Песма о Светом Сави
Пре много, много лета,
међу нама смртницима рођен,
изглед – сасвим обичног детета,
ал Божијом руком он беше вођен.
Рођен у Рибници подгоричкој
године хиљаду сто седамдесет пете,
тада у земљи српској
Диоклитији која беше потоња Зете.
Волео је читати књиге,
- другачији беше од својих савременика,
у Божијим молитвама – губио би бриге
како и поста – лица свеколика.
Прво своје у рими дело,
написа године хиљаду сто деведесет девете,
написа да, разуме човечанство цело,
написа да разуме свако дете.
Живео у једном народу и времену,
од Бога просветљен,
али и сада се учи и прича о њему
и неће бити заборављен.
Јер престо га је чекао,
он га желео није,
он је у молитви стекао,
оно што му беше милије.
Обишао многа места,
излечио многе људе,
беше му то драже од преста,
беше му драже да Богу ближи буде.
И беше му судње то лето,
кад одмори душу већ уморну,
то лето хиљаду двеста тридесет пете,
кад се упокоји у граду Трнову.
Сад њега молимо,
сада њега народ слави
и сада вам ја прочитах
песму о Светом Сави.
Најмлађи члан Књижевног клуба 21
ОдговориИзбриши