уторак, 09. јул 2019.

Надежда Михајловић (1954-2019)
















JASIKA

Zapojasana sunčevom svetlošću
zemlju rascvetavam,
požnjevenu ljubav sa tvojih usana
kamenom mrvim,
u hleb pretvaram.

Onda te ljubim dok sunce
u more ne utone
i crvenu kuglu
u zaton ne smesti.

Klasje u peni procvetalo
u talase pretvaram,
dok zemlju zavaravam
da ne volim te više od nje:
crne, crnice.

Zapojasana sunčevom svetlošću
kamen za pod glavu misao stavljam.
Na njemu duborezi iz srca
preneti na tvoj dlan...

Stasam u zvono i spomen,
stameno, snažno,
još uvek šumim
još uvek ljubim,
kao jasika.

BAŠTE

Ljubičice,
milo cveće moje,
ljubičice,
devojčice,
cvetovi plavih očiju,
ljubičaste kose.
Volim vas kao decu svoju,
ljubim vas ljubičasto....

GRLICA

Danas sam te volela,
tužno kao grlica,
za tobom žudila
i uzdisala.

Danas sam plakala,
zbog sebe i tebe,
po nekim putevima posrtala,
koje nisam ni prepoznala.

Boleli su me znaci na njima,
putokazi vreli.
U naletima čežnje
grlila sam nebo,
tamu umesto sunca.

Danas sam spoznala
ljubav svoju prema tebi,
svoj usud i kajanje:
grlica postala,
nebo dodirnula
u pesmi koja još uvek traje.

LJUBIČICE

Iznikle u busenju
male, plave,
u nedrima devojačkim.

Porasle u čežnji,
velike do neba,

ljubičaste stabljike
pesme, devojačke.

Polegle po stazama,
pevaju horski.

Pevaju vetru,
pevaju šumi ...

Ljubičastim glasom,
koji niko ne čuje,
jer bilo je to davno…

PESNICI

Postojimo,
sećanja vredni,
u venama trajemo,
mi, ne zaboravljeni...

Povratka ima
samo u pesmama
i  vetrovima.
U njima,
u sećanjima:
Dva srca,
dve tuge,
dva osmeha
i jedna čaša radosti
okivaju ti srce ružama,
prokleto dobro!
Okivaju ti srce lancima,
prokleto mnogo!

Suzama se duša raduje;
Tada najviše blista!
Suzama se nebo osmehuje,
kiša je tada najčistija:
Prežaljeni,
zgaženi,
zaboravljeni,
u patnjama
najduže opstajemo...

Nadežda (Milutina Vilića) Mihajlović rođena je 1954.godine u Beogradu. Živjela je u Smederevskoj Palanci, u kojoj je završila Osnovnu i Srednju Učiteljsku školu. Višu Školu za vaspitače pohađala je u Beogradu, gde je i diplomirala 1982.godine. Iste godine počela je da radi u Predškolskoj Ustanovi "Petar Pan" u Smederevskoj Palanci u kojoj je sa zapaženim rezultatima provela svoj radni vek radeći sa decom, sa puno ljubavi i pregalaštva.
Pesništvo je decenijama bila njena ljubav. Bila je član i jedan od osnivača književnog kluba "Književni klub 21".
Umrla je, iznenada, 18.4.2019.godine.
Zahvaljujemo se književniku Draganu Viliću koji je sabrao, uredio i pomogao da ova knjiga bude objavljena i deo Nadine duše ostane među nama i ostvari se Nadin san.





субота, 29. јун 2019.

ШЕСТИ ПЕСНИЧКИ КОНКУРС КК 21


КЊИЖЕВНИ КЛУБ 21 ИЗ СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ РАСПИСУЈЕ
ШЕСТИ ПЕСНИЧКИ КОНКУРС ,,ПАЛАНАЧКО ПОЕТСКО ЛЕТО” 2019.

