ВИНО
И ЉУБАВ
По грожђаној крви,
крвоток нас брзи носи.
Притиснуто зрењем,
пуце нам по пуце, пуца.
Окаснелог жара лоза,
молебаном проси
љубав по сред
винограда, још би да светлуца...
Стожери чокота, у
омамљујућем слету
загрљаја наших,
благонаклоно нам жмире,
производе радост неку,
најтишу на свету
кап по кап. И чекају
на преображај шире...
У овој чаши је вино.
Није га пио
свако.
У овој чаши је опори
говор нас опораша.
У овој чаши је тежња
а да нико
не зна како.
У чаши је одзвонило.
У чаши је
само чаша.
Огрезли у грожђаној
крви а избегли суд,
ни осврнули се нисмо
на жути, лозин лист.
На чокотову зебњу коју
је притисла студ.
На папир без баладе,
празан, бео и чист.
На изостанак свирца –
неће ноте да прља.
На утихнуће славине.
На бачвин тужни зјап.
На изгужвану кошуљу,
пуну винских мрља.
На искапале године
пијанства.
Кап по кап.
Тања Ђурђевић је рођена 1968. године у Ваљеву. Пише песме, приче,
сатиричне форме. Награђивана. Објавила две књиге поезије, у припреми има књигу
са причама.
Ради као посластичар. Живи у
Великом Градишту.
Нема коментара:
Постави коментар