недеља, 18. јун 2017.

ДАНИЈЕЛА ВАСИЉЕВИЋ (1976)


ПАУК НА СТРАНИ 123
Сви ми који нисмо у радном односу, да не кажем нерадници, неретко се губимо у времену и силну муку мучимо са датумима и данима у недељи. Ја, рецимо, дане и погађам, али са датуми лоше стојим. Ево, данас, знам да је четвртак и да ради бувља пијаца, али не знам да је 15-ти и да је то пазарни дан машина и алата. Ова пијаца - са машинама и алатима, много је јача од оне са половном робом па је увек и потисне. То се догодило и данас. Ја на бувљој пијаци а тамо - три тезге. Прихватим чињеницу да данас нећу да допуним ни гардеробер ни ципеларник, али приметим да се кућној библиотеци посрећило у виду кутије пуне пристојно очуваних и занимљивих књига. Нађем неколико наслова, донесем кући и поређам по столу. Принесем флашу ракије па добро дезинфикујем корице (као да су листови нешто чистији) и почнем са листањем. Као и обично код таквих куповина, нађем између листова лешеве неидентификованих буба (ваљда је зато бувља пијаца), или чешће препознатљиве ногице испресованог паука. И сад, мислим нешто о том пауку у данашњој књизи – што се несрећник завлачио међу листове ако није могао да изађе. Некако се ту губи смисао. Изашао би он, зашто не би – ваљда му нешто није дало.
Па како ли је онда доспе између страна 123 и 124? Онда се сетих једног догађаја:
Били смо у гостима, породично, не знам код кога и не знам кад (давно је било, а можда и не) и један паук је, онако ноншалантно, просто клизио по исплетеној нити са таванице. Онда је једна жена, онако дамски, узела књигу са полице ( мислим редни број 24 од укупно 62), раскрилила је, па поставила испод паука и само – пљеснула. Домишљато, зар не? Жена је решила проблем а паук остао слепљен међу листовима. Тако сви они лешеви недужних паукова на које сам наилазила у књигама добише оправдање за своје присуство, а ја сазнање колико су људи величанствени у својим здраворазумским поступцима.

Живи и ради у Смедеревској Паланци. Пише поезију и кратку прозу. Објављена књига кратких прича: ,,Изнад падине изломљених кровова" (2011) и ,,Снага росе" - издање Дома културе Ивањица као награда првонаграђеном песнику на конкурсу за најлепшу љубавну песму ,,Жубори са Моравице 2012".

PROMOCIJA ROMANA "KROZ PRSTOHVAT CIMETA" ALEKSANDRE MIHAJLOVIĆ

KNJIŽEVNI KLUB 21 IZ SMEDEREVSKE PALANKE I BIBLIOTEKA " MILUTIN SREĆKOVIĆ" VAS POZIVAJU U SREDU 21. 06. U 18. 00 ČASOVA NA PROMOCIJU ROMANA ALEKSANDRE MIHAJLOVIĆ "KROZ PRSTOHVAT CIMETA"
O romanu govore:
ANJA IVAČKOVIĆ, prof. španskog jezika i moderator
VANJA JEKIĆ, profesor književnosti i književna kritičarka
MILOŠ SAKIĆ, pesnik i predsednik Književnog kluba 21
i AUTORKA


Aleksandra Mihajlović rođena je 1969. godine u Beogradu. Završila je Opštu i srpsku književnost sa srpskim jezikom na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde pohađa doktorske studije. Profesor je srpske književnosti i jezika u gimnaziji "Uroš Predić" u Pančevu.
Ovo je njen drugi roman, a prvi roman Zapričavanje. Zavaravanje. Zavirivanje, objavila je 2012. godine. Govori engleski i nemački.
Udata je, majka Konstantina i Lukijana, živi u Pančevu.


Bežeći od sopstvene savesti i sadašnjosti okovane beznađem, Veles Petronijević, docent estetike i večiti hedonista, donžuanovske provinijencije, u hotelskoj sobi u Italiji pronalazi prvo od mnoštva pisama davno upokojene srpske kraljice Natalije Obrenović čijom je sudbinom od detinjstva zaokupljen. Ta pisma s onoga sveta dovode i Velesa do smirenja i preobražaja i on prihvata ono od čega večito beži-život stvarnosti i prekrasnu ćerku koju nije želeo, a koju je odgajila njegova sestra bliznakinja Vesna. Ludo zaljubljena u muža, koji se preko noći basnoslovno obogatio, Vesna ne sluti da se iza tog bogatstva kriju laži, ubistva i elitna prostitucija iz čijih kandži smrti će se jedva spasti Itana. Posle smrti sestre bliznakinje koja je ubijena u hotelu Moskva, Itana sanja samo o osveti i po cenu sopstvenog života razobličava mrežu najstarijeg zanata.

