Серен Кјеркегор

(5. maj 1813 - 11. novembar 1855), дански филозоф, теолог и песник
,,Човек је синтеза бесконачности и коначности, пролазног и вечног, слободе и нужности, укратко: синтеза. Човек је дух. Али шта је дух? Дух је ја. Ја бити, значи конкретно постојати... Ја је у сваком тренутку, у коме јесте, у постојању. Јер ја није стварно ту, већ нешто што треба да постане. Онај ко егзистира стално је у постојању. Стварно егзистентни субјективни мислилац подражава, стално мислећи, своју егзистенцију и преобраћа све своје мишљење у постајање. 

Кад смо живот пропловили, он треба да нам покаже да ли имамо храбрости да схватимо да је живот понављање. И да ли смо расположени да се радујемо том понављању... Ко хоће само да се нада, тај је кукавица, а ко хоће понављање, тај је прави човек. И уколико је он то себи темељније умео да објасни, утолико је дубљи човек.

Живот се мора живети унапред, но може се разумети само унатраг.

У љубав треба веровати и живети је!

Људи захтевају слободу говора као замену за слободу мисли коју одбијају користити.

Љубав према Богу и љубав према ближњему два су крила истих врата која се отварају и затварају само заједно.

Мислити стварност значи осмишљавати, пре свега, свој индивидуални живот,

независно од измене света у коме је тај живот бесмислен."

Јутрос је у Смедеревској Паланци умро проф. филозофије, Стево Ратковић, пријатељ нашег Књижевног клуба 21.

Какво је време дошло. Некад се за упокојеног говорило, дошао му судњи дан а сада за сваког питају од чега је умро?! Питали су се и какве везе има филозофија са предавањима о Милутину Миланковићу, Руђеру Бошковићу, Лавославу Ружичком? Окупљао нас је, верујући у знање. Обећао је ускоро Кјеркегора. 

Хвала Вам господине за даровано време.