Поетска позорница плус у Ћуприји

У Ћуприји је у суботу 26. марта, одржана још једна "Поетска позорница плус" у организацији КК "Душан Матић". Да подсетимо, то је својеврсни песнички маратон на коме се бира песма месеца по оцени стручног жирија, али и по оцени публике. КК 21 том приликом су представљали: Љиљана Милосављевић, Миодраг Милуновић, Милош Сакић, Славиша Крстић, Марина Краговић, Јулијана Мировић, Данијела Васиљевић, Филип Стојановић и Данијела Глишић. У конкуренцији 36 песника који су узели учешће, наш клуб је однео бриљантну победу.
Песма Миодрага Милуновића "Јужно од Ибра" добила је прву награду жирија за песму месеца марта, песма "Срећа" наше председнице Љиљане Милосављевић трећу награду жирија, Марина Краговић са песмом "Ја те познавати нећу" другу награду публике и похвалу жирија за исту песму, Данијела Глишић са песмом "Дедовина" похваљена је од стране жирија, као и песма Филипа Стојановића "Псссст".
Следеће окупљање заказано је за 28. мај, када ће се бирати "Песма године" за прошлу годину, а биће одржана и редовна "Позорница плус" за тај месец.
У конкуренцији за "Песму године" биће песме Миодрага Милуновића "Наша браћа" и Милоша Сакића "Запаљени пејзажи".


Миодраг Милуновић
Јужно од Ибра
(1. награда жирија за песму месеца марта)

Црно, црно, до ноктију црно,

црне овце, црн пастир напаса.

Црно звоно, црних богомоља,

на јутрење призива, без гласа.

Ноћ притеже опуту од бола,

јутро нам се у синору крије,

залуд јармиш волове у кола

касно ти је стићи, Арсеније.

Твоја стада разгонише вуци.

Нож у оку, плаћа виду данак.

Преци нам се у парлогу скрише

ко затрављен сеоски опанак.

Ћирилицу, српску словарицу,

крстаче нам чувају, на гробљу.

Што отпадне не дочека зору,

то гаврани двоглави позобљу.

Црном ноћи, верном заручницом,

венчава нас рука агарјана,

па нам свадбе на тамјан миришу,

на кандила и на тиховања.

Свадбујемо као крајпуташи,

крај кумова прекланих у јарку.

На димњаку, роде устрељене,

греју нејач, на мртвом угарку.

Црне свеће, смерне монахиње,

тумарају метохом, без вида.

Разапету зору, о бездање,

у очима скрива, Симонида.

Зло је доба. Зна то нечастиви,

док нам кости о заборав мрви,

да досоли косовску вечеру,

крсни колач, наш данак у крви.

Као вода растаче се народ,

што заглибиш, кроз прсте се слије.

У наћвама пауци се легу

касно ти је стићи, Арсеније.

Колевке се њишу мртвородне,

немаш кога да спасеш од зала.

У огњишту гусле сагореле,

светлост нам се у ноћ закључала.

Љиљана Милосављевић
Срећа
(3. награда жирија)

Три љуљашке

на брезу окачене,

на липи још две.

У маленом дворишту,

песак и дрангулије,

откинут сваки цвет.

Тонем, пењући се

данима, кораком,

као јесења киша.

Месец, сребро сеје,

на златно лишће

и минуле дане.

Твој и мој смех

искричаво одзвањају

у празним собама.

Срећо љубим те,

врата не отварај,

то јесен звони.

Марина Краговић

Ја те познавати нећу

(2. награда публике и похвала жирија)

Ако постоји живот после смрти,

у неком другом свету без краја,

и ако се тамо будемо срели,

негде на вратима раја,

- ја те познавати нећу.

Ако је теби место у рају,

у пакао право крећем,

нећу с' тобом на исту страну,

не желим да те сретнем.

- јер, ја те познавати нећу.

Ако се нађемо лицем у лице,

немој ми ни здраво рећи,

за мене ћеш бити само туђинац,

од кога треба побећи,

- јер, ја те познавати нећу.

Кад си ме издао овде и сада,

учинићеш и тамо,

и моје срце ће опет плакати,

када остане само,

- зато те познавати нећу.

Данијела Глишић
Дедовина
(похвала жирија)

Земља је моја дедина њива,

багремар, виноград што можда тајну чува.

Земља је моја ораница плодна,

житишта у лугу, бунар што крепи;

поток крај кога седим, пропланак над кућом.

Не судите се самном!

Недам дедину стопу.

Крвљу је својом чувао све то..

Не сеците ни стару крушку,

не рушите фуруну у којој хлеб мирише.

Оставите амбаре, не дирајте шталу,

ати су моји у њој потковани.

Ако већ мора, носите све.

Само... федремез стари;

икону свету... шешир и штап,

е то вам нећу дати.

Филип Стојановић
Псссссст
(Похвала жирија)

Синоћ сам опет узалуд чекао сан,

мутног погледа и смрзнутих ногу дочекао дан.

Мучнина у стомаку и бол у грлу `место доброг јутра,

пар оптимистичних охрабрења и једно "биће боље сутра".

Поштар је зазвонио тек што сам задремао,

отворих му онако брљив, а и што бих се спремао.

Брдо рачуна. Поглед у сат-пола девет.

Променио који канал, па се уморно вратих у кревет.

И баш ту ме спопаде ова слатка рима,

па рекох да напишем коју реч сновима.

Одавно будан бдим ноћима,

Гледам срцем боље него очима.

Видим да нико не види мене.