четвртак, 26. септембар 2019.

Милко Стојковић (1959)










РАСПЛЕТАЊЕ МЕСЕЧИНЕ

Могао си лепо бити адвокат, поп или доктор, а ти пакујеш месечину у стихове. Могао си лепо бити полицајац, порезник или бар референт у општини, а ти се рвеш са мирисима и нестваром. Могао си, у најмању руку, бити трговац, цариник или бар баштован, а ти се љуљаш на жуборима, свитањима и несаници. Могао си, ето, много тога корисног бити, а ти си постао песник.






КАДА ОТПУТУЈЕМ

Не знам како, али ћеш већ знати
да сам кренуо на пут тамо,
ћутање ћеш, вест оном што ти донесе, предати,
а ти ћеш плакати за оним што само ја и ти знамо.

Мени понећеш светлости само пламичак,
кренућеш тихо и смерно, нека те не заустави кућни праг,
док предајеш ми последњи зрак пећи ће те пламени језичак,
пржиће ти срце док тамо путује онај који ти је драг.

На мом обележју процветаће тишина,
нићи ће травке само нама знане,
између нас ће се испречити никад већа даљина
без наде да насмејано јутро сване.

ОТЕТО ОД УМИРАЊА

Једну планину снежну,
једну реч нежну,

али не планина било која,
и не било чија реч но твоја,

над планином парче плавог неба,
и звезда једна у том плавом треба,

али не плаво што се јави чудом,
но плаво и звезда у њму над Грудом,

извор и поток, песмом птица да се јави,
жубор воде и шуштање ветра у трави,

не тражим превише, не иштем много,
ако ми судите не судите строго,

обичне, а не велике ствари срце ми сања,
у дану отетом од умирања.

ОЦУ

Циглане нису могле
да укалупе толико блата
колико га је отац мој
могао повезати у зидове.

Узидавајући циглу
зидао је свој дом
градећи вечност
коју ће појести време,

ал знајући га, верујем да
и дан данас зида
небеске и божје дворце
печалбарећи спокој за потомство.

ЛЕКОВИТА ПЕСМА

Мој деда,
онако прсат и снажан,
кочоперио се пред бабом,
обигравао и правио важан

оставио њиву да чека,
баталио волове и рало,
па је у журби журбастој,
у којој му је само до бабе стало,
да ону лепоту од жене
сковитла пос собом,

заплете гуњем у глог,
па сочно опсова чуо је и бог,
љут и бесан одмах скреше трх,
толико је био строг,

и онда плакао за посеченим глогом
и извињавао се постиђен пред богом
не могавши да опрости себи строгом,

а баба женском игром,
уплашена дедином бригом,
намигне поветарцу, скакавцу и мраву,
па на дедине груди наслони главу
и сву му ноћ женском месечином што снива
ране видала,
јутарње сунце је затекло деду
где у осмеху плива.

РАМ ЗА МОЈУ СЛИКУ

Могла си бити
рам за моју слику
па кад ми наиђе зло
у твоје да се уоквирим руке.

ТВОРАЦ

Тебе, најлепшу,
саздах од мириса и сени,
па тако и себе створих од истог,
јер све што ти дадох
вратило се мени.

ОНО ШТО ЈЕСАМ А НИСАМ

Да јесам
оно што нисам,
као што нисам
оно што јесам,
имао бих то што немам,
као што немам то што имам.

Милко Стојковић (1959), Преслап, Црна Трава, живи у Смед. Паланци. Објавио је књиге: Утеривање демократије; Ја о теби, јао мени; Мастило и цигла; Гурај, Сизифе, гурај; Завичајна узглавка; Љуљајући безобразлук; Мисли на раздељак;




четвртак, 19. септембар 2019.

,,Паланачко поетско лето"





Резултати Шестог песничког конкурса Књижевног клуба 21
,, Паланачко поетско лето 2019“
Жири: Александра Батинић, Мирослав Јозић и Славиша Крстић, који се састао 12.9.2019. одлучио је о награђенима и песмама које ће бити заступљене у Изворнику 9.

Прво место: Оловна деца, Бранка Селаковић, Београд, шифра: Архива импресија
Друго место: Телеграм, Сања Радуловић, Добој, шифра: Дугосилазне питалице
Треће место: На раскрижју Maxwellovih једнаџби, Иван Гаћина, Задар, шифра: Творац мисли
Похвала: Ноћ и ти, Зоран Антонијевић, Младеновац, шифра: Хеиронимус
Похвала: Сунцокрети свирају саксофоне, Невена Поповић, Ниш, шифра: Самсара 88

            Заступљене песме у зборнику:

