ПОНОВЉЕНО ПРОЛЕЋЕ
Стасао
сам временом у простору ограниченом
болничком
оградом и свешћу у пацијента болничког круга!
И птицама
сам био познат па су ми слетале на клупу
по оброк
и љубав баш онако као што си ти то чинила
тражећи
ми длан да ослониш образ и саопштиш ми
важну
вест, да си се родила по други пут.
По том
рођењу неприсутно си ме низводила и уводила
у истину
коју си крила десним дланом и показала
храброст
за обоје; то пролеће је препознало
живот
дарујући га и нама да поново ширимо љубав
зеницама
и осмехом на толики свет у коме пркос и мржња
доводе
ратове и инвалиде с којимa смо погледима
саучествовали.
И без
речи допирали смо до туге шетача болничког круга
тражећи у
њиховом погледу бар мало нашег пролећа и наде
у поновљену
стварност; увек смо носили прегршт наде
кад смо се сусретали с белим мантилима, а
осмехом
смо
охрабривали истину да неједнаке шансе имају
право на
поштовање и саплитање.
Мисли нам
заробљене у погледе увек сагоревају у
осмех
сваком познанику дариван
одбијајући
се као отпоздрав и скидање шешира
сваком ко
осмех узврати .
Душан Ђорђевић
Нема коментара:
Постави коментар