уторак, 03. септембар 2013.

ПРЕДСТАВЉАМО ПОХВАЉЕНЕ УЧЕСНИКЕ ПЕСНИЧКОГ КОРНКУРСА „КЊИЖЕВНОГ КЛУБА 21“ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА 2013.




ПОХВАЛА
Душко Бабић, Задар

МЈЕРА ЗА ВИСИНУ

Моја мајка
није била жена
висока раста

па ипак
била је
најближе небу

од свега
што сам видио
на земљи.

Душко Бабић, рођен је у Задру, 12. 09. 1960. Ту је завршио основну и средњу школу, а дипломирао је економију на Загребачком свеучилишту. Основна уметничка преокупација му је била музика, па је уз компоновање почео писати текстове, али без претензија да то презентира јавности. Појавом интернета, почиње објављивати песме на страницама фејсбука, где је с временом прихваћен као квалитетан песник, са великим бројем објављених песама. Стихови су му објављени и у заједничким збиркама (Море на длану, Валентиново), групе аутора, а ушао је и у Антологију балканског сублимизма, која је објављена у Белгији, као један од десеторице савремених песника из Хрватске, у којој је његов рад приказан са 10 поема преведених на француски језик.
2012. године објављена му је и прва самостална збирка поезије под називом Прва четвртина срца.


ПОХВАЛА
Љиљана Браловић, Прањани

ОРАХ

Што посече орах синовче!
Није ти вала, сметао ни зеру!
На међи, као ракета,
стајаше еру целу.
Што га посече јађо!
Могли смо
под њим ладовати,
одмарати,
косе откивати!
Могли смо се око њега
као људи и судити!
Што не рече,
дао би ти границу
као стрелу!
Шта границу?
Две, да бираш!
Ма шта помислиш,
не би прозборио!
Али јок,
ти га оборио без речи,
без слова!
А пар волова бих ти дао
само да си прстом показао!
Е, мој синовче!
Велиш ,не треба ти,
Идеш у варош да господујеш,
опанке да сазујеш,
да летујеш, зимујеш…
Не треба ни мени црни сине!
И моје очевине
ми преко мере!
Али орах да посечеш…
Па шта ће несрећниче
да те памти,
и шта кући да те врати
када те то због чега га посече
назад у село испрати?

Љиљана Браловић, рођена 19. 11. 1966. године у Чачку. Живи у подсувоборском селу Прањани, међу шљивицима и облацима, спотиче се о месечину, болује ране својих сељака и тугује за изумирањем села. Поезију пише од гимназијских дана.
Објавила до сада седам књига, од тога пет збирки поезије, једну књигу дечјих драма и књигу приповедака. Осим тога пише сатиру  и драме. Две моно драме ,, Кад умрех ономад,, и ,,Улица црвениг вењера,, постављене су на сцену и више пута игране у неколико градова у Србији. Заступљена у више зборника, антологија и књижевних часописа ( штанпаних и електронских). Песме су јој превођене на пољски, шведски и француски језик. Члан КД ,,Запис,, из Г. Милановца и УКС.

ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ:

Птице су створене да лете – песме,’’Доситеј’’ Г Милановац ( 2000. године)
Далеки корени – песме, КД   ‘’Запис’’ (2002. године)
Балада заборављеноме – песме , КД ‘’ Запис’’ ( 2003. године)
Човек и зид – песме, КД  ‘’Запис’’ (200 2005. године)
Очи које ме траже – песме, ‘’Српска књига’’ Рума ( 2007. године)
Није Луда луда – дечје драме, ‘’Жиравац’’ Пожега ( 2009. године)
Приче испод ожиљака – приповетке, ‘’Легенда’’ Чачак (2011 године)
Добитник награде ,,Вуко Безаревић,, за сатиру –2012 године у Пљевљима.


ПОХВАЛА
Драган Марковић, Костајник

МОЛИТВА ОБЕШЕНИХ
Обешени смо одавно, била је страшна жега,
мој отац, ужар, и ја, дериште, плам од сламе,
на тргу Горког града грдна се светина слегла,
оцу замркло чело, ја цвокотао псалме.

Свако је своје уже својим вратом кушао,
отац је био махер, моје конопче пуче,
па су ме вешали опет, ветрић ме милушкао,
утростручише уже да се што мање муче.

И тако, висили смо, отац загледан у тле,
и син му сломовратни у небо забезекнут,
последње жмиркавице чекали да утуле,
и сунчев дукат замре о тамно брежје звекнут.

Војске су протутњале, ратничка хука спласла,
гладне нам птичурине скелета отребиле,
липа о чију грану обешени смо расла,
заборавише да нас скину; ужад не гњиле.

Господе, заборавих псалме које шапутах,
не осећамо више снагу очиносинства,
ураста нас у меко стовеко стабло уздах
обесчашћеног неба, ћеда смо бесудбинства.

Опрости им Господе јер не знају шта чине,
џелати због којих се сахранисмо уздупке,
мој отац, ужар, и ја – син који у танчине
спознаје Пут којим се плоде Христове муке.


Нема коментара:

Постави коментар