субота, 12. јануар 2013.

РАСТЕМО, Љиљана Милосављевић


         Прилика 
  
      Још данас гостује у вашем граду...аутомобил кружи градом, са окаченог разгласа обавешавају грађане...
-         Мама, да нас поведеш у циркус! Прекидајући игру, моли упорно
девојчица.
-         Тамо је глупо, одговара мајка.
-         Како да знам да је глупо, кад никада нисам била?!
Слушајући са стране, мислим, нисам ни ја. Зашто ли  пропуштам и ову прилику?

   Лажови

- Кажу да сам лажов! А сви лажу! Жали се уплакана девојчица.
- А ко сме да лаже срећо! Тешим је.
- Тата каже водиће нас на купање, после каже покварило се време.
- Мама обећа да разгледамо поподне рођенданске поклоне, и радујем се, а кад дође време, мама каже, нека сутра.
- Васпитачица обећа награду ономе ко први заспи. И ја заспим прва, па ништа.
- И сви лажу, само мене грде.

Шта да вам кажем

Да ли сам се обрадовала када сам пошла у први разред, не знам. Најлепше је било што је учитељица била лепа и млада. Заволели смо је истог трена. Заволео је и мој тата.
Сада ја живим са мамом, а он са мојом бившом учитељицом. И њиховом децом.

Медена

Трчи трогодишња Мила, плачући. Пчела зуји око њене главе.
- Узми ме баба! Хоће буба да ме изгрицка, да направи мед!
- Добро, Мила да ли си ти цвет? Тешим је у наручју.
- Нисам! Али буба то не зна.


        

Нема коментара:

Постави коментар