уторак, 17. септембар 2013.

СЕЋАЊЕ - МИЛИЈА ЂОРЂЕВИЋ (17. 9. 2012 - 17. 9. 2013.)


16. септембар 2013. у 21:22
Кад је грунуло!
(Карађорђев пут)

          Предање. – У то време свуда су биле велике шуме око села. И кад неко обори велико дрво, оно кад падне чује се јако,чује се у селу кад груне па се о томе причало, јер било је тешко одсећи велико дрво. И Јаћим се реши да одсече најдебљи храст, да сви чују кад пукне, кад груне одсечено дрво, - почиње причуБогдан Сејић из Азање и наставља:
          ОдеЈаћим у шуму, нађе најдебљи храст, и секао, секао. Секао један дан, други дан,трећи, се-као богами недељу дана. Сваки дан секао по цео дан – од ујутру до увече. Седми дан оборио Јаћим храст, пукне оно, груне. Он сав радостан отрчи у село и питао редом: ,,Јесте ли чули кад је пукло?“ ,,Чули смо, кажу. А шта је пукло?“ ,,Ја сам, каже, оборио највећи храст у околини што је постојао.“
          Оде Јаћим кући, пошто се распитао по селу да ли су чули како је пукло.
          Али, наиђе Карађорђе! Гонио свиње тим пу-тем да их преда трговцима, шта ли, и види: оборен храст пао и препречио пут. И питао ,,Ко обори овај храст?“ Кажу Јаћим.,,Па зашто обори?“ – пита даље Карађорђе. ,,Па да пукне, кажу, да се чује далеко, кад груне, цело село да чује.“ ,,Идите и позовите га.“
          Позову они Јаћима. Дође Јаћим и јави се Карађорђу, познавали се. Ништа га Карађорђе не пита шта је и зашто учинио, него му заповеди: ,,Пут да буде ослобођен! Кад се ујутру вратим, ни гранчицу на путу да не видим!“ А Јаћим се нећкао, био већ дан одмакао, храст чудо божје – имало је ту посла за неколико људи да би га уклонили. ,,Па, ја то не могу“ каже. Онда Карађорђе окреше једну грану, превије Јаћима преко стабла и по туру: тупе, тупе! – удари му десет батина. И још нареди: ,,Кад се будем вратио, ако нађем на путу иједну гранчицу, ударићу ти још педесет по туру!“
          Вратио се сутрадан Карађорђе и видео: уклоњен храст и ослобођен пут.
          Јаћимнеко време није излазио међу људе. Док се то његово мало заборави. Па опетпочне до-лазити у село. Пред општину или пред кафану, где се обично људиокупљају. И, кад би Јаћим наила-зио, неки се као питају, један другог, алигласно, да чује цео скуп:
          -Људи, јесте ли чули кад је пукло?
          - Чули смо, кажу, али не знамо шта је и куд је пукло.
          -Пукло Јаћиму по туру.
          Итако, онај пут што води кроза шуму, између два села куд је Карађорђе прошао и где се то са Јаћимом догодило, назову Карађорђев пут. А Јаћим је био брат од стрица Среји по коме се фамилија Срејићи данас зове.

          (Забележено од Богдана Срејића, пољопри-вредника изАзање, 1987, објављено у крагујевач-ким ,,Корацима“ 1988).

          Напомена:Милан Ђ. Милићевић каже да су обарани велики грмови и ради тога да се чује,,грување“, које подсећа на топовски пуцањ, што је чинио са својим друговима.
( Из књиге ,,Реч у другим речима").

МИЛИЈА ЂОРЂЕВИЋ, (1931 – 2012). Рођен године у Ратару (заселак Ватошево).Радио као професор књижевности и новинар. Живео у Смедеревској Паланци.
Био је члан Удружењакњижевника Србије.
Објавиоје књигу о шаху ,,Екипни шампионат Југославије 1946 – 1979“. У
коауторству,,Три силе притисле Србијицу“ и ,,Србијицо, душо горка“. После
књига,,Пчелари Доње Јасенице“ и ,,Монографија села Ратара“, уследила је
,,ПрофесорГргур Миловановић“. ,,Пророштво деспота Стефана Лазаревића“(2004);
,,Реч у другим речима“ (2007) и ,,Споредовање беспобедно“(2010), ,,Домовини признак“(2011).

