среда, 22. јун 2011.

,,ЋИРИЛИЦА СЛОВО СРПСКОГ ЛИЦА"

На конкурс ,,Ћирилица – слово српског лица“, Бистрица, Петровац на Млави, одазвало се 174 песника

Прва награда – Златно слово ћирилице, додељена је песми Јужно од Ибра, аутора Модрага Милуновића из Смедеревске Паланке.
Друга награда – Сребрно слово ћирилице, додељена је песми Зора у Патријаршији, аутора Тихомира Јанићијевића, из Куршумлије.
Трећа награда – Бронзано слово ћирилице, додељена је песми Рецепт за хлеб, Светлане Пешић из Власотинаца.

Похвале – Слово ћирилице додељене су :
Будимо људи, Боре Благојевића из Ћуприје
Док је јечам жела, Мирослава Јозића из Смедеревске Паланке
Ујак Никола, Снежане Радојевић из Куле
Светиљка или повратак песника у дом, Владе Илића из Јагодине
Време муцања, Милорада Радуновића из Јагодине
Коло моје да си вечно, Љубомира О. Вујовића из Београда

У Зборнику је уврштено још 130 песника.




ЈУЖНО ОД ИБРА
Миодраг Милуновић

Црно, црно, до ноктију црно,
црне овце, црн пастир напаса.
Црно звоно, црних богомоља,
на јутрење призива, без гласа.

Ноћ притеже опуту од бола,
јутро нам се у синору крије,
залуд јармиш волове у кола
касно ти је стићи, Арсеније.

Твоја стада разгонише вуци.
Нож у оку, плаћа виду данак.
Преци нам се у парлогу скрише
ко затрављен сеоски опанак.

Ћирилицу, српску словарицу,
крстаче нам чувају, на гробљу.
Што отпадне не дочека зору,
то гаврани двоглави позобљу.

Црном ноћи, верном заручницом,
венчава нас рука агарјана,
па нам свадбе на тамјан миришу,
на кандила и на тиховања.

Свадбујемо као крајпуташи,
крај кумова прекланих у јарку.
На димњаку, роде устрељене,
греју нејач, на мртвом угарку.

Црне свеће, смерне монахиње,
тумарају метохом, без вида.
Разапету зору, о бездање,
у очима скрива, Симонида.

Зло је доба. Зна то нечастиви,
док нам кости о заборав мрви,
да досоли косовску вечеру,
крсни колач, наш данак у крви.

Као вода растаче се народ,
што заглибиш, кроз прсте се слије.
У наћвама пауци се легу
касно ти је стићи, Арсеније.

Колевке се њишу мртвородне,
немаш кога да спасеш од зала.
У огњишту гусле сагореле,
светлост нам се у ноћ закључала.

У Грачаници 02।08.2010.


СВЕ ЈЕ ПОСТОЈБИНА
Љиљана Милосављевић

Обиђите гробља
почупајте коров
бетоном не притискајте
вечне куће предака

Покажите деци
где им је сахрањен деда
реците како се у младости
презивала баба

Шајкачу и опанке
фрулу и трубу
ратове и буне
знамо како је било

Кажу дођите на прело
у завичају се пече ракија
музе крава преде вуна
чарапe шара само рука стара

Овце шишају на струју
кувани кукуруз и крофне
на плажи неког мора
умотано нуде у папиру

Не чекајте опомену
за њиву неорану
врзину запуштену
за кера на ланцу

Отворите врата
родитељског дома
мушкатла и здравац миришу
а у срцу неизмерна љубав




НЕЈАКА ПЛЕЋА
Милован Петровић Мићо


Чудно време
Нејака плећа,
Велико бреме
Други нама
Шајкачу кроје
Залуд нада у боље...

Мучи ме бол
Све већи
Када се сетим
Дома свог
А име своје
Не смем рећи...

Горко се зато
Нижу речи те
Занесен у безнађу
Изласка нема
Да боли своје
Разуму изнесем...




3 коментара:

  1. Poštovani prijatelji pisane reči.


    Kad naletite na ovakav i sličan konkur, kakav ke konkurs „Ćirilica slovo srpskog lica“, klonite se što pre dalje od njega jer ne zaslužuje pažnju iole ozbiljnih književnih stvaralaca. Naime jedna grupa ljudi (nekada Rade M. Obradović a sada Jovan D. Petrović) setili su se kako mogu sitno da ušićare. Raspisuju konkurs, od Vaših radova naprave zbornik, autoru daju besplatan primerak (mislim da ga dobiju samo oni koji dođu na završnicu ovog „festivala“, kako se ne bi organizatori istošili za poštanske usluge - ovo valja proveriti), a ostatak tiraža nude za prodaju. Pored toga nagrađeni i pohvaljeni dobijaju nagrade (verujem samo oni koji dođu na dan opštine u Petrovac na završnu manifestaciju ovog „festivala“ - ostatak može da posluži za narednu godinu i naredni konkurs kako bi se ponovo pokazala briga za očuvanje ćirilice, baš kao u doba Ćirila i Metodija). Organizatori veoma ljubazno i uredno pozivaju nagrađene i pohvaljene da dođu u Petrovac o svom trošku i uveličaju dan njihove opštine, kažu: mi ne snosimo nikakve troškove.
    Pitanje je zašto zovu ljude, kako se bar malo ne postide i šta će im tako megalomanski projekat (konkurs) ako nisu u stanju da ga valjano organizuju. Nije li bolje da nagrade samo najboljeg, plate mu putne troškove i smeštaj (da budemo jasni, pesnici ne očekuju honorare jer znaju u kakvoj se finansijskoj situaciji nalaze naše opštine a i država ali osnovne troškove svaka ozbiljna organizacija bi morala da plati) i organizuju nagrađenom autoru predstavljanje u vidu tribine ili sl. u nekoj od ustanova kulture u svom gradu. Samo tako bi Petrovac na Mlavi mogao biti ponosni na svoj konkurs. Ali šta se tu može, ako uz „Žubor Mlave“ stoji u organizaciji i Kulturni centar Petrovca, i Opština. Ne znam da li član opštinskog veća zadužen za kulturu zna kako funkcioniše organizacija ovog „festivala“, ako ne zna, onda je to tragedija, ako zna onda je to zločin. Pozivam sve stvaraoce da se klone ovakvih i sličnih konkursa, da ne pristaju na ovakva i slična poniženja, da o tome javno pišu i govore kako bi širi krugovi delatnika na polju književnosti ( pretežno mladi stvaraoci a i svi ostali) imali pravi uvid u ono što se nudi pre takozvane završne manifestacije.
    Nadam se da će administrator ovog bloga ovjaviti moj komentar i da neću biti primoran da ga objavljujem na drugim stranama ili književnim časopisima, sve radi objektivnog informisanja srpskih književnih stvaralaca.

    ОдговориИзбриши
  2. Драги пријатељу, недавно је у Удружењу књижевника Србије,поводом обележавања двадест година од смрти цењеног Борисава Пекића, кажу било присутно само осморо људи рачунајући и чланове његове породице...
    Што се тиче ствараоца који учествују на оваквим конкурсима, тужније је што једну песму врте у круг годинама по свим конкурсима где су углавном пропозиције да песма буде необјављена.
    Код наших уличних продаваца и књиге нобеловаца се продају за сто динара...

    ОдговориИзбриши
  3. Bravi majstori! Al' stvarno.

    ОдговориИзбриши