субота, 7. мај 2011.

Песнички караван у Панчеву




У четвртак, 05. 05. 2011. године наш Књижевни клуб учествовао је на манифестацији "Песнички караван" у организацији наших пријатеља из Панчева. Поред домаћина и нас, овом лепом догађају свој прилог су дали песници из Друштва писаца "Чукарица" и Књижевног клуба "Петрус" из Параћина. За ову прилику пут Панчева кренули су чланови КК 21 Милош Сакић, Славиша Крстић, Нена Радуловић и наша председница Љиљана Милосављевић.
Милош Сакић
Вапај земље

Напустите ме
Идите даље
У васиону
Песму сваки дан напишите
Све што је на мени
ваше је и ничије више
Ни мора
ни океани
не смеју за вас ништа да значе
То су обичне стаклене посуде
пуне опојног ништавила

Ништа није недостижно
Не постоји али
свако ко жели да буде Васионац
нека седне увече уз свећу
и нека од себе направи балон
за лет у небо

Напустите ме
Идите даље
У васиону
За оним прошлим може да се жали
али и за оно будуће
треба оставити коју сузу
Јер то нам је све


Нена Радуловић
На раскрсници

Додирујемо се
И растајемо

Ти одлазиш
Једном,
А ја другом
Улицом

На раскрсници
Односим део тебе
Испод свилене
Кошуље.

Славиша Крстић
Пад у ход

Ма како год,
никако гад.

И макар кад
напусти код.

И простри сав под
под ход.

Но пад на под
још није
ход у хад.

Нити у крви ране јад.
Ма на рану и јод.

Ни, ма и преко воље, труд
узалуд
да будеш рад
бити род.

Кад будеш био плод
што га заметн`о свод. Тад.

Иначе: ход
и без пада на под
једнако пад у хад.
Љиљана Милосављевић
Празник

Седимо крај прозора
Време промакло

Даровани дани
Од тајни
На дну џепа

Месец пун
Живот се котрља

Остављам ти бомбоне
На меком длану
Ћутњом се разумемо

Немам шта да додам
Све је у твоје око стало



2 коментара:

  1. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  2. Čuveni srpski slikar Milorad Bata Mihailović preminuo je u Parizu, u 89. godini, sahranjen 2.maja u Beogradu, rođen je 8. februara 1923. godine u Pančevu. Imao je stotinak samostalnih izložbi na svim kontinentima. Pančevci su organizovali u Biblioteci veče posvećeno svome poznatom sugrađaninu. Još bi mi čitali svoje stihove, ne shvatajući o kome će se govoriti posle nas, da nisu pridošli poštovaoci Bate Mihajlovića. Tako smo bili pod istim krovom te večeri deo veličanstvene atmosfere, koja je posle naših stihova obojena muzikom, slikama i poštovaocima velikog umetnika.

    ОдговориИзбриши