понедељак, 16. септембар 2013.

4. KNJIŽEVNI SUSRETI "SMEDEREVSKA PALANKA 2013."


I. NAGRADA PO OCENI ŽIRIJA I III. NAGRADA PO OCENI PUBLIKE 4. KNJIŽEVNIH SUSRETA "SMED. PALANKA 2013."
MARIJA SAVIČIĆ - KNJIŽEVNI KLUB "VELIMIR RAJIĆ"-ALEKSINAC

NISKO JE NEBO


Misli manipulišu
Nema izlaza
Drhtavi pogledi
Uzdignute rešetke tišine
Dok u tebi vrišti gluvonemi svet

Nebo te dotiče
Želiš gore
Tamo su reči
Njihova istina blješti nad okovima
Pružaš okamenjene ruke
Hodaš bez pokreta

Nema stepenica
Ni koraka koji vode
Podstaknut mirom
Pucaj na Mesec
Gazi po vatri
Zaobiđi masu
i vodim te do vrha
 II. NAGRADA PO OCENI ŽIRIJA 4. KNJIŽEVNIH SUSRETA "SMED. PALANKA 2013."
MILOŠ BLAGOJEVIĆ - SMED. PALANKA

NESPRETNA KIŠA


Jeste nekoliko lica probuđenih pogledalo u tebe
sve lutajući, odmahujući surlama nestrpljenja.
Dva su lica bila okupana a tri prljava od blata.
Nestrpljenje se pretvorilo u nestašluk, jer čak
i bogovi imaju pravo da budu nemirni, neposlušni,
ali pitanje je da li smeju da prkose?

Zato smo mi blaženi, nebesnici na zemlji od
oblaka što pozajmimo kišu nespretnu.

Logika prouči reč, ali ne kaže na koliko načina
se buđenje odvija. Tada jedino ostaje da Ganeši
ponudimo kikiriki, oljušten ali ne sasvim
prepečen.
 III. NAGRADA PO OCENI ŽIRIJA I I. NAGRADA PO OCENI PUBLIKE NA 4. KNJIŽEVNIM SUSRETIMA "SMED. PALANKA 2013."

DRAGAN PETKOVIĆ-KNJIŽEVNI KLUB "KOČO RACIN"-JABUKA (PANČEVO)

TAJNA OTKRIVENA


Od nekud opet dovukla se zora
al' ne govori nikom gde je bila,
možda je ko onda kad videh s prozora,
s mesecom negde vino pila.

Pijana zora u odeći žene
igra na molu kao da je živa,
haljina kratka od svile crvene,
od pogleda joj obline sakriva.

Zavodnik mesec dodirnu je zrakom,
od bujnih grudi, pa do golih nogu,
na pameti mu ko muškarcu svakom
da ima ono što drugi ne mogu.

A mislio sam kako se ne vole
pobegne mesec kad god zora dođe,
gospode dragi što zablude bole
istina često mimo mene prođe.

Ljubavnici su otkad je sveta
čuvati znaju sopstvenu slobodu,
da vode ljubav niko im ne smeta
dok jedno drugo smenjuju na svodu.

Još jedna tajna je otkrivena,
večno se ništa moglo skriti nije,
i zora voli kao svaka žena
da ljubeći se vina se napije.
 III. NAGRADA PO OCENI PUBLIKE NA 4. KNJIŽEVNIM SUSRETIMA "SMED. PALANKA 2013."

GORDANA MARKOVIĆ-KNJIŽEVNI KLUB "DUŠAN MATIĆ"-ĆUPRIJA

ZAŠTITNIK


U ruci hleb obredni
sveća na stolu gori
Ko će sa mnom hleb da izlomi?
Oko mene tišina zbori.

Deca moja mila u tuđini žive.
Lepotama velegrada sad se oni dive,
a mati tamjanom dom kadi
u tišini, čežnji i osami.

Kom položajniku da se radujem?
Kome ću novčić srećna da darujem?
S kim će majka česnicu da lomi i deli?
Sa kime će prazniku da se veseli?

Deco moja mila, grli vas tuđina,
od nemila mile vi stvarate,
a majku steže čežnja, osama i tišina,
dok vam dom čuva da u njega svratite.

Oprostite, mili, za čežnju i setu
ni vama lako nije u belome svetu,
moja ljubav daje da izbor imate,
svoju sreću sami da stvarate.

