четвртак, 8. март 2018.

Милена Павловић Барили (5.11.1909. – 6.3.1945.)






















Шпанске песме
VIII

Ослушни
ослушни
ослушни
промену које доносе године.
У скученом ваздуху
остају успомне,
скривају се лета.
И даље се чини неистином
да смо се родили једног од њих.
Са душама обележним датумима
и длановима прожетим знањем
путујемо.
без точкова
без коња
без једара
не гледајући у оштри крај
на коме се лук савија.
У очима носимо
одсјај звезда,
на челима
несвесност постојања,
под језиком
бескорисно знање –
а у коси
прашину са поља
којима смо прошли.

X

Непомичне и сјајне
гледају твоје далеке очи.
на својим празним длановима
носим успомену
на облик твоје главе,
твојих рамена, твојих усана.
Чувам и смирени осмех
твоје доброте.
Других ствари немам
Нити ће ми икад затребати
друге ствари.
Била сам богатија од читавог света.


Нема коментара:

Постави коментар