Пропозиције:
-тема конкурса: слободна
-песме доставити до 2. августа 201
9. године
-слање на електронску адресу:  

  kk21.palanka@gmail.com
Упутство за слање песама:
-песме се шаљу у Word документу
-слати до три
необјављене песме
-фонт слова 1
2
1. песме потписати шифром
2. у једном документу слати песме и тај документ насловити шифром
3. разрешење шифре (име, презиме, контакт и краћу биографију) слати у посебном
    документу
4. документ који садржи разрешење насловити: РАЗРЕШЕЊЕ ШИФРЕ
5. један аутор може да учествује само са једном шифтом

Награђени и одабрани радови биће објављени у зборнику ,,Изворник 9” који ће бити представљен на песничким сусретима у Смедеревској Паланци.

Све информације о учесницима и награђенима ће бити постављене 21. септембра 2019. год. на блогу и фејсбук страници Књижевног клуба 21.
Контакт телефони: 064/252 99 40; 064/318 48 13

Организациони одбор
           28.6.2019.


уторак, 25. јун 2019.

Србијанка Громовић Јелић (1975)



























БЕСМРТНА

Туга због губитка траје четрдесет дана – прочитах негде.

Можда...

Само ако знаш када је био први дан,
знаћеш када је и последњи.

Ако не знаш...

Ако губиш данас, сутра,
свакога дана помало...
Када је четрдесети дан?
Ако крај траје дуже од почетка,
када туга престаје?
Ако јесен траје дуже од пролећа,
када ће коначно доћи и зима?
Ако смрт не служи обнови и регенерацији,
како нови живот може да се зачне?

И када?


СТИKС

"Спаковала сам ти све, надам се..." - рекла сам.

У кутији су

сва јутарња слова, 
када нисмо заједно пили кафу
сви загрљаји које смо пропустили
ноћи кошмарних снова
и уморних буђења
замагљена стакла и огледала
потамнеле звезде и камење
разилажења
(не)долажења
беле заставе
и заустављени сатови...

Молим те, спусти поклопац!

Ја немам оно што је Пандори остало, 
када је пустила зло...

Однеси је, молим те!

Стави јој крваво црвену машну 
спусти је лагано на површину воде
дај чамџији два новчића
нека је превезе...

Он ће знати куда... 


У ЛАВИРИНТУ

На поду 
оклоп
и штит
и мач

Витез је постао човек
Тезеј
у лавиринту

Зидови и трње
укаљана душа
окрвављене руке
бесциљно лутање
празнина погледа

На крају пута
ко те чека, витеже?

Минотаур?

Или нит клупка?

Проглашене три најлепше љубавне песме конкурса Дома културе Ивањица
,,Жубори Моравице"
На 26. по реду „Kонкурсу за најлепшу љубавну песму“, који је трајао од 15. окторбра до 30. новембра 2018. године, пријавило се 148 песника са 366 песама. Учествовали су песници из Србије, БИХ, Црне Горе, Хрватске, Македоније и Бугарске. 
Селектор овогодишњег Конкурса, књижевник, Драган Јовановић Данилов, прогласио је три најлепше љубавне песме: Прво место и епитет најлепше освојила је песма „Мерење немања“, ауторке Србијанке Громовић-Јелић из Смедеревске Паланке
.

среда, 05. јун 2019.

Ружица Томић (1950), Панчево

























МАША КРОЈАЧ

Узела је Маша
маказе у руке,
да скроји хаљине,
за све своје лутке.

Сецкала је столњак
и хаљину секе,
а да их украси
чипкан' шал од тетке.

У том ушла мама
почела да виче,
„Види дете моје
на шта ствари личе!“

„Не криви ме мама,
јер сву ову штету,
урадиле су саме
маказе у лету“.

ДА САМ ПЕКАР

Да сам, да сам пекар
па да кифлу месим,
испек'о бих велику
на небу да обесим.

Уместо месеца
да се горе клати,
и свако дете гладно,
залогај да дохвати.

Објављене књиге поезије: Расуте перле (поезија за одрасле), а за децу, Унин свет, Машин свет и Да сам ветар. Активан члан панчевачког књижевног клуба Прота Васа Живковић.