Oprostite mili, za suzu u glasu
srećna što vas imam i ponosna jesam
gde god ste, nek vas sreća prati
nek vas ljubav grli ko što grli mati.

Oprosti mi Bože, na život ne hulim,
dobru decu imam i dobri su ljudi
hvala i na tome što voleti znaju
zaštitnik si njihov i drugog nemaju.

II. NAGRADA PO OCENI PUBLIKE NA 4. KNJIŽEVNIM SUSRETIMA "SMED. PALANKA 2013."
BORISAV BORA BLAGOJEVIĆ-KNJIŽEVNI KLUB "DUŠAN MATIĆ"-ĆUPRIJA

SAMO PESMA MOŽE

Kome li ja pevam pesmu mojih sanja
Gde to razum pase nadahnuća čista
Samo pesnik nikom ne priznaje zvanja
U rođenju reči svaka reč je ista

Šta li radi suncekad ostane samo
Kako santu leda smrznuti u snegu
Povrh čela moga neko šara dugu
Na temelju krsta na groblju na bregu

Zašto grane breze brane brisan prostor
Gde to kamen čuva zmiju svog rođenja
Ne gnezde se laste u kraju bez reke
U peni života istinitog htenja

Gde to nebo krije sve oblake mnoge
A srp od meseca kroz prozor što uđe
Mlekom mlečnog puta rođenče se doji
Pa da peva svoju a ne himne tuđe

Gde li život staje kada se odmara
Na zidu što visi ikona od sveca
Ja još uvek čuvam sliku pradedova
Kod ovaca belih kad su bili deca

Kako pesnik može bez pesme da stvara
Vrat na violini sam za sebe svira
U igri leptira dobitnik je vetar
Ogleda se nebo rukom nedodira

Zbog čega se varka istinom pretvara
U dimu bez praha pepeo rastura
Ne cvetaju više ni bulke kraj puta
Samo magla diže u nizu kotura

Šta bi ova brda kad bi polja bila
Kopali bi zemlju da se um zazida
I samo u molitvi drevnog manastira
I proleće umrlo bez stida

Da li može svetlost na dno same reke
Da udavi ribu koja sporo pliva
Samo pesma može u svitanja snena
Raščešljanu zoru jutrom da umiva

Gde se munja rađa kad grom zemlju tresne
Naboj ispražnjenja u bljesku šta sluti
Ne plače se uvek kada suza krene
Samo pesma može da prašta i ćuti

Zašto svaku ljubav prati koren sumnje
A o sreći lepo samo kad se sneva
U klijanju život lakši način traži
Samo pesma može da plače i peva
 
FOTO ALBUM 4. KNJIŽEVNIH SUSRETA "SMEDEREVSKA PALANKA 2013" 
FOTO ALBUM 4. KNJIŽEVNIH SUSRETA "SMEDEREVSKA PALANKA 2013"
 

понедељак, 9. септембар 2013.

Жири нашег Првог песничког конкурса 2013


Данијела Васиљевић, Славиша Крстић и Мирослав Јозић

РЕЗУЛТАТИ ПРВОГ ПЕСНИЧКОГ КОНКУРСА 2013. КЊИЖЕВНОГ КЛУБА 21 ИЗ СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ



1. Никола Стојановић, Јасика – Алигатор – прва награда
2. Армин Хусеиновић, Сарајево - Браулио Дајанара – друга награда
3. Горан Ранчић, Бабушница - Калуђеревац – трећа награда
4. Душко Бабић, Задар – Синатра – похвала
5. Љиљана Браловић, Прањани – Драга – похвала
6. Драган Марковић, Костајник, Крупањ - ЛОМ

ЗАСТУПЉЕНИ У ЗБОРНИКУ:


