среда, 28. септембар 2011.

ИЗ СВЕТА



Умирући сунчев зрак

Док љуштим печену паприку
И рендам опале јабуке
Наду имам
Да нећу вечно

Ојесенило
Кожне ципеле
Никад нисам имала
Ни љубави за себе...

Скупљам
Погубљене кораке
На пустопољини
Твојих стаза

Све је у сну...

Окачена за умирући сунчев зрак
Немам снаге да одем

Тонем

Знам да пливам
А свеједно ми је

Да су ми бифокалне наочари
Мало веће диоптрије
Да не тражим увек оне друге
И пар вилица
Па никад кожне ципеле не имала

Љубав ми твоја остала.


Dying sunbeam

As I’m peeling roasted peppers
And grating fallen apples
I keep the hope
That it won’t last forever

The autumn has arrived
Leather shoes
I never had
Nor love for myself…

I gather
Lost steps
From the barren fields
Of your footpaths

All is in a dream…

Hung by a dying sunbeam
I have no strength to leave

I’m sinking

I can swim
But I don’t care

If I only had bifocal glasses
With a little stronger dioptre
So that I don’t always look for the other ones
And a pair of false teeth
Then may I never have leather shoes

If I only could be left with your love.

Translated: Marija Milić

недеља, 11. септембар 2011.

ПЕСНИЧКИ МАРАТОН "СОКОБАЊА 2011"

У организацији Књижевног клуба „Соколово перо“ из Сокобање 3.септембра 2011.године у сали биоскопа „Моравице“ одржан је VI песнички маратон „Сокобања 2011“. Маратон је уприличен поводом деветогодишњице оснивања „Соколовог пера“ и био је у склопу шире манифестације под називом „Маратон жеља“, која је одржана 3. и 4. септембра 2011.године и завршила се концертом поп - групе „Гарави сокак“.

Позиву „Соколовог пера“ одазвало око 50 песника из свих крајева Србије, али је у званичном делу програма учестовало 44, па по броју учесника, маратон у Сокобањи спада у ред већих маратона у Србији. Учешће у манифестацији узели су песници из : Лесковца, Брестовца, Дољевца, Ниша, Алексинца, Житковца, Књажевца, Параћина, Ћићевца, Ћуприје, Велике Плане, Смедеревске Паланке, Крушевца, Панчева, Зрењанина и Куле. Из различитих разлога, и ако су били позвани, маратону нису присуствовали песници из Београда, Лапова,Крагујевца, Кнића, Трстеника, Чачка...

Маратон је почео „Химном Сокобање“ у извођењу „Сокобањског квартета“, а онда се присутнима обратио поздравним говором Хранимир Хране Милојковић, дугогодишњи председник „Соколовог пера“. После прочитаних правила маратона почео је такмичарски део у коме су присутни песници читали своје песме. Стручни жири за доделу награда најуспешнијима радио је у саставу: Ана Симовић, књижевни критичар из Велике Плане, председник, Миломир Радосављевић Калудранац, књижевник из Београда, члан и Хранимир Хране Милојковић, књижевник из Сокобање, члан. Жири публике чинили су сви присутни у сали биоскопа „Моравице“. У забавном делу програма учестовао је најмлађи део фолклора КУД-а „Душан Јовић“ из села Ресника, манекени Етнолошке радионице „Етнос“ из Сокобање као и чланови „Соколовог пера“. Након два и по сата програма утврђени су коначни резултати рада свих жирија па се приступило подели награда:


Жири који су чинили сви присутни у доделио је:

1.место ВЛАСТИ Н. ЦЕНИЋУ из Дољевца за песму „КИТКА“,

2.место ТАЊИ ГАНИЋ ЦЕКИЋ из Алексинца за песму „ЗАБЛУДЕЛИ“

3.место БРАНКУ ЋИРОВИЋУ ЋИРИ из Ћићевца за песму „КОРЈЕНИ“

Стручни жири је награде доделио на следећи начин:

1.место ОБРЕНУ РИСТИЋУ из Књажевца за песму „СУТРАШЊИ

ВАРВАРИ“,

2. место МИРЈАНИ БАЛТЕЗАРЕВИЋ из Ниша за песму „САН“

3.место ТАЊИ ГАНИЋ ЦЕКИЋ из Алексинца за песму „ЗАБЛУДЕЛИ“

И поред одређених организационих пропуста ( кашњење са почетком програма, спорост и забуне у подели гласачких листића, грешке у најави учесника и сл.), који нису утицали на резултате гласања, општа је оцена да је маратон успео. Свим учесницима маратона подељене су захвалнице Књижевног клуба „Соколово перо“, а награђенима су припали пригодни поклони. Песнички маратон „Сокобања 2011“ спонзорисали су Општина Сокобања и приватно предузеће „Адонис“ из Сокобање, а медијски покровитељ била је Радио-телевизија „Соко“ из Сокобање.