      Александра Вучковић Матијаш, Нови Београд, песма: Има наде
      Александра Јовановић, Врање, песма: Три ујутру
      Александра Љубисављевић, Смедерево, песма: Пропорција
      Биљана Грошин, Меленци, песме: Платно на ветру и Запис са изложбе тропи
      Биљана Станисављевић, Параћин, песма:  Мраз
      Бранка Селаковић, Београд, песма: Удах
      Братислав Росандић, С. Паланка, песма: Можда снујем
      Данијела Божићковић Радуловић, Петровац на Млави, песма: Пупак
            Данијела Ђуковић Кнежевић, Бијело Поље, песма: У плавом
      Дејан Станисављевић, Параћин,  песма:  *** (уздах...)
            Драган Недимовић, Београд, песма:  Нећу да будем нечији
      Злата Јовановић, Параћин, песма:  Одаћу ти тајну
            Зоран Антонијевић, Младеновац, песма:  Тескоба
      Зорка Стојановић, Мало Црниће, песме: Одлазак и Грозд сећања
            Иван Гаћина, Задар, песма: Онкрај бродолома свјетоназора
            Иван М. Петровић, село Кланица (Дивци код Ваљева), песма: Лапот
            Ивана Лекић, Параћин, песма: Киша
            Јасмина Јовановић, Крушевац, песме: Монмартр и Тајна
            Јелена Благојевић, Кладово, песма: Степски вук
            Лазар Вучићевић, Обреновац, песма: Молитва мајци
            Љиљана Живковић, Београд, песма: Камен, нови снови, прошлост  
            Љиљана Милановић, Друговац, песма: Надвлачење
            Марко Поропатић, Београд, песма: Челичана
            Невена Милосављевић, Звечан, песма: Књига о фрагменту бола 1
            Невена Поповић, Ниш, песма: Изгубићу се на карневалу ораха
            Немања Драгаш, Београд, песма: Теби што те воле моје кости
            Неранџа Костић, село Мосна (Доњи Милановац), песма: Паралитети
            Никица Банић, Инђија, песма: Задовољство
            Рада Пауновић, Чачак, песма: Умире кућа мог детињства
            Ранко Гребовић, Нови Београд, песма: Јединство духа
            Сања Радуловић, Добој, песма: Чекање новог круга
            Симо Васић, Батајница, песма: Можда
            Слободан Стојиљковић, Прокупље, песма: Домаћи ветар
            Соња Ранђеловић, Ниш, песма: Муње
            Стеван Милошевић, Врање, песма: Песма оцу
            Теодора Мицић, Ниш, песма: Сан

Хвала свима на учешћу. Благовремено ћемо најавити време одржавања манифестације, уручења награда и представљања зборника.



уторак, 09. јул 2019.

Надежда Михајловић (1954-2019)
















JASIKA

Zapojasana sunčevom svetlošću
zemlju rascvetavam,
požnjevenu ljubav sa tvojih usana
kamenom mrvim,
u hleb pretvaram.

Onda te ljubim dok sunce
u more ne utone
i crvenu kuglu
u zaton ne smesti.

Klasje u peni procvetalo
u talase pretvaram,
dok zemlju zavaravam
da ne volim te više od nje:
crne, crnice.

Zapojasana sunčevom svetlošću
kamen za pod glavu misao stavljam.
Na njemu duborezi iz srca
preneti na tvoj dlan...

Stasam u zvono i spomen,
stameno, snažno,
još uvek šumim
još uvek ljubim,
kao jasika.

BAŠTE

Ljubičice,
milo cveće moje,
ljubičice,
devojčice,
cvetovi plavih očiju,
ljubičaste kose.
Volim vas kao decu svoju,
ljubim vas ljubičasto....

GRLICA

Danas sam te volela,
tužno kao grlica,
za tobom žudila
i uzdisala.

Danas sam plakala,
zbog sebe i tebe,
po nekim putevima posrtala,
koje nisam ni prepoznala.

Boleli su me znaci na njima,
putokazi vreli.
U naletima čežnje
grlila sam nebo,
tamu umesto sunca.

Danas sam spoznala
ljubav svoju prema tebi,
svoj usud i kajanje:
grlica postala,
nebo dodirnula
u pesmi koja još uvek traje.

LJUBIČICE

Iznikle u busenju
male, plave,
u nedrima devojačkim.

Porasle u čežnji,
velike do neba,

ljubičaste stabljike
pesme, devojačke.

Polegle po stazama,
pevaju horski.

Pevaju vetru,
pevaju šumi ...

Ljubičastim glasom,
koji niko ne čuje,
jer bilo je to davno…

PESNICI

Postojimo,
sećanja vredni,
u venama trajemo,
mi, ne zaboravljeni...

Povratka ima
samo u pesmama
i  vetrovima.
U njima,
u sećanjima:
Dva srca,
dve tuge,
dva osmeha
i jedna čaša radosti
okivaju ti srce ružama,
prokleto dobro!
Okivaju ti srce lancima,
prokleto mnogo!

