Путовања
Љиљана Милосављевић
Љиљана Милосављевић
Око твоје сањиво
у води се огледа
и голубије мило ме гледа
даљином жеља путује
Мисао ми на врх језика
ветар сањивим
облацима
успомене шара
Купинице у недрима
у нади ишчекују
најлепши сусрет
сунчаних дланова
Чувари ватре
Влада Илић Тушаковић
Звала се Алма
Као мој присвојни придев
По који залогај
И лаки пољубац у образ
У сенкама дрвећа
Руке нам
Као гипке гранчице
У игри
Да смо тад знали
Да ничег бољега нема
Од тога тада
Апсолутно ништа
Живота ми
Били бисмо себични
Чувари ватре
Оне наше одавне
Сладак је још онај ваздух
И цветни небески круг
Помамно још се врти
У мојој глави
Довољно си паметна да би рекла нећу
Милко Стојковић
нема тужнијих речи
од нећу, не могу, немој, никад
у октобру и новембру
(мада
ко да ћуд женску разуме
између два пупољења брадавица
између два шминкања
између два свлачења
између два мокра голотрза)
а
сад
после непотребног увода
о ОНОМ
после непотребног увода
о ОНОМ
по нашим словоглагољењима
Ерос је усклађивао календар
мастиљавио по датумима
врелом и црвеном
луд и збуњен у исто време
вирећи кроз кључаоницу забране
по нашим голоплетима, таласињима,
заврзламама, збибичењима
једначењу по звучности
Једначењу по звучности
преласку ч, ж, ш, џ
у аххх, јоој, ооххх, тооо,
дописиване и досликаване странице Камасутре
па ти види сад
исплати ли се рећи
НЕ МОГУ И НЕЋУ
Нема коментара:
Постави коментар