недеља, 04. октобар 2020.

НИКОЛА ПЕШИЋ (1952) - нове књиге


,,ХИМАЛАЈИ“

,,Немој да прескочиш нешто са списка који сам ти дала!“ Биле су последње речи његове жене које је деда чуо када је затворио врата стана за собом.

,,Ни лифт не ради“, тужно је уздахнуо док је неколико пута безуспешно притискао дугме лифта.

* * * 

Деда се вратио из куповине и сео на клупу испред солитера. Из торбе је извадио све што је купио, а онда из џепа узео списак. По редоследу са списка је вратио купљену робу у торбу и задовољно се осмехнуо. Све са списка се налазило у торби.

Тужно је погледао према врху солитеру, неколико пута дубоко удахнуо и устао.

 – Не вреди да седим. ,,Хималаји“ ме чекају.

До првог спрата се попео без застајања. Стао је, спустио торбу и неколико пута дубоко уздахнуо. Придржавајући се за гелендер, попео се још један спрат. Поновило се исто. Стигао је до четвртог спрата. Направио је дужу паузу. Онда попола спрата, па пауза. Дошао је до осмог спрата где су живели.

,,Ух! Најзад.“ Погледао је на сат и ушао у стан.

,,Бабо! Треба да ми даш орден јер сам успео пешице да дођем, уз степенице, за двадесет минута.“

,,Лепо је то када неко полуди на време па му је све лако“, прошапутала је баба док је из торбе вадила купљене ствари и штиклирала у списак.

19. жетвар 7528.

1.8.2019.

Смедеревска Паланка 

(Из књиге, 21 прича)

Никола Пешић је рођен у Ћуприји 23.12.1952. године где је завршио основну и средњу медицинску школу. Након одслужења војног рока преселио се у Смедеревску Паланку 1973. године где се запослио у Општој болници ,,Стефан Високи“. Установа га је упутила у Београд на дошколовавање где је стекао звање рендген техничара. Радио на одељењу радиологије све време до пензионисања. Члан Књижевног клуба 21.

Нема коментара:

Постави коментар