ДАРИНКА ЈЕВРИЋ (1947-2007)

ЉУБАВ

иглом истога мука корачамо упоредо

утишам звона

опозовем вријеме

собом преклана

ватром рођена

палим румене тајне пролазника

и нема побијеђених

нема побједника

КРУГ ЉУБАВИ

знам унапријед исход ове битке

мјесечина се стеже у омчу око грла

круг љубави

круг таме

букнуће у пожар вјечан

угљевља нема потом

само ће букнути ватра под трепавицама срца

обала је нестварна међа између нас и воде

свијест о логици и законима теже

гњила ријечи на језику

сушта и свевишња

не могу да те прозборим а јеси спасоносна

залуд се присјећам молитве

бесједа пророчанских

на стару рану привјенчавам млади калем

о сви су исходи исти сва врата маглена

МОНОЛОГ ПЈЕСНИКА 

Шта сам то зидао?

плашим се да именујем

около распршена грађа: старинске књиге, пороци,

снови, године, живи креч — најприје разлажеш

па сабираш значења тајна —

таквим малтером спајах опеке пролазности —

уз саму ивицу неба видиковац постављах

да птице слете на озарење,

сврати и одахне сам Бог.

Тапије и скице нијесам прибављао,

никаква уздарја — увијек

почињући ни из чег: чежњу сам у облик преобраћао,

жудњу трепераву — ко древни неимари.

Па гдје је грешка?

висак се вазда у понору њише

обноћ темеље нагриза мјесечина

виле бацају чини.

Шта сам то зидао и

гдје бијах подучен грешно.

ГАЗ

Ми нијесмо бранили мостове

Мањкало је манекена

Са шаторских шатри примадона

Видовитих пророчица

И осталих величина нац.

Ми нијесмо бранили мостове

Јер немамо моста

Немамо чак ни ријеку

А упонорило нас некако

Па не дишемо ни на трску

Дубок је газ

Ми смо пука сиротиња

Ни поруку у боци не можемо да одашиљемо

Рођена је 21. октобра 1947, у селу Глођани код Пећи (Метохија). Четврт века радила је као новинар Културне рубрике у приштинском дневнику "Јединству". Била је дугогодишњи хроничар овог листа, уредник поезије у часопису "Стремљења" и члан уредништва новосадске "Сцене". Даринка Јеврић је једна од ретких српских интелектуалаца која је после јуна месеца 1999. године остала да живи у Приштини.

Била је изузетно плодан писац која се појавила на књижевној сцени 1970. године са песничком збирком "Додир лета" - заједно са Ратком Делетићем

и Браниславом Тодићем. Следе "Преварни тишином" (1973), "Нестварни записи",

"Хвостанска земља", "Слово љубве", изабране песме "Јудин пољубац" "Дечанска звона и друге песме" и последња "Псалам бездомника и друге песме" (2006).

Песме су јој превођене на више страних језика; заступљена је у антологијама савремене српске поезије у Русији, Украјини, Турској, Индији, Шведској, Чешкој, Италији, Јерменији, Енглеској итд. Добитница је бројних књижевних награда: Грачаничке повеље, "Милица Стојадиновић Српкиња", Матићеве повеље, Печат вароши Сремскокарловачке...

Децембарску награду Косова је, међу првима, одбила.

Умрла је 16. фебруара 2007.године у Београду.

Остаће упамћена као једна од највећих песникиња српског језика.

Даринка Јеврић је ушла у антологије пре него што је објавила прву самосталну збирку, и по томе је јединствена у целокупној српској поезији.