среда, 02. април 2014.

ДАРИВАЊЕ ПРИЈАТЕЉА



    ПОНОВЉЕНО ПРОЛЕЋЕ
                
Стасао сам временом у простору ограниченом
болничком оградом и свешћу у пацијента болничког круга!
И птицама сам био познат па су ми слетале на клупу
по оброк и љубав баш онако као што си ти то чинила
тражећи ми длан да ослониш образ и саопштиш ми
важну вест, да си се родила по други пут.

По том рођењу неприсутно си ме низводила и уводила
у истину коју си крила десним дланом и показала
храброст за обоје; то пролеће је  препознало
живот дарујући га и нама да поново ширимо љубав
зеницама и осмехом на толики свет у коме пркос и мржња
доводе ратове и инвалиде с којимa смо погледима
саучествовали.

И без речи допирали смо до туге шетача болничког круга
тражећи у њиховом погледу бар мало нашег пролећа и наде
у поновљену стварност; увек смо носили прегршт наде
 кад смо се сусретали с белим мантилима, а осмехом
смо охрабривали истину да неједнаке шансе имају
право на поштовање и саплитање.

Мисли нам заробљене у погледе увек сагоревају  у
осмех сваком познанику дариван
одбијајући се као отпоздрав и скидање шешира
сваком ко осмех узврати .

                                                 Душан Ђорђевић

Нема коментара:

Постави коментар