Cilj
Kad sam bio ždrebe voleo sam da
trčim. Bez cilja. Bio sam brži od ostalih iz štale. Moj vlasnik je to primetio.
Moja radost pretvorena je u posao. Iskrenost u novac.
Konji žive u svom telu, ne
razmišljaju. Ljudi žive u mislima, ne u svom telu. Valjda zato kažu: ,,Glup kao
konj!” To konje ne vređa. Znamo da oni žive u svetu ideja. Ideje stvaraju
Istoriju, a Istorija ratove. Sve ratove smo mi, konji, izneli na ledjima. To
nikada nismo želeli, ali ljudi su bili jači od nas. Trčali smo amo – tamo, tako
smo razumeli šta je glupost.
Trčao sam samo dve sezone.
Nikada nisam bio prvi. Vlasnik je želeo da budem drugi, treći...Zbog klađenja.
Nikada nisam razumeo zašto je ljudima važan cilj. Proći kroz cilj, znači da on
uvek ostaje iza nas. A zar nije lepše posmatrati ga iz daljine. Lepše je ne
proći kroz cilj. Nada nikada neće ostati iza vas.
Na poslednjoj trci sapleo sam
se i slomio nogu. Ubrizgali su mi injekciju. Umro sam pred hiljadu ljudi. Nije
me bilo sramota.
*
Trčim neprestano. U
drugom svetu. Hrana je toliko dobra da se i ne jede. Trčim. Nemam telo. Tako je
lakše.
Нема коментара:
Постави коментар