среда, 30. новембар 2011.

ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА "ИЗВОРНИК 2011"


Најпре, неколико редова о нечему што смо спознали после штампања првог
''Изворника''. Тек пошто је збирка текстова на којој смо пре годину дана радили
постала књига, уреднички тим се сложио у закључку да се труд, после свих
почетничких потешкоћа које су се појављивале успут, исплатио. Лепо је било чути
и реакције читалаца, које нису долазиле само из нама блиске околине, било их је и
изван граница наше земље, а које су јасно говориле да је зборник код њих оставио
још бољи утисак. Ево сада и другог ''Изворника'', прилике да се провери да ли су те
реакције биле претеране у жељи да се подржи рад новооснованог књижевног клуба
''21''.
Већина аутора у овој збирци позната нам је из прошлогодишњег првенца. На
испиту пред којим је други зборник једно од питања може се односити управо на
природу тока који он неминовно почиње да формира. Још увек је рано за
сагледавање целокупне приче о томе, али већ је јасно да су се аутори чији су
радови у њему објављени писања латили из различитих побуда. Има ту оних који
ће тренутно утолити нечију читалачку жеђ, и оних са амбицијом да не заврше ту,
надомак извора, који се својски труде да не буду само кап у бари која се лако
замути и испари на сунцу. Својим присуством, у други зборник су као пријатељи
књижевног клуба ''21'' своје тежње унели и аутори који нису били заступљени у
прошлогодишњем издању.
У овој књизи објављујемо и стихове Ранислава Пурковића, који је део свог
живота провео у Церовцу, писане на Солунском фронту. Поред њих се, на жалост у
одељку ''Сећања'', налазе радови двојице аутора преминулих у периоду између
првог и другог зборника. Иако понекад изгледа као да је нестао, ток неких речи из
''Изворника'' остаће да кружи међу нама. Као и сваки циклични ток, и овај је,
прелазећи из мисли у изговорену и писану, прочитану и промишљену реч, веза
између светова.

четвртак, 24. новембар 2011.

недеља, 13. новембар 2011.

УСПЕШНО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ СНЕЧАНЕ ЧКОЈИЋ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ



Наш Књижевни клуб, имао је то задовољство да угости младу песникињу Снежану Чкојић из Ваљева, која је у лепом амбијенту Народног музеја у Смедеревској Паланци, заједно са својим гостима Светланом Ј. Петронић и Драгославом Лацковићем приредила једно лепо књижевно вече на радост љубитеља писане речи који су се потрудили и у ово хладно новембарско вече дошли на дружење у великом броју.
Најмлађи ученици паланачке Музичке школе "Божидар Трудић", музиком су обојили стихове, тако да су сликарство, музика и и поезија спојени у једно. Има ли ичег лепшег од тога.
И овом приликом КК 21 се захваљује Милану Милошевићу, који је и овај пут аудио и визуелно дочарао још један успешно организован културни догађај.

Фото албум Књижевне вечери Снежане Чкојић

Снимак Књижевне вечери у целости

субота, 05. новембар 2011.

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ СНЕЖАНЕ ЧКОЈИЋ





Снежана Чкојић, рођена је 03. априла 1984. године у Ваљеву. Дипломирала је на ВИПОС Ваљево, одсек информационе технологије, смер електронско пословање. Поезија јој је заступљена у више књижевних часописа и зборника и превођена на енглески, немачки, и језике еx yu република. Члан је Књижевне заједнице Ваљева, Књижевног клуба "Милош Црњански" из Бијељине и председница је огранка Савеза књижевника отаџбине и расејања за Ваљево.
До сада је објавила две збирке песама и то: Душа ходи кроз ветар (Интелект, Ваљево, 2007.) и Свитање у Мидгарду (Либер, Београд, 2009.).
Поред поезије, велики је љубитељ опере, ванредни је ученик средње музичке школе, одсек соло певање. Живи и ради у Ваљеву.
Гости Снежане Чкојић на њеној Књижевној вечери биће председница Књижевне заједнице Ваљево Светлана Ј. Петронић и Драгослав Лацковић, песник из Панчева.


(Из збирке песама Свитање у Мидгарду)

РУЖА, ЖЕНА

Једном је Бог запалио тло
Чедној земљи куда је она газила
И послао народ у њене лати
Да је рај постао киван
У неуспеху да угаси време.

Долазили су ратови

Оболели листови нагризали гране
Изједајући срж шуме што
садржи значење.
Гоњење је постало начин и доказ
Да се преживи ако се трчи довољно брзо
и немо скрива у камену

Свет је временом постао стар
И као старица скупља остатке
Помирен

Неко и даље јури
Скупљајући корацима мудрост.
Жена је одлучила да преживи
Кроз неколицину,
Дарујући материцу оној
Која наставља да траје, тихо
У недогледу растућих краљевстава.



ИМАГИНАРНИ ЗАГРЉАЈИ

Имагинарни загрљаји
Видела с ам те да седиш изнад прашине
Док си се питао
Да ли твоје тело с унце још ис крама тражи
Да обасја
Површину толико пута додирнуте коже
Перjeм неземаљског

И даље те могу напипати оком
Несхваћеног као ти
Кад си говорио да нема тог времена
које руши
Сопственост избрушеног пута
Као срце земље

Земље! која је хтела у с воју утробу
Да прими
И сваки пакао и рај прижељкивао је дух
Који с е не може купити страхом
Ни продати обећањем

Дарована пророчком слутњом!
Заљубљена у тело природе с ам рекла
Да најплодније и најјаче дрво
Од превише плодова савије гране...

Дубина прљавштине је незасита ружноћом
А оно супротно нема ко узети.
Настављам да кројим.
У твом духу сам гласник
Претворена у кључ
Осећаш ли живот кроз мене?
У даљини покренуте речи
одрастају заједништвом
Наше несвакодневнице
Нашим имагинарним загрљајем
растављеним егзистенцијама тела