понедељак, 22. октобар 2012.

57. Међународни београдски сајам књига


Једна од наших најбољих и најпревођенијих песникиња Радмила Лазић свечано је јуче прогласила 57. Међународни београдски сајам књига отвореним, а у име Мађарске, овогодишње земље почасног госта, сајам је поздравила млада списатељица Ноеми Сечи.


Зимогрозица
Радмила Лазић

Код мене нема мира и спокоја,
Само врућица или зимогрозица,
Од којих тело хвата дрхтавица.

Дробим се и осипам,
Душа ми је капут мољцима изгрижен.
Земаљском сам сољу осољена.

Певише је и мало свега.
Бејах загрцнута сопственом срећом,
Као дојенче мајчиним млеком,
И бејах коцка леда
У чаши коју је држала непозната рука.

Сада, главу савијам према срцу
Као ждребица над празне јасле.

Нема већег пораза
Него бити без уздаха.


Варвари
Амир Ор, Израел

Нисмо узалуд чекали варваре,
Нисмо се узалуд окупили на градском тргу.
Нису узалуд наши великани оденули одоре
и увежбавали говоре за ту прилику.
Нисмо узалуд среушили наше храмове,
и подигли нове за њихове богове;
спаливши успут све наше књиге
јер у њима нема ничега за такве људе.
У складу са пророчанством, стигли су варвари
и узели кључеве града из краљевих руку.
Али када су дошли, носили су одећу из ових крајева
и имали обичаје исте као што су наши;
а када су почели да заповедају на нашем језику,
ми више нисмо знали када су варвари дошли код нас.

уторак, 16. октобар 2012.

POEZIJA


Neke nove svjetlosti
Goran Gatalica, Zagreb

Kroz zjenice istoka
svijetlost odmara moje kosti.
Svjetlosti u obraze.
Svjetlosti u kiše.
Svjetlosti u tišine.

Ovo je pjesma zanosnica.
Trepere sunčane svjetlosti
kroz mladosti.
Trepere sunčane iskre
kroz svanuća.
Volim sunce
i oči čiste i jasne,
bez predaje uvijek
dočekivati nove večeri života.
Pružam svoje ruke
neutažene za ljubavlju,
dok ostavljam dio uspona
iza sebe.

недеља, 7. октобар 2012.

8.10.1912 - 8.10.2012.

Пре сто година почео Први балкански рат

Vladislav Petković Dis (1880 – 1917)

NAŠI DANI
Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig’o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.
Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali,
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.
Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata,
Obesismo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.
Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.
Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.
Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove,
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova
Ostala nam još prašina na hartiji,
K’o jedina uspomena na džinove,
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.
Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci,
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k’o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.
Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda,
Al’ kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.
(1910.)

уторак, 25. септембар 2012.

КК РУЈНО - УЖИЦЕ - прва награда



Уздарје песнику
Љиљана Милосављевић

Наранџа месеца се црвени
погледам да се оком заплави
руке ти босиљком миришу
у песму те састављам
а сат у тишини одбројава

Чудне ли доброте у теби
као да испирам песак
сукњом у води до колена
а засија зрно златно
кад се најмање надам

Па се смејем као дете
опчињена плавим сјајем
огледајући се у песми
заборављам откинуту сузу
што је у углу усана заспала

31.8.2012. 20.57

субота, 22. септембар 2012.

ГАРАВИ СОКАК


Књижевни клуб ,,Мирослав Мика Антић" из Инђије је 15. септембра 2012. године организовао двадесет трећи пут међународни сусрет песника.



Мисија
Радмила Кованџић

Прошлост не могу да променим
То ни Свемогући не може...

Али могу да не кукумавчим због тога
И могу да се радујем што постојим
И да поздрављам свако ново јутро
Осмехом захвалности и креације

Верујем да још увек тако много могу
У данима можда негде зацртаним
Верујем да су ме порази ојачали
И ја поносно корачам верујући

Свикла да учим, да се мењам и волим
Овоме свету хоћу себе да поклањам
Пре него што коначно додирнем небо

                     
Селице
Љиљана Милосављевић

Огласи зору
Једна
Јави се друга
Победи дан
Одјекну
Хор птичји

У његову част
Златна зрака
Просветли
Уснули грм
Уз лепет крила
Кретоше на пут

                           
                         

ОД ТЕБЕ НАПИО

Саша Угринић

Сав сам се од тебе напио
Твоја ми светлост
брзином ветра
листа књигу срца
Већ осећам твоју ушну шкољку
на својим уснама
и мирис твоје топле коже
у ноздрвама
И на себи твоје топле руке

Сав сам се од тебе напио
и као мали дух ветра
седим на локни твоје косе
и љуљам се

и пијан од језера твога ума
искушавам дугу лепоте
што се у теби ствара


                         
                                

субота, 15. септембар 2012.

ИЗВОРНИК 2012







После прва два ''Изворника'' која су имала исту концепцију представљања радовачији су ауторичланови Књижевног клуба ''21'' из Смедеревске Паланке, пред нама је трећи, који нам доноси нешто измењен приступ овом зборнику.Оно што примећујемо у првом делу збирке,оном препознатљивом у којем су заступљени чланови клуба, јесте то да у њему има нових имена. Ова целина чини мањи део књиге, али сасвим довољан да нам аутори у њему покажу у ком правцу иде њихово стваралаштво. Прекршено је неписано правило да су чланови клуба искључиво наши суграђани и то је добар знак. На адресу клуба стиже све више захтева за чланство од аутора из других крајева. Други део зборника је осврт на књижевни сусрет писаца који је 2011. године под називом ''Тамо где је љубав, никад није мрак (Иво Андрић)'' у организацији Књижевног клуба ''21'' одржан у Смедеревској Паланци. На овој манифестацији учешће је узело више десетина песника. Књижевни клуб ''21'' је започео свој рад са идејом о дружењу. То се наставља и траје путем разних фестивала и манифестација на којима редовно  учествују и чланови клуба. Интернет такође представља један вид дружења преко којег се мрежа пријатеља шири великом брзином и на удаљене просторе. Пријатељи клуба представљени су у посебном поглављу ове књиге и својим присуством је обогатили, како својим текстовима тако и подршком коју на тај начин дају Књижевном клубу ''21''.



петак, 14. септембар 2012.

ПРИЈАТЕЉУ







Владан Максић (1979-2010)
ПЕСНИК

Ватрени вранац у обручу месечине
учи песму дрхтавих јасика
крај пута испуцалог од бритке мелодије
његових копита.

Дете мери на длану тежину смрти
чији одјек допире иза брда,
иза туђих, недокучивих брда,
плавих од несанице залуталих у вечности.

Жељу ваја ватра слободе,
песма која је родила птицу
бежи из мемљивих подрума ласкања
у сиви дан истине.

Дрво родно, тешко од плодова,
утрнуло од жеље за уједом муње,
за пљачкашким апетитом пролазника,
уморно је од музике коју нема с ким да дели.

Кап која пада ниоткуда погађа човека
уснулог у пепелу, гладног муња и плодова;
дубока тишина претвара таму у речи
којима ће започети последњи стих.

(Наш пријатељ Макса из Горњег Милановца, 13.9.2010.  бициклом, оде на онај свет, није стигао ни да се запосли...Остале песме и сећања.)


20.9.2009.