САН
Мислио сам да сам будан
када ме посјетио далеки
предак.
Одвео ме на њиву
коју смо вијековима
заливали знојем,
а не откопаном водом.
Каже да губили смо
снагу,
робовали пркосу,
служили поносу,
да би зној отхранио
коров
који се сада
у тој истој води
огледа.
Показао ми стабла
чије плодове
не претворисмо у
јестиви слад,
него у љуте капљице.
Каже да остадосмо
жедни,
а капљице се нахранише
нашим скривеним
трезвеностима.
Када до те мјере
нарастоше
избацише нас насукане и
исцијеђене
на острво смрти.
Одвео ме и на старо
гробље
гдје је крст свједок
заборава,
а покрштена маховина
овоземаљског сјећања.
Узео је крст рекавши
да само обезглављен на
земљи
је достојан неба.
Ја сам се по свој
вратио,
а ти свој носи-
прошапутао и нестао.
Превише лекција за пет
секунди сна.
Испадоше само лоши
ученици
добри учитељи.
Њиву сам натопио
свјежим знојем.
Укус горчине додао
љутој капљици.
Маховину пресадио на преостало
мјесто
да опружен будем
достојан заборава.
Марко Миловановић Марун
рођен је 1988. године у Сребреници, гдје је завршио основну школу и гимназију.
Дипломирао на Економском факултету на Универзитету Источно Сарајево. Поезију
објављивао у многим регионалним часописима. Заступљен у зборницима. Учесник разних међународних фестивала. Добитник
бројних награда.
Уредник часописа за културу,
умјетност и науку „Сребрни вијенац“ у издаваштву СПКД „Просвјета“ Сребреница.
Прву књигу пјесама „Очи
домских ноћи“објавио му је 2017. године Културни центар Плужине (Црна Гора).
Живи и ради у Сребреници.
У нашем Изворнику 8, грешком није штампана цела песма, само прве три строфе. Извињавам се аутору са жељом да ствара и богати нас добром поезијом. За Кк21, уредница, Љиљана Милосављевић
Нема коментара:
Постави коментар