среда, 31. децембар 2014.

МАЈСТОР КРАТКЕ ФОРМЕ



      ГДЕ СТЕ ВИ, ПУШКИНЕ? – Данил Хармс
      Роман у педесет пет анегдота 
      (избор)

                                  5.
     Једном је Пушкин ишао на двобој с Гогољем. Пушкин каже:
-          Пуцај прво ти.
-          Како ти? Не, ја!
-          Ах, ја? Не, ти!
Тако нису ни пуцали.

                                  8.
      Реши једном Пушкин да уплаши Тургењева и сакри се испод клупе на Тверском булевару. И Гогољ реши такође да истог тог дана испрепада Тургењева, преобуче се у Пушкина и сакри се испод клупе. Кад – ето Тугењева. Е, ту обојица искочише!

                                 14.
     Једном је Пушкин написао писмо Рабиндранту Тагори. ,,Драги, далеки пријатељу“ – писао је  – ,,ја Вас не знам и Ви мене не знате. Веома бих волео да се упознамо. Све најбоље. Саша.“
     Кад је стигло писмо, Тагоре је медитирао. Тако се беше удубио и – ни макац, па да га убијеш. Жена га је дрмала, дрмала, писмо му потурала – не види. Оно, истина, он није знао да чита на руском.
     Тако се нису ни упознали.

                                 22.
     Једном се Гогољ преобуче у Пушкина, накачи одозго маску и крену на маскенбал. Тамо долепрша до њега чаробна дама, обучена као бајадера, и тутну му цедуљицу.
     Гогољ чита и размишља: ,,Ако је ово за мене као Гогоља – питам се, шта да радим? Ако је ово за мене као Пушкина – као честит човек, не могу то да искористим. А шта ако је све ово само шала милог створења, размаженог општим обожавањем? Ма, нек иде до ђавола!“ И баци цедуљу у ђубре.

                                  27.
     Гогољ је тек пред крај живота попчео да размишља о души, јер у младости он уопште није имао савест. Једном је вереницу изгубио на картама. И није је дао.

                                 28.
     Пошао Достојевски Гогољу у госте. Позвонио. Отворили му. ,,Шта вам је“ – рекоше ,,Фјодоре Михајловичу, има већ скоро петнаест година како је Николај Васиљевич мртав.“
     ,,Па шта“ – помисли Достојевски, Бог душу да му прости - ,,па и ја ћу једном такође умрети“.

                                 54.
     Пушкин седи у својој соби и размишља: ,,Ја сам геније – у реду. Гогољ је такође геније. Али и Толстој је геније, и Достојевски је, Бог душу да му прости, геније! Кад ће се све то завршити?“
     Тад се све и завршило.

  

Нема коментара:

Постави коментар