ДАНИЈЕЛА ГЛИШИЋ


ЗВОНАР И РЕЧИ

Док стојим под поднебесјем светим

осмишљам дане, другачије, срећне..

Преда мном расцветани луг

Сред луга црква, посвећена, чиста.

Звонар ослушкује речи:


Хвала,

за дане и ноћи,

за здравље.

За молитве моје услишене,

за литургије свете,

за бдења,

за здравље брата мога.

За здравље сина братовљевог брата.

За устоличење патријарха.

За крсну славу своју и комшије мога.

За Божићну литургију,

за јеремонахе, проте, владике,

за ревност у молитви.


Хвала,за старе мајке,

очеве, синове, курђупе и аскурђеле.

За искрена кајања и духовног оца.

За упокојене, за бремените.

За сву децу земље Србије

и других земаља.

За свако јутрење и повечерје,

за дан који ће доћи.

За цвркут птица који ме буди,

за све манастире и цркве,

за калуђере и калуђерице.

Хвала, за сваки камен, поток и цвет.

Хвала, за цео свет!


Сред луга црка и у њој звонар

Записа речи.


ЉИЉАНА МИЛОСАВЉЕВИЋ

ОДЛАЗАК

Из ока ми одлазиш кап по кап
у скривеном џепу
са леве стране тајне
чини ми се звони сат

Мирише јасмин и покошена трава
трешњу позлатила дечја граја
лењи се мачак умиљава
дане мрзовољно вучем
нанизане ко гладне године
ноћи празне не сањам те

Мутно небо притисло
свети голубови ме зову
са јужним ветром да полетим
и да се не вратим
а ти загледан у небо
насмејану ме погледај

Из ока ми одлазиш кап по кап
бисере у блато бацам
у скривеном џепу
са леве стране звони сат


МИЛОШ САКИЋ

ПОГЛЕД НА ЊУ

Испред тужне врбе седи замишљена,

над недовршеном сликом што из ње ниче,

девојка сањалица, која својим очима стиче

симпатије човека далеког од лица њена.


Његов поглед и срце стајали су опчињени,

све док и последњи траг светлости не мину.

Крај ње, сад већ уснуле, месец сину,

и она поче да плови ваздухом као ружа на води.


Да ли она осећа присутност туђег погледа,

сетног и свог просутог у њеној сени,

када тако мирно промиче без видног огледа?


Не види она, тог несрећног сиромаха,

човека који је скривен остао без даха,

полако почео да се претвара у трунке праха.


Текст је пренет са ФБ странице Књижевног клуба "Соколово перо" из Сокобање

понедељак, 05. септембар 2011.

НЕНА РАДУЛОВИЋ

ПРЕБИРАЊЕ УСПОМЕНА - ДЕСАНКИНА ПИСМА



РОЗЕ, РОЗЕ, ВИОЛЕТ...