Suzama se duša raduje;
Tada najviše blista!
Suzama se nebo osmehuje,
kiša je tada najčistija:
Prežaljeni,
zgaženi,
zaboravljeni,
u patnjama
najduže opstajemo...

Nadežda (Milutina Vilića) Mihajlović rođena je 1954.godine u Beogradu. Živjela je u Smederevskoj Palanci, u kojoj je završila Osnovnu i Srednju Učiteljsku školu. Višu Školu za vaspitače pohađala je u Beogradu, gde je i diplomirala 1982.godine. Iste godine počela je da radi u Predškolskoj Ustanovi "Petar Pan" u Smederevskoj Palanci u kojoj je sa zapaženim rezultatima provela svoj radni vek radeći sa decom, sa puno ljubavi i pregalaštva.
Pesništvo je decenijama bila njena ljubav. Bila je član i jedan od osnivača književnog kluba "Književni klub 21".
Umrla je, iznenada, 18.4.2019.godine.
Zahvaljujemo se književniku Draganu Viliću koji je sabrao, uredio i pomogao da ova knjiga bude objavljena i deo Nadine duše ostane među nama i ostvari se Nadin san.





субота, 29. јун 2019.

ШЕСТИ ПЕСНИЧКИ КОНКУРС КК 21


КЊИЖЕВНИ КЛУБ 21 ИЗ СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ РАСПИСУЈЕ
ШЕСТИ ПЕСНИЧКИ КОНКУРС ,,ПАЛАНАЧКО ПОЕТСКО ЛЕТО” 2019.

Пропозиције:
-тема конкурса: слободна
-песме доставити до 2. августа 201
9. године
-слање на електронску адресу:  

  kk21.palanka@gmail.com
Упутство за слање песама:
-песме се шаљу у Word документу
-слати до три
необјављене песме
-фонт слова 1
2
1. песме потписати шифром
2. у једном документу слати песме и тај документ насловити шифром
3. разрешење шифре (име, презиме, контакт и краћу биографију) слати у посебном
    документу
4. документ који садржи разрешење насловити: РАЗРЕШЕЊЕ ШИФРЕ
5. један аутор може да учествује само са једном шифтом

Награђени и одабрани радови биће објављени у зборнику ,,Изворник 9” који ће бити представљен на песничким сусретима у Смедеревској Паланци.

Све информације о учесницима и награђенима ће бити постављене 21. септембра 2019. год. на блогу и фејсбук страници Књижевног клуба 21.
Контакт телефони: 064/252 99 40; 064/318 48 13

Организациони одбор
           28.6.2019.


уторак, 25. јун 2019.

Србијанка Громовић Јелић (1975)



























БЕСМРТНА

Туга због губитка траје четрдесет дана – прочитах негде.

Можда...

Само ако знаш када је био први дан,
знаћеш када је и последњи.

Ако не знаш...

Ако губиш данас, сутра,
свакога дана помало...
Када је четрдесети дан?
Ако крај траје дуже од почетка,
када туга престаје?
Ако јесен траје дуже од пролећа,
када ће коначно доћи и зима?
Ако смрт не служи обнови и регенерацији,
како нови живот може да се зачне?

И када?


СТИKС

"Спаковала сам ти све, надам се..." - рекла сам.

У кутији су

сва јутарња слова, 
када нисмо заједно пили кафу
сви загрљаји које смо пропустили
ноћи кошмарних снова
и уморних буђења
замагљена стакла и огледала
потамнеле звезде и камење
разилажења
(не)долажења
беле заставе
и заустављени сатови...

Молим те, спусти поклопац!

Ја немам оно што је Пандори остало, 
када је пустила зло...

Однеси је, молим те!

Стави јој крваво црвену машну 
спусти је лагано на површину воде
дај чамџији два новчића
нека је превезе...

Он ће знати куда... 


У ЛАВИРИНТУ

На поду 
оклоп
и штит
и мач

Витез је постао човек
Тезеј
у лавиринту

Зидови и трње
укаљана душа
окрвављене руке
бесциљно лутање
празнина погледа

На крају пута
ко те чека, витеже?

Минотаур?

Или нит клупка?

Проглашене три најлепше љубавне песме конкурса Дома културе Ивањица
,,Жубори Моравице"
На 26. по реду „Kонкурсу за најлепшу љубавну песму“, који је трајао од 15. окторбра до 30. новембра 2018. године, пријавило се 148 песника са 366 песама. Учествовали су песници из Србије, БИХ, Црне Горе, Хрватске, Македоније и Бугарске. 
Селектор овогодишњег Конкурса, књижевник, Драган Јовановић Данилов, прогласио је три најлепше љубавне песме: Прво место и епитет најлепше освојила је песма „Мерење немања“, ауторке Србијанке Громовић-Јелић из Смедеревске Паланке
.