1. Александар Коцић, Алексинац – УНЕСКО
2. Александар Марковић, Неготин – Дионис
3. Анђелка Корчулановић, Сплит – Тратинчица
4. Аћим Тодоровић, Власеница – Лучоноша
5. Бранка Војиновић-Јегдић, Подгорица – Нове ципеле
6. Бранко Јечменица, Уб – Неум
7. Валентина С. Топаловић, Прибој – Mадругада
8. Вељко Боснић, Свилајнац – Дрвар 1956
9. Вељко Лађевац, Пожега – Гаус
10. Весна Лаудановић, Крагујевац – Лешник
11. Владан Шиповац, Зворник – Октобар
12. Владимир Дулановић, Нова Варош – Варошанин
13. Владимир Перић, Београд – Владимир де Калдера
14. Горан Гаталица, Загреб – Дегасов видиковац
15. Гордана Влајић, Панчево – Без шифре
16. Гордана Црепајац, Бан. Карловац – Свети Илија Громовник
17. Дарко Стевић, Београд – Корак
18. Драган Недимовић, Београд – Шифра 78
19. Драгана Салипуревић, Милићи – Степски вук
20. Жељко Џафић, Бања Лука – 000БОД
21. Живадинка Веселиновић, Шабац – Љубав Нада
22. Живко Продановић, Загреб – Међучин
23. Златко Васић, Апатин - Страхиња Вук
24. Зоран Миленковић, Краљево – Орфеј са Ибра
25. Зорка Чордашевић, Немачка –Тврђава
26. Иван Марјановић, Крагујевац – Жарко Христић
27. Иван Петровић, Младеновац – Гуарачон
28. Иван Тулић, Панчево – Ван Неле
29. Иванка Радмановић, Њујорк – Јанус Леон СП
30. Ирена Милетић, Параћин – Плаве даљине
31. Јелена Симанић, Пале – Пролеће
32. Јован Д. Петровић, Петровац на Млави – Гротеска
33. Јурата Богна Серафинска, Пољска – Јоргован
34. Коста Курћубић, Ужице – Створ
35. Ксенија Шупић, Ужице – Искрено
36. Љиљана Пантелић Новаковић, Београд – Инкогнито
37. Љиљана Фијат, Нови Сад – Љубав је вечна
38. Маја Миловановић, Шабац – Мартир
39. Марко Јовановић, Нови Сад – Трилобити
40. Марко Јовановић, Тешица – Спатифулум
41. Марко Цветковић, Смедерево –Агон
42. Миладин Берић, Бања Лука – Романов
43. Милица Мима Дмитровић, Чачак – Талија
44. Милојка Јововић, Подгорица – Дрина 2
45. Милош Благојевић, Смедеревска Паланка – Паулидеалисте
46. Мирослава Кућанчанин, Вршац – Пчела 53
47. Немања Драгаш, Београд – Чарличарли
48. Пеко Лаличић, Мајданпек – Шапат брезе
49. Раде Јолић, Беране – Нострадамус 72
50. Радојко Лако Веселиновић, Ужице – Сноп
51. Сања Радуловић, Добој – Маргарита
52. Сафета Осмичић, Холандија – Сафос
53. Саша Мићковић, Рача Крагујевачка – Искричаве речи
54. Смиља Арсић, Нови Сад – Артис 58
55. Смиљка Јовановић, Шабац – ПАВ
56. Стеван Шарчевић, Суботица – Изврнута_Торта
57. Тања Ђурђевић, Велико Градиште – Чудесан сан
58. Татјана Дан Ракић, Пожега – Ево ме
59. Филип Шакан, Сремска Митровица – Шеки 451
60. Фрања Аркадијуш, Пољска – АР

уторак, 3. септембар 2013.

ПРЕДСТАВЉАМО ПОХВАЉЕНЕ УЧЕСНИКЕ ПЕСНИЧКОГ КОРНКУРСА „КЊИЖЕВНОГ КЛУБА 21“ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА 2013.




ПОХВАЛА
Душко Бабић, Задар

МЈЕРА ЗА ВИСИНУ

Моја мајка
није била жена
висока раста

па ипак
била је
најближе небу

од свега
што сам видио
на земљи.

Душко Бабић, рођен је у Задру, 12. 09. 1960. Ту је завршио основну и средњу школу, а дипломирао је економију на Загребачком свеучилишту. Основна уметничка преокупација му је била музика, па је уз компоновање почео писати текстове, али без претензија да то презентира јавности. Појавом интернета, почиње објављивати песме на страницама фејсбука, где је с временом прихваћен као квалитетан песник, са великим бројем објављених песама. Стихови су му објављени и у заједничким збиркама (Море на длану, Валентиново), групе аутора, а ушао је и у Антологију балканског сублимизма, која је објављена у Белгији, као један од десеторице савремених песника из Хрватске, у којој је његов рад приказан са 10 поема преведених на француски језик.
2012. године објављена му је и прва самостална збирка поезије под називом Прва четвртина срца.


