понедељак, 22. децембар 2014.

ДАРИВАЊЕ ПРИЈАТЕЉА



ЧОВЕК ЦРТА КУЋУ
Олга Манчић Ружић Лодика

Човек црта кућу
и у њој гради снове.
Кључем затвара углове
и пази да му ветар
не однесе вртове,
шарене вртове
у којима ће
садити будуће немире.

Љубав му с леве стране,
удара под ребром.
Заокружен собом
и сновиђењем,
кажипрстом по небу слика
прстенове,
зелене кругове
кроз које ће
Сунце у комадима,
слетати
као златни голубови.

Човек црта кућу
и дограђује снове.
Дођоше синови
поставише нове темеље
и зидове од стакла.

Човек узе крст
и оде у земљу
да црта нове просторе.

ВИЈУГЕ

Расуте по
мисаоном путу,
хватам речи.
Корак по корак.
У расцепу кривудавих вијуга,
звечи тишина.
Кротим звер.
Замка.
У бездан откотрља се
глава музе и
неколико лупежа
Притајених у мрачним
Одајама свести.
Пођох безглаво.
У задњем тренутку
РЕЧ ме повуче
снагом воље
на светлост дана.

Од тада
увек се
ње држим.

Из збирке поезије ,,Метафора глине", Културни центар Параћин 2007.

 




Нема коментара:

Постави коментар