уторак, 09. јул 2019.

Надежда Михајловић (1954-2019)
















JASIKA

Zapojasana sunčevom svetlošću
zemlju rascvetavam,
požnjevenu ljubav sa tvojih usana
kamenom mrvim,
u hleb pretvaram.

Onda te ljubim dok sunce
u more ne utone
i crvenu kuglu
u zaton ne smesti.

Klasje u peni procvetalo
u talase pretvaram,
dok zemlju zavaravam
da ne volim te više od nje:
crne, crnice.

Zapojasana sunčevom svetlošću
kamen za pod glavu misao stavljam.
Na njemu duborezi iz srca
preneti na tvoj dlan...

Stasam u zvono i spomen,
stameno, snažno,
još uvek šumim
još uvek ljubim,
kao jasika.

BAŠTE

Ljubičice,
milo cveće moje,
ljubičice,
devojčice,
cvetovi plavih očiju,
ljubičaste kose.
Volim vas kao decu svoju,
ljubim vas ljubičasto....

GRLICA

Danas sam te volela,
tužno kao grlica,
za tobom žudila
i uzdisala.

Danas sam plakala,
zbog sebe i tebe,
po nekim putevima posrtala,
koje nisam ni prepoznala.

Boleli su me znaci na njima,
putokazi vreli.
U naletima čežnje
grlila sam nebo,
tamu umesto sunca.

Danas sam spoznala
ljubav svoju prema tebi,
svoj usud i kajanje:
grlica postala,
nebo dodirnula
u pesmi koja još uvek traje.

LJUBIČICE

Iznikle u busenju
male, plave,
u nedrima devojačkim.

Porasle u čežnji,
velike do neba,

ljubičaste stabljike
pesme, devojačke.

Polegle po stazama,
pevaju horski.

Pevaju vetru,
pevaju šumi ...

Ljubičastim glasom,
koji niko ne čuje,
jer bilo je to davno…

PESNICI

Postojimo,
sećanja vredni,
u venama trajemo,
mi, ne zaboravljeni...

Povratka ima
samo u pesmama
i  vetrovima.
U njima,
u sećanjima:
Dva srca,
dve tuge,
dva osmeha
i jedna čaša radosti
okivaju ti srce ružama,
prokleto dobro!
Okivaju ti srce lancima,
prokleto mnogo!

Suzama se duša raduje;
Tada najviše blista!
Suzama se nebo osmehuje,
kiša je tada najčistija:
Prežaljeni,
zgaženi,
zaboravljeni,
u patnjama
najduže opstajemo...

Nadežda (Milutina Vilića) Mihajlović rođena je 1954.godine u Beogradu. Živjela je u Smederevskoj Palanci, u kojoj je završila Osnovnu i Srednju Učiteljsku školu. Višu Školu za vaspitače pohađala je u Beogradu, gde je i diplomirala 1982.godine. Iste godine počela je da radi u Predškolskoj Ustanovi "Petar Pan" u Smederevskoj Palanci u kojoj je sa zapaženim rezultatima provela svoj radni vek radeći sa decom, sa puno ljubavi i pregalaštva.
Pesništvo je decenijama bila njena ljubav. Bila je član i jedan od osnivača književnog kluba "Književni klub 21".
Umrla je, iznenada, 18.4.2019.godine.
Zahvaljujemo se književniku Draganu Viliću koji je sabrao, uredio i pomogao da ova knjiga bude objavljena i deo Nadine duše ostane među nama i ostvari se Nadin san.





Нема коментара:

Постави коментар