ПОХВАЛА
Љиљана Браловић, Прањани

ОРАХ

Што посече орах синовче!
Није ти вала, сметао ни зеру!
На међи, као ракета,
стајаше еру целу.
Што га посече јађо!
Могли смо
под њим ладовати,
одмарати,
косе откивати!
Могли смо се око њега
као људи и судити!
Што не рече,
дао би ти границу
као стрелу!
Шта границу?
Две, да бираш!
Ма шта помислиш,
не би прозборио!
Али јок,
ти га оборио без речи,
без слова!
А пар волова бих ти дао
само да си прстом показао!
Е, мој синовче!
Велиш ,не треба ти,
Идеш у варош да господујеш,
опанке да сазујеш,
да летујеш, зимујеш…
Не треба ни мени црни сине!
И моје очевине
ми преко мере!
Али орах да посечеш…
Па шта ће несрећниче
да те памти,
и шта кући да те врати
када те то због чега га посече
назад у село испрати?

Љиљана Браловић, рођена 19. 11. 1966. године у Чачку. Живи у подсувоборском селу Прањани, међу шљивицима и облацима, спотиче се о месечину, болује ране својих сељака и тугује за изумирањем села. Поезију пише од гимназијских дана.
Објавила до сада седам књига, од тога пет збирки поезије, једну књигу дечјих драма и књигу приповедака. Осим тога пише сатиру  и драме. Две моно драме ,, Кад умрех ономад,, и ,,Улица црвениг вењера,, постављене су на сцену и више пута игране у неколико градова у Србији. Заступљена у више зборника, антологија и књижевних часописа ( штанпаних и електронских). Песме су јој превођене на пољски, шведски и француски језик. Члан КД ,,Запис,, из Г. Милановца и УКС.

ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ:

Птице су створене да лете – песме,’’Доситеј’’ Г Милановац ( 2000. године)
Далеки корени – песме, КД   ‘’Запис’’ (2002. године)
Балада заборављеноме – песме , КД ‘’ Запис’’ ( 2003. године)
Човек и зид – песме, КД  ‘’Запис’’ (200 2005. године)
Очи које ме траже – песме, ‘’Српска књига’’ Рума ( 2007. године)
Није Луда луда – дечје драме, ‘’Жиравац’’ Пожега ( 2009. године)
Приче испод ожиљака – приповетке, ‘’Легенда’’ Чачак (2011 године)
Добитник награде ,,Вуко Безаревић,, за сатиру –2012 године у Пљевљима.


ПОХВАЛА
Драган Марковић, Костајник

МОЛИТВА ОБЕШЕНИХ
Обешени смо одавно, била је страшна жега,
мој отац, ужар, и ја, дериште, плам од сламе,
на тргу Горког града грдна се светина слегла,
оцу замркло чело, ја цвокотао псалме.

Свако је своје уже својим вратом кушао,
отац је био махер, моје конопче пуче,
па су ме вешали опет, ветрић ме милушкао,
утростручише уже да се што мање муче.

И тако, висили смо, отац загледан у тле,
и син му сломовратни у небо забезекнут,
последње жмиркавице чекали да утуле,
и сунчев дукат замре о тамно брежје звекнут.

Војске су протутњале, ратничка хука спласла,
гладне нам птичурине скелета отребиле,
липа о чију грану обешени смо расла,
заборавише да нас скину; ужад не гњиле.

Господе, заборавих псалме које шапутах,
не осећамо више снагу очиносинства,
ураста нас у меко стовеко стабло уздах
обесчашћеног неба, ћеда смо бесудбинства.

Опрости им Господе јер не знају шта чине,
џелати због којих се сахранисмо уздупке,
мој отац, ужар, и ја – син који у танчине
спознаје Пут којим се плоде Христове муке.


понедељак, 2. септембар 2013.

ПРЕДСТАВЉАМО ПОБЕДНИКЕ ПЕСНИЧКОГ КОНКУРСА „КЊИЖЕВНОГ КЛУБА 21“ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА 2013.



ПРВА НАГРАДА
Никола Стојановић, Јасика

ДЕДИНА ЛУЛА

Још су отворени бели капци дана,
а украсно шибље на ветру палаца,
деда пуни лулу са мало дувана
и на равна поља поглед нежно баца.

