ДАРИВАЊЕ

Станислав Ђорђевић (1969)

Смак света

Неће смак света

настати због кише метеора,

озонских рупа

или удара Месеца о Земљу.

Ништа томе слично.

Земља је исувише крвљу натопљена,

а та крв тешко испарава.

Када се буде потпуно натопила,

иструлиће као и свако друго месо

које предуго стоји на сунцу.

Болест велике душе

Сви ми не можемо да бирамо родитеље.

Али, када бих могао,

опет бих изабрао моју напаћену мајку

која је читав живот боловала

од болести велике душе,

тлачена мојом и туђом себичношћу.

Кућа духова

Кућа му је била

пуна духова.

Већ одавно је престао

да обраћа пажњу

на шкрипу врата и паркета

и крцкање старог намештаја.

Много пута му је срећа куцала на врата.

Није је прпознао, мислио је да су духови.

Бојим се

Бојим се прхке слане

што је дошла са твојим јутром

и новог дана кад слана нестаје

Бојим се окрутног времена

што руши све и оставља

старе пљачкане саркофаге

бојим се много

и највише страхујем

од твојих страхова

Реч о амеби

Та амеба,

то је тежак материјалиста.

Једи, размножавај се, живи што можеш више,

то јој је све и свја, за друго места нема.

А сви смо ми сачињени од њих,

и у крајњој линији, од ње смо постали.

У најдубљој тишини таме сваке душе

неспретно једна амеба се креће.