Нена Радуловић, паланачка поетеса
У ДРУШТВУ ОДАБРАНИХ

Нашу суграђанку, Нену Радуловић, препознају како деца, тако и одрасли по њеном стваралаштву, преданости којом ствара и по ведрини са којом се сродила, а због које се чини да је песникиња свој дух уплела у стихове и узнела га у неки други свет у коме време не нагриза, већ обогаћује и улепшава. Иако је у пензију отишла из рачуноводствене службе, време утрошено на обављање тог посла она види као животну неминовност којој није дозволила да умањи вољу за њеним постојањем и у књижевности. Свој радни век везује за писано стваралаштво које је и дан данас испуњава и чија снага не јењава. Јер, како каже, „она живи у садашњости, ни у прошлост ни у будућности не можемо постојати, само у садашњости“.
Разлог зашто смо се обрели у дому Паланачке песникиње је књига „Распевана песма“, музичко-поетског садржаја у чијем саставу је и ЦД коју је издао Завод за уџбенике. Књига је намењена деци предшколског узраста, те има својство и уџбеника који има улогу да кроз музику деци представи српске писце кроз њихова дела. У књигу су уврштене песме Д. Ерића, Љ.Ршумовића, Ј.Ј. Змаја, Д. Лукића, М. Данојлића, Д. Радовића, М. Настасијевића, Г. Витеза, М. Алечковић, М. Антића, Д. Максимовић, а такође и „Розе песма“ Нене Радуловић. Књигу је приредио и песме компоновао Зафир Хаџиманов, уметник широког спектра, познат као кантаутор доминантан у свету шансона.
- Коначно, ево једне прелепе ауторске збирке песама за децу, где њено издање прати и квалитетан компакт-диск са тонским снимцима ове музике – издваја се из рецензије Радослава Граића. – Надам се, готово да сам сигуран, да ће овакав драгоцен музички продукт наћи свој пут до школских и дечјих установа, а и да ће му се клинци и клинцезе, заједно са својим наставницима најискреније обрадовати. На овогодишњем сајму књига „Распевана песма“ је добила прву награду за садржај и за опрему.
Ненина песма у овој књизи смештена је тик уз песму Десанке Максимовић, што је нашупесникињу подсетило на дружење са непролазним Десанкиним стиховима али и са самом Десанком са којом се дописивала пуних седамнаест година.
У Нениним рукама је мноштво писама која је чувала као велику драгоценост и доказ пријатељства са Десанком Максимовић. Једно од њих, велика поетеса упутила је медијима: „Пре неколико година сам наишла на песме Нене Радуловић, видела сам у њима обдареног песника и мило ми је што се моја претпоставка обистинила. Данас се јасно види њен дар. Нена Радуловић је као песникиња ведра, жива, што је за онога коме се обараћа, а то су деца, јако важно. Њене песме су мелодичне, имају пуно радње, а нису зато лишене нежности. Имају упечатљиве поенте. Јеш једна врлина истиче ову песникињу – она има смисао за хумор и инвенције, пише ослањајући се на традицију, а везује се и за савремене у поезији“.
Нена са радошћу говори и о првој посети Десанки Максимовић.
- Пред вратима сам чекала са девојкама које су дошле да је интервјуишу за Дечје новине - каже Нена. - Позвала нас је у свој дом љупко, љубазно, баш онако каква је и сама увек била. Пошто девојке нису дошле најављене, она им је рекла да је данас заузета у разговору са мном, али да оне могу остати и слушати разговор јер ће ускоро и од мене узимати унтервјуе, с обзиром да је Десанка у мени видела квалитетног писца. Била сам затечене и уплашена, али њена појава и присност су учинили да тај осећај нестане. Била је дивна жена. Једном ме је обрадовала и то јако. Био је расписан конкурс за радио-драму у Марибору. Послала сам свој рад и даље о томе ништа нисам знала. После неког времена, зове ме Десанка пуна утисака и каже да је дошла из Марибора кући и да је желела да ме обрадује вешћу да је моја радио-драма освојила треће место. На проглашењу, пошто су прозвали моје име, Десанка је устала и рекла да је то једна млада песникиња из Србије, њена познаница, која вероватно због даљине није могла доћи। Мислим да ме је више обрадовало то што је она рекла, него награда коју сам добила, - дели са нама Нена своје давне радости.
Нена је написала три радио-драме। Преко Радио Београда објављиване су Ненине песме и приче, месец дана, у интерпретацији Миће Татића, српској деци у иностранству। На њеној полици уредно су сложене свеске у којима су залепљени исечци из новина у којима су објављиване њене песме и приче। Позната је као дечји писац али је један од ретких ствараоца који се успешно опробао и у прози, лирској, рефлексивној и хаику поезији. До сада је објавила пет књига песама, један роман и једну збирку прича за децу. Члан је „Књижевног клуба 21“, Књижевне заједнице Југославије и Удружења текстописаца Србије за уметничко стваралаштво.
Данијела Васиљевић

недеља, 04. септембар 2011.



Tuga
(pesniku)

Kako ja gasim tugu,
ne može na prekidač...


izađem u čaršiju,
prošetam plavi ceger,
u njemu tuga u mraku,
ugledam li koga još tužnijeg
pređem na drugu stranu


i potražim lice
u kojem ću naći odblesak
koji će vaskrsnuti smešak...
i kvrc, tuga je zbrisala
u sopstveni mrak...


prijatelju dragi
hvala ti za ovo svetlo,
tugu pošalji u moj plavi ceger,
novu zvezdu probudi...

7।5.2011. po Đurđevdanu 2011.