На тераси куће док промаја преде
и дим љут, плавичаст ко облак комеша,
ружа пузавица обавија греде,
а на жици чежња виси место веша.

Ваздух је засечен са крилима птица,
док небо у нове боје се прелива,
од мотике снене пут је држалица
мраву што би опет руке да целива.

Задремао деда, ал у сан му груне,
као да се нова поља жита стиру,
а заискри дуван лахор када дуне,
и жишка за жишком почива у миру

Као жута течност подне с крова капље,
у сновима деде мелодија лира,
крај реке су роде, задиркују чапље,
док шуме сводови светог манастира.

Ко дуван у лули и наде су згасле,
усне деди ћуте, ал’ ја чујем јаук,
док са тугом гледа празну шталу, јасле,
у којима своје мреже плете паук.

Сад кад шума свлачи свој зелени јелек,
а лист пожутели као коњић каска,
ја са неба дедин булни чујем лелек,
па пођу ми сузе од силине праска.

И док косу моју дира ветрић лаган,
месец храни звезде, поткрада ми риме,
ја седим на трави мекој ко астраган,
а из старе луле успомене диме.

Никола Стојановић рођен је 07.03.1992. у Великој Крушевици код Крушевца. Пише поезију, поезију за децу, хумор и сатиру. Студент је права. Писањем се бави од своје 12-те године живота. Своје прве радове објављивао је у неколико дечијих часописа, многе песме објављене су му у новинама и књижевним часописима. Песме су му заступљене у неколико зборника љубавне поезије и много веб сајтова. Објавио три књиге поезије: ''Љубав на хоризонту'', ''Додири чежње'', ''Не реци ником''. Освојио много награда и признања широм Србије, међу којима је награда ''Лаза Костић'' за поезију и ''Златна кацига'' за хумор и сатиру.


ДРУГА НАГРАДА
Армин Хусеиновић, Сарајево

ЗАБОРАВЉЕНИ КИШОБРАН

Ноћас нећу доћи кући.
Рачуни ће остати
неплаћени и
заборављени кишобран
још дуго ће се
сушити у кафани.
Буде то.
Да падне први снијег и
да се неко
не врати кући.
Нека те то нимало
не чуди и не растужује.
Толико пута сам се
вратио.
Увијек рано ујутро
и без кишобрана.
Љутила би се,
понекад плакала
и кухала кафу,
да се отријезним.
Ноћас нећу доћи.
Први трамвај ће
обићи круг без мене,
снијег ће се отопити
и кафу ћеш пити
сама.
У кафани ћу оставити
превелик бакшиш и кишобран,
негдје успут
замирисаће печено кестење и
остаћу загрљен с неком врбом.
Нека те то нимало
не чуди и не растужује.
Буде то.
Да падне први снијег
и да рачуни остану
неплаћени.

Армин Хусеиновић, рођен 01. 09. 1982. године у Сарајеву где је завршио основну школу и гимназију. Тренутно је апсолвент  на одсеку за босански језик и књижевност народа БиХ на Филозофском факултету у Сарајеву. Аматерски се бави глумом и режијом. Песме је почео писати још као дете, у рату, и како сам каже, није се успео решити испрепаданог детета, ни у поезији, ни иначе. Објављивао је у „Рукописима 33“, затим у „Знаку“ и „Свесци“. Са својом поезијом учествовао је на Априлским сусретима у СКЦ-у у Београду 2011. године.

ТРЕЋА НАГРАДА
Горан Ранчић, Бабушница

шта
учинити с љубављу

може да се
претвори у цвет
може
свој нежни свемир
зачети
у твоје просторе

може ако хоће
време да избрише
време твог рођења
време мог рођења

само је немој
усамљене вечери
стављати
крај узглавља
да мирисом
испуни сву ноћ
украшће ти снове
ма какви били

ако се претвори у јегуљу
онда не знам шта ћеш
ни ја нисам знао

Горан Ранчић, рођен, 10. 04. 1960. године у Бабушници. У књижевној периодици и зборницима заступљен: кратке приче, поезија, хаику и хаибун, приче на дијалекту.
Објавио:
Збирка поезије – зкатан кључ од непотребних речи – Мали Немо, Панчево, 2004. године
Збирка прича на дијалекту – Сећање – Народна библиотека Бабушница, 2012. године.
Збирка поезије – пепео славуја старијег од песме – у штампи.

