић, Ужице – Сноп
51. Сања Радуловић, Добој – Маргарита
52. Сафета Осмичић, Холандија – Сафос
53. Саша Мићковић, Рача Крагујевачка – Искричаве речи
54. Смиља Арсић, Нови Сад – Артис 58
55. Смиљка Јовановић, Шабац – ПАВ
56. Стеван Шарчевић, Суботица – Изврнута_Торта
57. Тања Ђурђевић, Велико Градиште – Чудесан сан
58. Татјана Дан Ракић, Пожега – Ево ме
59. Филип Шакан, Сремска Митровица – Шеки 451
60. Фрања Аркадијуш, Пољска – АР

уторак, 3. септембар 2013.

ПРЕДСТАВЉАМО ПОХВАЉЕНЕ УЧЕСНИКЕ ПЕСНИЧКОГ КОРНКУРСА „КЊИЖЕВНОГ КЛУБА 21“ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА 2013.




ПОХВАЛА
Душко Бабић, Задар

МЈЕРА ЗА ВИСИНУ

Моја мајка
није била жена
висока раста

па ипак
била је
најближе небу

од свега
што сам видио
на земљи.

Душко Бабић, рођен је у Задру, 12. 09. 1960. Ту је завршио основну и средњу школу, а дипломирао је економију на Загребачком свеучилишту. Основна уметничка преокупација му је била музика, па је уз компоновање почео писати текстове, али без претензија да то презентира јавности. Појавом интернета, почиње објављивати песме на страницама фејсбука, где је с временом прихваћен као квалитетан песник, са великим бројем објављених песама. Стихови су му објављени и у заједничким збиркама (Море на длану, Валентиново), групе аутора, а ушао је и у Антологију балканског сублимизма, која је објављена у Белгији, као један од десеторице савремених песника из Хрватске, у којој је његов рад приказан са 10 поема преведених на француски језик.
2012. године објављена му је и прва самостална збирка поезије под називом Прва четвртина срца.


ПОХВАЛА
Љиљана Браловић, Прањани

ОРАХ

Што посече орах синовче!
Није ти вала, сметао ни зеру!
На међи, као ракета,
стајаше еру целу.
Што га посече јађо!
Могли смо
под њим ладовати,
одмарати,
косе откивати!
Могли смо се око њега
као људи и судити!
Што не рече,
дао би ти границу
као стрелу!
Шта границу?
Две, да бираш!
Ма шта помислиш,
не би прозборио!
Али јок,
ти га оборио без речи,
без слова!
А пар волова бих ти дао
само да си прстом показао!
Е, мој синовче!
Велиш ,не треба ти,
Идеш у варош да господујеш,
опанке да сазујеш,
да летујеш, зимујеш…
Не треба ни мени црни сине!
И моје очевине
ми преко мере!
Али орах да посечеш…
Па шта ће несрећниче
да те памти,
и шта кући да те врати
када те то због чега га посече
назад у село испрати?

Љиљана Браловић, рођена 19. 11. 1966. године у Чачку. Живи у подсувоборском селу Прањани, међу шљивицима и облацима, спотиче се о месечину, болује ране својих сељака и тугује за изумирањем села. Поезију пише од гимназијских дана.
Објавила до сада седам књига, од тога пет збирки поезије, једну књигу дечјих драма и књигу приповедака. Осим тога пише сатиру  и драме. Две моно драме ,, Кад умрех ономад,, и ,,Улица црвениг вењера,, постављене су на сцену и више пута игране у неколико градова у Србији. Заступљена у више зборника, антологија и књижевних часописа ( штанпаних и електронских). Песме су јој превођене на пољски, шведски и француски језик. Члан КД ,,Запис,, из Г. Милановца и УКС.

ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ:

Птице су створене да лете – песме,’’Доситеј’’ Г Милановац ( 2000. године)
Далеки корени – песме, КД   ‘’Запис’’ (2002. године)
Балада заборављеноме – песме , КД ‘’ Запис’’ ( 2003. године)
Човек и зид – песме, КД  ‘’Запис’’ (200 2005. године)
Очи које ме траже – песме, ‘’Српска књига’’ Рума ( 2007. године)
Није Луда луда – дечје драме, ‘’Жиравац’’ Пожега ( 2009. године)
Приче испод ожиљака – приповетке, ‘’Легенда’’ Чачак (2011 године)
Добитник награде ,,Вуко Безаревић,, за сатиру –2012 године у Пљевљима.


ПОХВАЛА
Драган Марковић, Костајник

МОЛИТВА ОБЕШЕНИХ
Обешени смо одавно, била је страшна жега,
мој отац, ужар, и ја, дериште, плам од сламе,
на тргу Горког града грдна се светина слегла,
оцу замркло чело, ја цвокотао псалме.

Свако је своје уже својим вратом кушао,
отац је био махер, моје конопче пуче,
па су ме вешали опет, ветрић ме милушкао,
утростручише уже да се што мање муче.

И тако, висили смо, отац загледан у тле,
и син му сломовратни у небо забезекнут,
последње жмиркавице чекали да утуле,
и сунчев дукат замре о тамно брежје звекнут.

Војске су протутњале, ратничка хука спласла,
гладне нам птичурине скелета отребиле,
липа о чију грану обешени смо расла,
заборавише да нас скину; ужад не гњиле.

Господе, заборавих псалме које шапутах,
не осећамо више снагу очиносинства,
ураста нас у меко стовеко стабло уздах
обесчашћеног неба, ћеда смо бесудбинства.

Опрости им Господе јер не знају шта чине,
џелати због којих се сахранисмо уздупке,
мој отац, ужар, и ја – син који у танчине
спознаје Пут којим се плоде Христове муке.