понедељак, 02. јул 2012.

Miloš Petrović


Cilj

Kad sam bio ždrebe voleo sam da trčim. Bez cilja. Bio sam brži od ostalih iz štale. Moj vlasnik je to primetio. Moja radost pretvorena je u posao. Iskrenost u novac.
Konji žive u svom telu, ne razmišljaju. Ljudi žive u mislima, ne u svom telu. Valjda zato kažu: ,,Glup kao konj!” To konje ne vređa. Znamo da oni žive u svetu ideja. Ideje stvaraju Istoriju, a Istorija ratove. Sve ratove smo mi, konji, izneli na ledjima. To nikada nismo želeli, ali ljudi su bili jači od nas. Trčali smo amo – tamo, tako smo razumeli šta je glupost.
Trčao sam samo dve sezone. Nikada nisam bio prvi. Vlasnik je želeo da budem drugi, treći...Zbog klađenja. Nikada nisam razumeo zašto je ljudima važan cilj. Proći kroz cilj, znači da on uvek ostaje iza nas. A zar nije lepše posmatrati ga iz daljine. Lepše je ne proći kroz cilj. Nada nikada neće ostati iza vas.
Na poslednjoj trci sapleo sam se i slomio nogu. Ubrizgali su mi injekciju. Umro sam pred hiljadu ljudi. Nije me bilo sramota.
*

Trčim neprestano. U drugom svetu. Hrana je toliko dobra da se i ne jede. Trčim. Nemam telo. Tako je lakše.

Miloš Petrović (Zemun, 1952 - 2010). Bio je kompozitor i izvodjač klasične i džez muzike, profesor za čembalo i kamernu muziku na fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Romani ,,Žitija Mandarija monaha i ,,Mihailo iz Peći i  zbirka priča ,, Levant nad Levantom”. Zbirka recenzija džez – albuma i eseja o muzici ,,Dlanom o stopalo”.

Нема коментара:

Постави коментар