недеља, 1. септембар 2013.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА I ПЕСНИЧКОГ КОНКУРСА КЊИЖЕВНОГ КЛУБА ‘‘21’’



На првом песничком конкурсу Књижевног
клуба ‘’21’’ учествовало је 312 аутора из 110 места
широм света. Више од 900 песама стигло је од
песника из 17 земаља међу којима су, осим свих
бивших југословенских република, Пољска, Нови
Зеланд, Немачка, Грчка, Бугарска, САД, Холандија,
Аустралија, Чешка... Тиме је овај конкурс добио
међународни карактер. Што се квалитета прис-
тиглих радова тиче, њих око стотину је ушло у
ужи избор за најбоље песме и заслужује да буде
објављено.
После неколико заједничких разматрања,
жири је донео одлуку да се најбољом песмом на
конкурсу прогласи ‘‘Дедина лула’’ Николе Сто-
јановића из Јасике, у којој песник показује изузетно
сналажење у оквиру строге форме. Ова песма која
је пуна успелих песничких слика које се смењују
са лакоћом и одмереношћу представља пример
за здрав песнички однос према традицији и пое-
зији. Друго место на конкурсу освојила је песма
‘‘Заборављени кишобран’’ Армина Хусеиновића из
Сарајева, у којој се аутор бави разматрањем поку-
шаја избављења из света конфликaта. Немирење
бића са непоправљивошћу садашњег тренутка пре-
лази из ескапизма у равнодушност и у тој нена-
метљивој градацији је тежина ове песме. Треће
место додељено је Горану Ранчићу из Бабушнице
за песму ‘‘шта учинити с љубављу’’. Ова песма је
завршни део песничке трилогије коју смо добили од
њеног аутора и из које би било који наслов могао
равноправно да представља читав циклус. Због
уравнотежености трилогије и закључка да је писана
руком песника који на прави начин негује своју
поетику и концепцију унутар ње, било би добро у
зборнику објавити све три његове песме.
Може се рећи да је први песнички конкурс
Књижевног клуба ‘’21’’ по броју пристиглих песама
и њиховом квалитету превазишао очекивања. Због
тога је одлучено да се, осим награђених, похвале још
три песме. То су ‘‘Мјера за висину’’ Душка Бабића,
‘‘Орах’’ Љиљане Браловић и ‘‘Молитва обешених’’
Драгана Марковића. Са задовољством закључујемо
да ће зборник у којем ће бити објављен само део
песама које су ушле у ужи избор бити песничка
збирка коју ће љубитељи поезије са уживањем
читати.

Мирослав Јозић, председник жирија
Данијела Васиљевић, члан жирија
Славиша Крстић, члан жирија
августа 2013. године
у Смед. Паланци

