ИЗВОРНИК 12, Зборник радова 2022.

 

МЕМОРИЈАЛНА НАГРАДА
„МИРОСЛАВ ЈОЗИЋ“
Душан Мијајиловић Адски, Ниш
 
СУДЊИ ДАН
питаш ме о онима 
који ће једног дана доћи
лекцију да нам очитају
да нас из целоживотне коже
истерају
построје и разброје
и поставе нам нека
неугодна  питања
 
питаш ме
како ће  то наше душе
поднети 
како ћемо без хаљина
буђелара и накита
пред њима -
још више пред нама самима 
огољенима
вишом силом  и истином
 
питаш ме
које молбене речи
покорни да им упутимо
 
одговор је:
треба да ћутимо... 
ћутимо...
 
све смо речи 
и грехе потрошили
 
ДРУГА НАГРАДА
Марко Поропатић, Београд
 
ПАД  
 
Сећам се да су се окретали точкови на бициклу.
Дворишта су деловала огромно, ја тако сићушно.
Био сам срећан и уплашен, нечије очи су бдиле 
Над мојим покретима. Желео сам да одем далеко, 
Претрчим деценије и дођем до ових година 
У којима сам сада. Јуче сам прошао кроз 
Улицу у којој моје сећање бележи први пад. 
Црвена боја капала је по бетону, мислио сам 
Да нестајем. Први страх и мој поглед у бистра 
Небеса. Копао сам по угрушку као по руднику. 
То радим и данас, тако обнављам градиво. 
Пад је трајао и трајао. Тело се котрљало 
По прашини, бол долази  касније, памтим то. 
Точкови су наставили да се врте, ја сам устао 
Сломљен, и богатији за један ожиљак. 
Цео мали свет стаје у ову улицу кроз коју сам 
Јуче прошао. Изашао сам из ње, али не излази 
Ми из главе тај пад. 
 
ТРЕЋА НАГРАДА
Никица Бинић, Београд
 
УСУД                                   
 
Мене је Бог одабрао
да се никада не крстим,
згрчио ми десну шаку,
а левом се не крсти
 
ПОХВАЛА
Светозар Гужвић, Зворник
Република Српска, БиХ
 
БИО ЈЕ ДОБАР ЧОВЈЕК
Говорим:
био је добар комшија
Вјеран муж и тата.
Црна одијела плачу
Сандуку прилазе
Покојника оплакују
Шаке чврсто држе грумен земље.
Мислим:
Тук'о је жену
Заслужио је и дубљу раку.
По обичају
Попих ракију
Удовици стиснух руку
"Био је добар човјек"- опет изрекох ту неистину.
Пјевају попови...
...Чују се уздаси...
...
Лопате бацају иловачу
Празан звук плаши тишину
Тешка камења одјекују
Кише капи добују по споменику
"За татом и небо плаче"
Тјеши мајка дјевојчице.
"Био је добар човјек"
Пратиће ме до сљедеће сахране
Те научене лажи одјек
Ко ће тако лагати кад мене у земљу спусте?

ПОХВАЛА
Тања Ђурђевић, Велико Градиште
 
НАЈНЕЉУБАВНИЈА ПЕСМА
 
Улице не рађају децу
Улице једу децу
Деца гледају у вис
Никада ништа не испада
Из кљунова великих птица
 
На прећутане изборе
О легенди мутаве карте
Шине не би да прозборе
Иду у старачке домове
За ислужене возове
Деца чекају
 
И  полуснена гледају
У наколмоване кловнове
У путовање једне лизалице
У шаку унапред извученог
 
Погледа у себе боје се
Унутра није долазио нико
Ко би знао да исприча
Најнељубавнију причу
О запечаћеној лутки
И успаваном лептиру у њој
 
Загледана у повратак
На место с ког се нису макла
Деца са теговима у очима
Шећерне плочнике лижу.
 
