уторак, 06. март 2018.

Ранко Ђиновић (1962)






















Ти живиш близу аутобуске станице

Чезнем данима
Лутам перонима
Ти живиш близу аутобуске станице
Измишљам путовања у свим правцима
Данас за Подгорицу
Сјутра Ратковац
У сриједу Пећ
Четртвртак Призрен,..
Ти живиш близу аутобуске станице
Станујем на перонима
Чезнем ноћима
Мијењам ноћног чувара
Обавјештавам путнике о часу поласка
Ти живиш близу аутобуске станице
Потући ћу се без разлога
Нека ме саслушају органи реда
Измислићу необориву причу
Ти живиш близу аутобуске станице
Подмитићу мало циганче
Да ти однесе под прозор писмо
Састављено од четири ријечи
Прашћај ако си љута
Чезнем непрестано
Ти живиш близу аутобуске станице

Ђаковица зима, 1986.год.

Не могу умријет

Хтио сам нешто да кажем
Али ми се ријечи погубише
Одустадох да стихове слажем
Рекла си волим тихо тихо тише
Твоје су очи најљепша музика
Могу ли бити само једна нота
На лицу осмјех нема више крика
Нема нема смрти сав сам од живота
Твоје лице сија и ништи тамнину
Внутарња љепота обасјава свијет
Обузе ме чудо кад крај мене мину
Љубав свевремена ја нећу умријет

Љето 1989 Ђаковица
Из збирке 33 Љубавне

Кад сам те срео

Ко те није сањао на просјака личи
Тебе славе небески летачи
Ти ме ко тајна непозната
Вадиш лудог из живог блата
Кад сам те срео
Срчани предео заобилази невријеме

Ти дођи

Ти дођи
Чекам испод исте липе
Бројим ти кораке
Сусрет очију
Ти дођи
Добра моја
Поклањам ти вјерност
Ти дођи
Спаваћу ноћас на рукама твојим
Снијеваћу анђеле чуваре
Ти дођи
Душе ми твоје као снијег бијели
Не могу без тебе трен да саставим
Ти дођи
Само ти и ја
Шапат лишћа и тишина

Парк у Ћаковици 1987

Ове ноћи

Пјан сам од свјетлости
Твоје су очи увијек будне
Чекам те на Рибничком мосту
Очи су ми упале руке студене
Погледај ме и стегни руку
Силази вече снијевају уморне птице
Усамљен просјак у капуту гледа
Нека усне ћуте док срца говоре
Можда се нада пробуди просјаку
Ове сам се ноћи поново родио
Не сјећам се више ко сам некад био

Из збирке 33 Љубавне


Ранко Ђиновић је рођен 1962. године у Ратковцу код Ораховца. Објавио је следеће збирке песама: „Метох у пламену“, „Молебан“, „Признај да си невин“, „Крстопоље“, ,,Са неба се све познаје“, ,,Дечански бруј“, ,,Ноћас госпо моја“... као и драмски текст „Метохија“. Добитник је награда „Кондир Косовке дјевојке“, „Лазар Вучковић“, „Григорије Божовић“, „Песничко успеније“, „Лазар Кујунџић“... Песме су му превођене на руски, белоруски, грчки, пољски, италијански и француски. До јуна 1999. године живео је у Ђаковици а сада живи и ствара у Београду.



Нема коментара:

Постави коментар