недеља, 03. април 2011.

Промоција Књиге љубавних и других песама Живомира Миће Стевановића
















Субота, 02. април 2011. године био је дан за промоцију Књиге љубавних и других песама, једног од најстаријих чланова КК 21 Живомира Миће Стевановића. Промоција је одржана у великој сали СО Смедеревска Паланка, а употпунили су је Хор "Јасенички бисери" и КУД Станије Главаш из Глибовца. Стихове Живомира Миће Стевановића рецитовали су Мирослав Јозић и Јелена Живановић, кроз промоцију нас је водила Радмила Танасијевић, а реч је добила и председница нашег клуба Љиљана Милосављевић.
"Овом књигом се не јуриша на небо, али се и не стрмоглављује у амбис, нити се пак лута кроз лавиринте посрнућа. Све време су ове песме ту, уоколо, на светлости, на површини, и поред нас." Ова реченица из рецензије професора Мирослава Јозића можда најбоље одсликава ову збирку песама, коју је аутор поделио у пет целина: "Љубавне", "Патриотске", "Портрети", "О деци и за децу" и "Шаљиво али и није".
У својој рецензији професор Јозић иде и даље, па каже: Књига љубавних и других песама појавила се, у ери тамних тонова доживљаја слике света и стварности, када се поезија, парадоксално или не, оберучке и будзашто нуди али се тешко прихвата и узима. Но било како било, појава било које, чак и било какве књиге поезије сасвим је добар знак и ваљан разлог да поверујемо да нам дух није сасвим затајио, да га још увек има, и да има и оних који га имају.
ВОЛИМ


Волим кад је небо светло-плаве боје,
као што су душо дивне очи твоје.

Волим када ветрић тихо пољем пири,
као кад се дрхтај твој код мене смири.

Волим када падну те ђурђевске росе,
као златне твоје расплетене косе.

Волим када дан се обуче у бело,
као што је драга твоје нежно тело.

И још много тога волим, волим, волим

ЉУБАВ СЕ НЕ КУПУЈЕ

Љубав се не купује
нити се продати може,
"љубав за љубав само"
рек`о си хваљени Боже.

Па кад си тако рек`о,
љубљени Господе Боже,
како ова злодела
свет разумети може.


ВИНО

Волим када вино пијемо удвоје,
лепо и румено као лице твоје.

И када заискри у стакленој чаши,
као што погледи засјаје се наши.

Увек сам те јаче и више волео
када сам уз вино крај тебе седео.


ПОСЛЕ ЛЕТЊЕ КИШЕ

Драга моја лепа си ми
све више и више,
као дуга кад се јави
после летње кише.

Као дуга део неба
што бојама краси,
и ти мени тако лепа
сваког дана да си.

ДАН НИ ЈЕДАН НА ДРУГИ НЕ ЛИЧИ
Дан ни један на други не личи
нити који зна да се понови,
време тече стално пролази
сви гледамо како крај долази.

Кад земаљски живот се оконча
други ваљда горе се наставља,
па на земљи што је доживљено
на небу се, ваљда, заборавља.

Кад се скрсте у ковчегу руке
и престану све земаљске муке,
као што је ништа бити неће
то ти кажу запаљене свеће.

Нема коментара:

Постави коментар