среда, 31. децембар 2014.

МАЈСТОР КРАТКЕ ФОРМЕ



      ГДЕ СТЕ ВИ, ПУШКИНЕ? – Данил Хармс
      Роман у педесет пет анегдота 
      (избор)

                                  5.
     Једном је Пушкин ишао на двобој с Гогољем. Пушкин каже:
-          Пуцај прво ти.
-          Како ти? Не, ја!
-          Ах, ја? Не, ти!
Тако нису ни пуцали.

                                  8.
      Реши једном Пушкин да уплаши Тургењева и сакри се испод клупе на Тверском булевару. И Гогољ реши такође да истог тог дана испрепада Тургењева, преобуче се у Пушкина и сакри се испод клупе. Кад – ето Тугењева. Е, ту обојица искочише!

                                 14.
     Једном је Пушкин написао писмо Рабиндранту Тагори. ,,Драги, далеки пријатељу“ – писао је  – ,,ја Вас не знам и Ви мене не знате. Веома бих волео да се упознамо. Све најбоље. Саша.“
     Кад је стигло писмо, Тагоре је медитирао. Тако се беше удубио и – ни макац, па да га убијеш. Жена га је дрмала, дрмала, писмо му потурала – не види. Оно, истина, он није знао да чита на руском.
     Тако се нису ни упознали.

                                 22.
     Једном се Гогољ преобуче у Пушкина, накачи одозго маску и крену на маскенбал. Тамо долепрша до њега чаробна дама, обучена као бајадера, и тутну му цедуљицу.
     Гогољ чита и размишља: ,,Ако је ово за мене као Гогоља – питам се, шта да радим? Ако је ово за мене као Пушкина – као честит човек, не могу то да искористим. А шта ако је све ово само шала милог створења, размаженог општим обожавањем? Ма, нек иде до ђавола!“ И баци цедуљу у ђубре.

                                  27.
     Гогољ је тек пред крај живота попчео да размишља о души, јер у младости он уопште није имао савест. Једном је вереницу изгубио на картама. И није је дао.

                                 28.
     Пошао Достојевски Гогољу у госте. Позвонио. Отворили му. ,,Шта вам је“ – рекоше ,,Фјодоре Михајловичу, има већ скоро петнаест година како је Николај Васиљевич мртав.“
     ,,Па шта“ – помисли Достојевски, Бог душу да му прости - ,,па и ја ћу једном такође умрети“.

                                 54.
     Пушкин седи у својој соби и размишља: ,,Ја сам геније – у реду. Гогољ је такође геније. Али и Толстој је геније, и Достојевски је, Бог душу да му прости, геније! Кад ће се све то завршити?“
     Тад се све и завршило.

  

понедељак, 29. децембар 2014.

ЧЕСТИТКА

Драгим пријатељима, добротворима и посетиоцима нашег Блога и Фб странице, свако добро у наступајућој 2015. години.


субота, 27. децембар 2014.

СУСРЕТАЊА



           
          ВАРЉИВИ СЈАЈ ОБЕЋАЊА

Ако је, и сусрет обећање. Осмех и поглед. Одсјај душе на лицу изазван сусретом. Сањарење о лепотама из сна. Немушто дозивање у јаву. Низање успомена, у све тежу огрлицу живота. Ако је?! Тако како је. Дужни смо, до неба! И ти. И ја.
Шта ако нисмо? Ако смо једно друго обдарили, за сва времена? Постојањем. Мишљу. Сећањем. Сном. Речју. Погледом. Осмехом. Белином и шаром ципела у снегу. Мирисом топлине. Плаветнилом. Гавраном и голубом. Сусретом. Жељом. Чежњом. Мирисом воде. Надом. Кораком. Додиром. Лепотом. Обожавањем. Стихом. Раздраганим смехом.
А слободни нисмо. Значи, спори смо и трапави у испуњавању обећаног. А ништа нисмо хтели. Најмање да нешто обећамо. Понајмање да о обећањима водимо рачуна. Па где смо? Како да се раздужимо?

Љиљана Милосављевић, Смед. Паланка

СУБОТОМ



Џек Хиршман (1933, Њујорк, САД)
ЗИМСКА  КРАТКОДНЕВНИЦА
                             Сандру Спинацију

Уђох у Банку
на зимску краткодневницу и
узвикнух: Срећан рођендан
Јосифе Стаљине.

Ово је пљачка.
Сви на под.
Данас ме занима профит,
не људи.

Крајње је време да ударимо банке.
Све нас држе на краткој узди.
Надам се да чујете ви доле,
ово је револуција.

(1999)

            С енглеског превео Ненад Глишић

Политика, субота 27. децембар 2014.
(Култура, уметност, наука)

среда, 24. децембар 2014.

ДАРИВАЊЕ



Тодора Шкоро
ОПОМЕНА

Пази како ме узимаш,
ја се дајем само цела.
Не веруј зато
мом нежном осмеху,
замишљеном погледу и шапату.
Не веруј
ниједној варци тела,
оно хоће да те обмане
неопрезног
док мислиш
како ти мене освајаш.
У само једном трепрају
претворићу се у буктињу,
у невесту испод пламеног вела,
у краљицу, а не у робињу.
Зато пази како ме узимаш,
буди спреман све да изгубиш,
да последњи пут љубиш
и освајаш.
Пази, ја све узимам
јер се и дајем цела.

НЕВИДЕЛО

Јутро ми је рекло
да си био ноћ
и невидело
и тама
А није знало
откуда бол
и бег у сан
лажљиво,
Јутро је било
обмана
а истина остајемо
сан, ти и ја сама.

НЕМАМ ВРЕМЕНА

Немам времена
да поново ми
до небеса израсте дрво
с неким посађено,
да заволим све његове мане,
да нам жеља у исту мисао стане,
да он чини оно што сневам,
а ја да оживљавам његове снове.
Немам времена,
а ни вере у то немам.

(Из књиге поезије ,,Суђаја ми дала“, Београд: ЕтноСтил, 2010.)