ПОХВАЛА
Соња Ранђеловић, Ниш
 
МЕСЕЦ
 
Жута лимунова ноћ испушта крик сове. Нова ватра се распламсава 
изнад лепљиве реке у варнице сажаљења. Човек је нестао у локви живота.
 
Шум разбија небо стравичне истине. Надолази бесна олуја. Бојим се несреће
крвљу озвучене и жеље човека да освоји небеско раскршће болом опевано.
 
Златници звецкају у туђој баштини, гуслар најављује нове сеобе. 
Пророк благосиља своја знања. Мирише пустињски песак слободе. Коњи јуре.
 
Правим стихове за ветар, за земљу прекривену болом. У срцу правде нема.
Одлазим у долине, тражим свој дом. Тамо је причешће. Рат страшан и нем.
И језик који више нико не разуме.

Жири који су сачињавали Александра Батинић, Мирослав Павловић и Славиша Крстић је тако одлучио. На осмом Песничком конкурус ,,Паланачко поетско лето 2022" је учествовало 205 песника, са 586 песама. У суботу, 24.9. од 14 час. ћемо имати част да представимо наш Изворник 12 и доделимо награде. Хвала свима на учешћу.
 

 Михајло Орловић (1959)

фотографија са Фб странице

ДАН КАДА СМО СЕ СМЕЈАЛИ РАТУ

 
Рат је долазио са свих страна
Ми смо седели на балкону
Пили кафу
Смејали се
Наишао је неко
Био је јако узбуђен
- Смејете се
А рат само што није
Шта бисмо друго
Олују још нико зауставио није
Уосталом неће ваљда
Наш народ је стално патио
 
Тек кад се рат сасвим приближио
Кад смо осетили гареж
И кад је војник пронео нашом улицом
Своју главу у торби
Неко је отишао у собу да телефонира
Не знам коме али чуо сам
- Код нас је рат!
Да прави рат! - рекао је
И није онакав као што пише у књигама
Ни као што су нам причали стари
Већ прави рат
Рат у којем се гине
 
Престали смо се смејати
Било је касно после поноћи
Неко је залупао на вратима
Ћутали смо у ћошку
 
Кад је свануло
На нашем прагу нашли смо крв
И нико није имао снаге да је опере
 
Песнички рукопис, Политика, субота 19. март 2016. (Култура, уметност, наука)
 
КУЋНА ТАЈНА
 
Ако пожелиш ући
Кључ је под отирачем
 
У вази у ходнику
Кључ је од спаваће собе
 
Под књигом на витрини
Кључ је од мајчиног ковчега
 
На дну испод јелека
Има мали завежљај
 
Не распетљавај га
У њему је кућна тајна.
 
ЧЕЖЊА
 
Старо дрво одбацује
Са себе лишће
И чезне за птицом
Стари песник пише
Кратке песме
И чезне за ватром
Старо дрво ће завршити као огрев
Стари песник ће бити
Јако тужан
 
ЧУЂЕЊЕ
 
Када сам био млад
Није се умирало
Ако неко и умре
Био је јако стар
Умирало се споро
Неко је умирао и по годину дана
Неко целог живота
 

Михајло Орловић је српски књижевник и новинар. Рођен је у Босанском Милановцу код Санског Моста. Завршио је гимназију у Санском Мосту, а Факултет политичких наука у Београду - смер журналистика. Објавио је двадесет седам књига (девет романа, шест књиге песама, три књиге прича, записа). Аутор је више документарних филмова и телевизијских репортажа за које је добио награде Сребрни пастир, Златна буклија и друге. Михајло Орловић је превођен на више светских језика. У Бугарској, на фестивалу поезије свеславенских песника у Мелнику, добио је другу награду. Уврштен је у неколико антлогија српске поезије и приповедака. Био је аутор култних емисија на РТРС "Сто људи сто ћуди", "У орловом гнијезду". Тренутно уређује и води емисију "Огњишта"