понедељак, 18. јун 2012.

Ратка Богдан Дамњановић, Флорида



КИША ПОНОРНИЦА

Сагнута над радним столом
белином листа омамљена
пишем невидљива слова
из дна моје подсвести.
Тишину ремети
крик белих птица
помешан шуштањем
ветра који удара
у прозорски капак
и одзвања
у ушним опнама.
Док киша лије
низ витражна окна
раширених зеница
и понире у сваки процеп
моје душе
набрекле од
непрестаног потопа.

1 коментар:

  1. Песму нам је даровала, Ратка из своје књиге поезије Једрењак...

    ОдговориИзбриши