ВАРЉИВИ СЈАЈ ОБЕЋАЊА
Ако је, и сусрет
обећање. Осмех и поглед. Одсјај душе на лицу изазван сусретом. Сањарење о
лепотама из сна. Немушто дозивање у јаву. Низање успомена, у све тежу огрлицу
живота. Ако је?! Тако како је. Дужни смо, до неба! И ти. И ја.
Шта ако нисмо? Ако
смо једно друго обдарили, за сва времена? Постојањем. Мишљу. Сећањем. Сном. Речју.
Погледом. Осмехом. Белином и шаром ципела у снегу. Мирисом топлине.
Плаветнилом. Гавраном и голубом. Сусретом. Жељом. Чежњом. Мирисом воде. Надом.
Кораком. Додиром. Лепотом. Обожавањем. Стихом. Раздраганим смехом.
А слободни нисмо.
Значи, спори смо и трапави у испуњавању обећаног. А ништа нисмо хтели. Најмање
да нешто обећамо. Понајмање да о обећањима водимо рачуна. Па где смо? Како да
се раздужимо?
Нема коментара:
Постави коментар