уторак, 30. август 2011.

ОЛОВКО НЕ ЋУТИ-ВЕЛИКИ БОРАК 2011.

Књижевни клуб "Јован Дучић" из Барајева од 1999. године организује фестивал родољубиве поезије "Ој Србијо, мила мати". Последњих година овај фестивал је прерастао у сабор књижевног стваралаштва Србије "Оловко не ћути", општинску манифестацију чији је организатор, поред књижевног клуба и центар за културу Барајево. Поред родољубиве, заступљена је љубавна и мисаона поезија, песме за децу, кратка прича, здравице, афоризми и дечије стваралаштво.
Радове је прегледао и оценио стручни жири у сатаву: Весна Алексић - књижевник, Радомир Андрић - председник Савеза књижевника Србије и Предраг Богдановић - књижевник,
Чланови Књижевног клуба 21, су заступљени у више категорија.
Песма Миодрага Милуновића "Јужно од Ибра" је освојила Прву награду, Златни печат у категорији мисаоне поезије. У зборнику који је настао од пристиглих радова налазе се песме Милоша Сакића "Улица и људи" и Љиљане Милосављевић "Одлазак" у категорији мисаоне поезије, Славице Петровић
"Игра" у категорији поезије за децу, а своје место у зборнику нашли су и афоризми Илије Веселинова.
Албум са сликама Велики Борак 2011

недеља, 21. август 2011.

КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ "РАЈЕВСКОМ У ЧАСТ"





Уводним излагањем о Николају Николајевичу Рајевском, који је живот дао за слободу Србије, отпочела је књижевна манифестација *РАЈЕВСКОМ У ЧАСТ*, чији је организатор био Књижевни клуб *Велимир Рајић* из Алексинца. Ово је трећи сусрет песника, овога пута из: Београда, Бона, Ниша, Панчева, Смедеревске Паланке, Књажевца, Сокобање, Ражња, Крушевца, Баточине, Параћина, Ћуприје, Лесковца, Вучја и града домаћина Алексинца, у Горњем Адровцу, у дворишту Цркве Свете Тројице, којa је подигнута Рајевском у част.

Погледајте слике са овог догађаја, прочитајте мали осврт на судбину пуковника Николаја Николајевича Рајевског, који је био инспирација и Толстоју за *АНУ КАРЕЊИНУ* и осетитићете делић атмосвере која је 20.08.2011. године лебдела у ваздуху на Голом Брду у Горњем Адровцу.

О НИКОЛАЈУ НИКОЛАЈЕВИЧУ РАЈЕВСКОМ
Николај Николајевич Рајевски (пуковник) потиче из угледне породице. Био је унук прослављеног генерала Николаја Рајевског, хероја Отаџбинског рата 1812. године, против Наполеона, а његов легендарни ратнички подвиг овековечио је Лав Толстој у роману "Рат и мир"). Отац му је умро млад, оставивши иза себе поред Николаја и његовог брата Михаила. Обојица су завршили студије на Московском универзитету (физичко-математички факултет).


После студија оба брата су била на служби у гардијском хусарском пуку. Рајевски као тридесетогодишњак, добија чин пуковника, а затим одлази у Ташкент где учествује у ратним операцијама (више пута рањаван). Још као млади официр био је упућен у специјалну мисију на Балкан и у Србију.
1876. године пуковник Рајевски долази у Србију као добровољац у српско-турском рату. Са собом је повео 3000-5000 руских добровољаца. По доласку у Београд из Одесе, првих дана августа 1876. године јавља се на моравски фронт у штаб генерала Черњајева на Делиграду. Черњајев је једно време са подозрењем гледао на Рајевског, на шта се овај није обазирао. Убрзо му додељује команду над здруженим одредима.

Прву битку на тлу Србије Рајевски је водио за село Моравац, док је најславнија победа на моравском фронту била победа у борби на Шуматовцу, где су били небројени турски напади који су сви одбијени. Ипак на моравском ратишту тих дана је изгинуло око 9000 војника српске војске (од тога барем 31 руски официр) и више од 15000 војника турске војске.

Одлучујућа битка за Адровац била је кобна за пуковника Рајевског, који је ту погинуо.16 дана било је довољно да се упише у историју Србије. Његово тело сахрањено је у порти манастира Св. Романа, а одатле је после неколико дана пренето у Београд. Петог септембра испраћено је уз велике почасти за Русију, после опела у саборној цркви коме је присуствовао и кнез Милан Обреновић.

На месту где је погинуо у Горњем Адровцу подигнута је црква Св. Тројице, у народу позната као шарена црква или црква љубави, "Руска црква". Плац за градњу цркве откупила је српска краљица Наталија, а њену изградњу платила је грофица Марија, снаха пуковника Рајевског. Велику улогу при градњи цркве имао је владика нишки Никанор Ружичић. Овај свети храм је изграђен и освећен 2. септембра 1903. године. Свето словенско дрво, липа, наткриљује на овом месту, као нигде другде, и легенду и стварност о рату 1876. године у којем је братство по оружју Срба и Руса овековечено споменом какав је ова знаменита црква.




















Албум са сликама са 3. Књижевних сусрета "Рајевском у част"


Коришћен текст и фотографије са блога ПоезијаСЦГ

недеља, 07. август 2011.

Дуга се ретко рађа - на македонском


Корени је часопис за литературу, културу, грађанска питања и науку који издаје Друштво за науку и културу ,,Парадигма" из Куманова. Председник и главни уредник је Димитар Машевски. У часопису се нашла и песма Љиљане Милосављевић ,,Дуга се ретко рађа".




Дуга се ретко рађа
(Десанки за 110. рођендан)

Драга моја са висине плаве
чекаш са чежњом
витеза зеленог
уцветалих мисли
време не мериш на сате

Коме да се тужимо
разграђују црквене порте
нестају бајке и месечеве зоре
уместо браће и сестара
деци дарују играчке скупе

Више нико времена нема
и не тражи помиловање
за покошене траве и посечене главе
за погубљене успомене
за избрисане дане

Заборављамо како изгледа
излазеће сунце
како дише земља после кише
шта то беше стисак
пријатељске руке

Трајемо са стрепњом
и мирисом далеких лепота
жедни  разговора     
у земљи некој
на брдовитом Балкану

Хвала ти за даровану тајну
за реку од немира
за музику речи што у мени свира
за поздрав што га донесе песник
испод твога шешира

Љиљана Милосављевић
Смедеревска Паланка