SPISAK GRADOVA IZ KOJIH SU UČESNICI 1. PESNIČKOG KONKURSA KNJIŽEVNOG KLUBA 21





1.            Adaševci, Srbija
2.            Aleksinac, Srbija
3.            Apatin, Srbija
4.            Aranđelovac, Srbija
5.            Atina, Grčka,
6.            Auckland, New Zealand
7.            Babušnica, Srbija
8.            Bačka Palanka, Srbija
9.            Bačka Palanka, Srbija
10.        Banatski Karlovac, Srbija
11.        Banja Luka, RS
12.        Batajnica, Srbija
13.        Bavanište, Srbija
14.        Beč, Austrija
15.        Begaljica, Srbija
16.        Beograd, Srbija
17.        Berane, Crna Gora
18.        Bihać, Federacija BiH
19.        Bijelo Polje, Crna Gora
20.        Bileća, RS
21.        Borča, Srbija
22.        Brčko, Distrikt BiH
23.        Budva, Crna Gora
24.        Bujanovac, Srbija
25.        Čačak, Srbija
26.        Čenstohovo, Poljska
27.        Ćićevac, Srbija
28.        Crljenac, Srbija
29.        Crvenka, Srbija
30.        Ćuprija, Srbija
31.        Doboj, RS
32.        Dukla, Poljska
33.        Feketić, Srbija
34.        Frankfurt M.Nemačka,
35.        Futog, Srbija
36.        Gojna Gora, Srbija
37.        Heerlen, Holandija
38.        Idvor, Srbija
39.        Jabuka, Srbija
40.        Jagodina, Srbija
41.        Jajce, Federacija BiH
42.        Jasika, Srbija
43.        Kaluđerica, Srbija
44.        Kavadarci, Makedonija
45.        Kenpno, Poljska
46.        Kikinda, Srbija
47.        Knjaževac, Srbija
48.        Kostajnik, Krupanj, Srbija
49.        Kovačica, Srbija
50.        Kovin, Srbija
51.        Kragujevac, Srbija
52.        Kraljevo, Srbija
53.        Krapinske Toplice, Hrvatska
54.        Kruševac, Srbija
55.        Kula, Srbija
56.        Kunovo, Vladičin Han, Srbija
57.        Kupinovo, Srbija
58.        Lapovo, Srbija
59.        Leskovac, Srbija
60.        Lipnički Šor, Srbija
61.        Ljubljana, Slovenija
62.        London, Engleska
63.        Loveč, Bugarska
64.        Lukavac, Federacija BiH
65.        Mačvanski Prnjavor, Srbija
66.        Majdanpek, Srbija
67.        Milići, RS
68.        Mladenovac, Srbija
69.        Modriča, RS
70.        Mojsinje, Srbija
71.        Mokrin, Srbija
72.        Mostar, Federacija BiH
73.        Mrčajevci, Srbija
74.        Mrkonjić Grad, RS
75.        Negotin, Srbija
76.        Negotin, Srbija
77.        New York, USA
78.        Nikšić, Crna Gora

79.    Niš, Srbija
80.    Nova Varoš, Srbija
81.    Novi Beograd, Srbija
82.    Novi Sad, Srbija
83.    Obrenovac, Srbija
84.    Oplanić, Srbija
85.    Pale, RS
86.    Pančevo, Srbija
87.    Paraćin, Srbija
88.    Petrovac na Mlavi, Srbija
89.    Petrovaradin, Srbija
90.    Pirot, Srbija
91.    Plovdiv, Bugarska
92.    Plosk, Poljska
93.    Pljevlja, Crna Gora
94.    Podgorica, Crna Gora
95.    Požarevac, Srbija
96.    Požega, Srbija
97.    Prag, Češka
98.    Pranjani, Srbija
99.    Priboj, Srbija
100.        Prijepolje, Srbija
101.        Prnjavor, Srbija
102.        Rabrovac, Srbija
103.        Radojevo, Srbija
104.        Rača Kragujevačka, Srbija
105.        Rakinac, Srbija
106.        Ražanj, Srbija
107.        Resen, Makedonija
108.        Rogatica, BiH
109.        Ruma, Srbija
110.        Rumska, Šabac, Srbija
111.        Šabac, Srbija
112.        Štokholm, Švedska
113.        Sarajevo, BiH
114.        Sečanj, Srbija
115.        Sesvete, Hrvatska
116.        Sidnej, Australija
117.        Slatina, Hrvatska
118.        Skorica, Srbija
119.        Smederevo, Srbija
120.        Smederevska Palanka, Srbija
121.        Sokobanja, Srbija
122.        Sombor, Srbija
123.        Split, Hrvatska
124.        Sremska Mitrovica, Srbija
125.        Subotica, Srbija
126.        Surdulica, Srbija
127.        Svilajinac, Srbija
128.        Tešica, Srbija
129.        Tešanj, Federacija BiH
130.        Tetovo, Makedonija
131.        Tivat, Crna Gora
132.        Trbušani, Srbija
133.        Trstenik, Srbija
134.        Ub, Srbija
135.        Užice, Srbija
136.        Valjevo, Srbija
137.        Veles, Makedonija
138.        Velika Kruševica, Srbija
139.        Velika Plana, Srbija
140.        Veliko Gradište, Srbija
141.        Višegrad, RS
142.        Vlasenica, RS
143.        Vranje, Srbija
144.        Vrbas, Srbija
145.        Vrčin, Srbija
146.        Vrnjačka Banja, Srbija
147.        Vršac, Srbija
148.        Zadar, Hrvatska
149.        Zagreb, Hrvatska
150.        Zaječar, Srbija
151.        Zemun, Srbija
152.        Zrenjanin, Srbija
153.        Zvornik, RS
154.        Žitkovac, Srbija
155.        Živinice, Federacija BiH