"Interesantna mešavina istorije, psihologije i trilera sa kraljicom Natalijom u centru priče" (Danas)

"Kraljičine reči su ispovest žene koja je svesna svojih pogrešaka, ali želi da pruži pouku i da uzroke tome. Njena priča povezuje ispovest i tri savremena lika: Velesa, Vesne i Itane". (Politika)

"Kada bi svaka srpska kraljica dobila ovakvu knjigu, naša istorija bi bila lepša." (Bazar)

субота, 27. мај 2017.

ПРОМОЦИЈА РОМАНА "ГЛИНЕНИ КРАЉ" БРАНКЕ СЕЛАКОВИЋ

"Глинени краљ" је четврти по реду роман Бранке Селаковић (1985), који је награђен наградом "Мирослав Дерета" за 2016. на конкурсу за необјављени роман.
Бранка Селаковић је књижевница и новинарка Првог програма Радио Београда, дипломирала је филозофију на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Објавила је три романа: Нарциси бојени црно (2006), Капија (2009), Љута сам (2011) и збирку песама Еинаи. Песме и кратке приче Бранке Селаковић превођене су на енглески, шпански, немачки, индонежћански и норвешки језик. 
Чланица је Удружења књижевника Србије.

уторак, 23. мај 2017.

АЛЕКСАНДРА БАТИНИЋ (1993), Азања (Смед. Паланка)


















РЕКВИЈЕМ

Сва наша чињења
и разчињења,
у еолском, бледом муљу
оставиће неки траг...

И зар ће неко
једног дана знати
души очи раскопати
прашинчити и гатати
што смо се с ветром и змајем
обесно, лудо играли
посрнули лажном надом
да смо вечни, па заспали...

И хоће ли препричати
извоштени, шупљи, нем
De gloriae mundi
тужни реквијем...

Да ли ће желети, умети неко
између тринаестог ребра
и сребрног зуба
да нађе голуба,
или се само шести прст броји
код оних што су весели, будући
али никад наши,
и никада моји.

Да ли ће знати изгрцати
извоштени, шупљи, нем
De gloriae mundi
дуги реквијем...

И хоће ли препознати
градинари бивше кости
све радости и пакости
и грехове опрости,
све што беше злато, блато
блажено што снива испод папрати
у бескрајном је кругу
искупљења душе
којом Земља, добра мати
свако раз на аз врати.
г
Да ли ће моћи прећутати
извоштени, шупљи, нем
De gloriae mundi
вечни реквијем...

СЕЛИМИР РАДУЛОВИЋ (1953)


САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА О ДОДЕЛИ НАГРАДЕ
ЂУРА ЈАКШИЋ

За најбољу песничку књигу објављену на српском језику у претходној години за књижевну награду Ђура Јакшић, у организацији Народне библиотеке Ђура Јакшић из Српске Црње, која се додељује 32. пут, пристигло је деведесет (90) песничких наслова.
У ужи избор за књижевну награду Ђура Јакшић ушле су следеће књиге:
Селимир Радуловић, Сенка осмог еона, Културни центар Новог Сада
Јасмина Топић, Плажа несаница, Културни центар Новог Сада
Ђорђе Кубурић, Песме из дворишта, Повеља, Краљево
Драган Јовановић Данилов, Говорити с водопадом, Повеља, Краљево
Лидија Ћирић, Кабаница за сузе, ИК Роом продукција, Београд
Жири у саставу Милош Латиновић и Милан Мицић донео је одлуку да 32. књижевна награда Ђура Јакшић, за најбољу песничку књигу објављену на српском језику, у претходној години, припадне књизи Сенка осмог еона Селимира Радуловића у издању Културног центра Новог Сада.
У песничкој књизи Сенка осмог еона Селимир Радуловић показује снажан песнички карактер и химнично-молитвеним тоном трага за смислом, указујући, истовремено, на дехармонизовано и фрагментисано биће савременог човека. На трагу заветних путоказа (Свето писмо, Милтон, Његош, античка лирика, Хелдерлин, исихазам), овај аутор је прегнуо да отвори најтежа и најскровитија питања наше егзистенције. У поезији Селимира Радуловића осликава се свет као јединствена и нераскидива целина, осветљена и обликована у бескрају времена, облика и стања, у безброју укуса, мириса и боја, где је све једно и све бива и у којем човек приступа Божанском, својим посезањем за њим, својим утапањем у биће Творца којем и припада.
Неспособност савременог човека да један у другоме препозна дарове, да појми целину, слојевитост и вишебојност трајања чини од савременог човека усамљену и уплашену појаву. Поезија Селимира Радуловића, у књизи Сенка осмог еона, трага за чистим и светлим просторима, за местима где се греје озебла душа, за простором где се ствара свет, за капљом која садржи тајну првог почетка.
Свечано уручење награде одржаће се 2.јуна 2017. године у Српској Црњи.

