недеља, 23. август 2015.

Арсен Дедић (28.7.1938. – 17.8.2015.)

 МОЈЕ ИМЕ

Моје име се не изговара јавно
полиција не дозвољава да се шири
Моје име је конспиративно име
неких мојих другова
оно се исписује ноћу по зидовима
по цијену слободе
Моје име је лозинка љубавника
оно се извикује под вјешалима
Мојим су именом само најхрабрији
крстили своје дјечаке
у слијепим планинским кућама
знајући што их због тога чека

* * *
То може само жена која љуби
тражити мало, поклањати све.

Дани су тешки, загрљаји груби
а она ко некад вјерује у сне.

Вјерна и тиха зна још да чека
када и не мисле на њу.

Пролазе дани, не враћа се ријека,
а она још увијек стоји ту.

То може само жена која љуби

пружати њежност и живјети без ње.


Нема коментара:

Постави коментар