недеља, 21. мај 2017.

Бојан Јовановић (1950), Ниш

Једро

И без мене
довољно је срећних
јарбола у граду.

Подобних
за све заставе.

Развијорене
и избледеле од сунца.
Белином дозивају и моју
коју нисам подигао на време.

Сада се предајем
варљивим сећањима.

Расцветалим
усред зиме.

Попут сувих грана
окићеним старим новинама.

Пркосним одрдницама
у речнику промашених судбина.

У оскудици обележја
простирем своју кошуљу.

Олујном ветру
околини се повинују чаршави.

Она се држи за конопац
и на леђима завезује рукаве.

Камено младунче

Узлетео сам
када ми је са срца
пао камен.

У висинама заборавио
одакле сам дошао.

Без одговора на питање
зашто сам ту, одозго сам се
брзо вратио.

Тражећи свој камен
у јајастом
нашао сам га облику.
Сада дозивам истрајну птицу
која над мојом слабошћу кружи
да слети на њега
и излегне ми камено младунче.

Часопис ,,Кораци" 1-3/2017.





четвртак, 11. мај 2017.

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА О УЖЕМ ИЗБОРУ ЗА НАГРАДУ ЂУРА ЈАКШИЋ














Пет песника у ужем избору

Тридесетидруги пут се додељује наградаЂура Јакшић, за најбољу песничку књигу на српском језику објављену у току претходне године у организацији Народне библиотеке Ђура Јакшић из Српске Црње. Награда ће бити уручена у оквиру 56. дана Ђуре Јакшића - Липарских вечери, 2. јуна у Српској Црњи. Добитнику припада новчани износ у динарској противвредности од 1000 евра, као и диплома.
Награди Ђура Јакшић, као једној од најугледнијих награда за савремену српску пооезију, доприноси и дело песника којима је претходних година припало ово признање од Љубомира Симовића, Рајка Петрова Нога, Војислава Деспотова, Новице Тадића, Радмиле Лазић, Милана Ненадића до Душка Новаковића, Матије Бећковића и Цере Михаиловића...
На трећој седници, одржаној 11. маја 2017. године, жири је (у саставу: Милан Мицић, Милош Латиновић и Јован Зивлак - председник), након разматрања наслова који су пристигле на конкурс (разматрано око 100 наслова), донео одлуку да предложи следећи ужи избор:

Јасмина Топић: Плажа несаница, Културни центар Новог Сада; Лидија Ћирић. Кабаница за сузе, ИК РРоом продукција, Београд; Драган Јовановић Данилов, Говорити с водопадом, Повеља, Краљево;Селимир Радуловић, Сенка осмог еона, Културни центар Новог Сада и Ђорђе Кубурић, Песме из дворишта, Повеља, Краљево.


Жири је закључио да је прошлогодишња песничка продукција била разноврсна и да су поезију у највећој мери подржали некомерцијални и алтернативни издавачи. Посебно место у томе имају Културни центар Новог Сада и Повеља из Краљева.
Жири је разматрао прва издања књига, у складу са Правилником о награди, посвећујући пажњу песницима модерне језичке осетљивости, сложене перцепције стварности и језичких гестова који напуштају овештале видове певања. Жири је тежио да уважи доприносе који су заступали аутори пишући о аспектима савременог света, истражујући сложене модусе културе опстанка и тежећи да поезију разумеју као динамичку потрагу за новим изражајним могућностима._Жири је тежио да да подршку песницима који не следе језик као сентимент овешталих сижеа, него сложене гестове и драматизације, иронију и патос нарције која евоцира посебне стварности времена и његове постисторијске ефекте.
Жири ће саопштење о добитнику награде предочити јавности најкасније до краја маја 2017. године. Свечано уручење „награде, одржаће се 2. јуна 2017. године у Српској Црњи.
Жири награде Ђура Јакшић у саставу:
Милан Мицић,
Милош Латиновић,
Јован Зивлак, председник